Обиљежена 31 година од формирања „1. Семберске лаке пјешадијске бригаде“
У организацији Градске борачке организације данас је обиљежена 31 година од формирања „1. Семберске лаке пјешадијске бригаде“.
Програм обиљежавања почео је парастосом погинулим борцима јединице у цркви „Светог Ђорђа“ у Бијељини, затим су положени вијенци и цвијеће на споменик погинулим борцима на Градском тргу, а након тога усљедила је посјета спомен соби погинулих бораца.
На почетку ратних дејстава „1. Семберска лака пјешадијска бригада“ ратовала је врло кратко на подручју општине Брчко, а након тога на мајевичком ратишту и ту су остали до краја одбрамбено-отаџбинског рата, подсјетио је Милан Лукић, командант Другог пјешадијског батаљона „1. Семберске лаке пјешадијске бригаде“.
- Бригада је бројала преко 2.200 бораца, а за вријеме рата погинуло је 137 бораца којима смо данас одржали помен, а око 300 бораца је рањено. Велики број команданата бригаде је рањено, а један је нажалост и погинуо. Ипак, ону зону одговорности бригаде коју смо добили одбранили смо успјешно уз релативно мале губитке. За противника смо имали најјачи корпус, корпус Армије БиХ – Тузлански корпус, који је бројао око 80.000 војника. Били смо на релативно опасном правцу у захвату Бањ брда и у том рејону“, казао је Лукић.
Тешо Тешић, припадник „1. Семберске лаке пјешадијске бригаде“, други батаљон рекао је да је са 32 године отишао на ратиште, као и сви његови вршњаци, али и млађи.
- То је било вријеме када смо се одазвали отаџбини, сви су угасили радне машине, тракторе на њивама оставили и одазвали позиву. Тада је било незамисљиво да неко изостане, међутим како је рат одмицао било је и тога, али на својим прсима смо изнели то тешко вријеме и бреме те створили ово што имамо данас. Ево сада након толико година од краја одбрамбено – отаџбинског рата мислим да наша комплетна борачка популација није добила праву захвалност и оно што јој припада“, истакао је Тешић.
Игњат Ђорђић, припадник „1. Семберске лаке пјешадијске бригаде“ и члан предсједништва Градске борачке организације рекао је да је од само почетка па до краја одбрамбено отаџбинског рата провео као припадник „1. Семберске лаке пјешадијске бригаде“ и казао је да је ратни пут ове бригаде био изузетно тежак и специфичан.
- Ми смо прва јединица формирана на овим просторима, као и у Републици Српској, јер смо ми из бивше ЈНА преформирани и промијенили име, а састав бораца је остао исти, али нам задаци нису били исти. Наши задацу су тада били заштита српског народа и спашавање јер смо видјели шта се догодило у Хрватској и Словенији и неминовно је било да се то догоди и овдје. Ми смо учествовали у низу операција, прво је била Бијељина, али ту је била заштита оба становништва и никаква борбена дејства нисмо изводили. Након тога смо отишли у Брчко и ту смо остали два мјесеца и били смо прва јединица која је могла да се помјери са једног на друго ратиште, јер до тада није била формирана „2. Семберска бригада“. Након Брчког смо отишли на Мајевицу гдје смо учествовали у одбрани српских села, а након тога смо били на линији која се протезала до Бањ брда, такозвана „Отворена врата за Семберију“, рекао је Ђорђић.
- „1. Семберска лака пјешадијска бригада“ једна је од три Семберске бригаде које су изнијеле велики терет одбрамбено – отаџбинског рата на нашим просторима. Ово је начин да им се одужимо и да покажемо захвалност и да њихов дуг нисмо заборавили, те да слободу коју су нам они извојевали изузетно цијенимо. Градска управа Града Бијељина је увијек ту да обиљежи ове датуме“, закључио је Радослав Остојић, савјетник градоначелника Бијељине.
Семберија инфо - С. Ристановић
Програм обиљежавања почео је парастосом погинулим борцима јединице у цркви „Светог Ђорђа“ у Бијељини, затим су положени вијенци и цвијеће на споменик погинулим борцима на Градском тргу, а након тога усљедила је посјета спомен соби погинулих бораца.
На почетку ратних дејстава „1. Семберска лака пјешадијска бригада“ ратовала је врло кратко на подручју општине Брчко, а након тога на мајевичком ратишту и ту су остали до краја одбрамбено-отаџбинског рата, подсјетио је Милан Лукић, командант Другог пјешадијског батаљона „1. Семберске лаке пјешадијске бригаде“.
- Бригада је бројала преко 2.200 бораца, а за вријеме рата погинуло је 137 бораца којима смо данас одржали помен, а око 300 бораца је рањено. Велики број команданата бригаде је рањено, а један је нажалост и погинуо. Ипак, ону зону одговорности бригаде коју смо добили одбранили смо успјешно уз релативно мале губитке. За противника смо имали најјачи корпус, корпус Армије БиХ – Тузлански корпус, који је бројао око 80.000 војника. Били смо на релативно опасном правцу у захвату Бањ брда и у том рејону“, казао је Лукић.
Тешо Тешић, припадник „1. Семберске лаке пјешадијске бригаде“, други батаљон рекао је да је са 32 године отишао на ратиште, као и сви његови вршњаци, али и млађи.
- То је било вријеме када смо се одазвали отаџбини, сви су угасили радне машине, тракторе на њивама оставили и одазвали позиву. Тада је било незамисљиво да неко изостане, међутим како је рат одмицао било је и тога, али на својим прсима смо изнели то тешко вријеме и бреме те створили ово што имамо данас. Ево сада након толико година од краја одбрамбено – отаџбинског рата мислим да наша комплетна борачка популација није добила праву захвалност и оно што јој припада“, истакао је Тешић.
Игњат Ђорђић, припадник „1. Семберске лаке пјешадијске бригаде“ и члан предсједништва Градске борачке организације рекао је да је од само почетка па до краја одбрамбено отаџбинског рата провео као припадник „1. Семберске лаке пјешадијске бригаде“ и казао је да је ратни пут ове бригаде био изузетно тежак и специфичан.
- Ми смо прва јединица формирана на овим просторима, као и у Републици Српској, јер смо ми из бивше ЈНА преформирани и промијенили име, а састав бораца је остао исти, али нам задаци нису били исти. Наши задацу су тада били заштита српског народа и спашавање јер смо видјели шта се догодило у Хрватској и Словенији и неминовно је било да се то догоди и овдје. Ми смо учествовали у низу операција, прво је била Бијељина, али ту је била заштита оба становништва и никаква борбена дејства нисмо изводили. Након тога смо отишли у Брчко и ту смо остали два мјесеца и били смо прва јединица која је могла да се помјери са једног на друго ратиште, јер до тада није била формирана „2. Семберска бригада“. Након Брчког смо отишли на Мајевицу гдје смо учествовали у одбрани српских села, а након тога смо били на линији која се протезала до Бањ брда, такозвана „Отворена врата за Семберију“, рекао је Ђорђић.
- „1. Семберска лака пјешадијска бригада“ једна је од три Семберске бригаде које су изнијеле велики терет одбрамбено – отаџбинског рата на нашим просторима. Ово је начин да им се одужимо и да покажемо захвалност и да њихов дуг нисмо заборавили, те да слободу коју су нам они извојевали изузетно цијенимо. Градска управа Града Бијељина је увијек ту да обиљежи ове датуме“, закључио је Радослав Остојић, савјетник градоначелника Бијељине.
Семберија инфо - С. Ристановић
