Сретен Вучковић: Лоше вријеме утицаће на приносе
У зависности од временских прилика, жетва пшенице у Семберији могла би отпочети за седам дана, каже Сретен Вучковић, тренутно на челу Одјељења за пољопривреду Градске управе Бијељина.
Вучковић каже да таква процјена, поготово, важи за ране сорте пшенице.
“Пшеница је, усљед неповољних временских услова, рано обољела. Убрзано и присилно сазријевање утицаће, вјероватно, на приносе. Незахвално је износити процјену о приносу, јер ће све зависити од степена примијењених агротехничких мјера, као и од заштите. Наша прогноза је да ће укупан принос у Семберији износити око 4,5 тона по хектару. Вољели бисмо да наше прогнозе буду погрешне и да приноси буду већи. Према нашим калкулацијама, за производњу пшенице на једном хектару требало је издвојити око 3.150 КМ. Толико је требало потрошити на машинску обраду земљишта, сјеме, хемијску заштиту, основно ђубрење и прихрану. Уколико будемо имали просјечан принос од 4,5 тона по хектару, добићемо поражавајући резултат, упркос подстицају ресорног министарства од 500 КМ по хектару и пет пфенига по килограму од Градског аграрног фонда”, каже Вучковић, наглашавајући да у оваквим годинама може најбоље да се осјети значај постојања робних резерви, као својеврсног тржишног стабилизатора.
Након обилних падавина и бујичних поплава, као и дејства градоносних облака на западном подручју Семберије, на терен је изашла комисија за процјену штете на усјевима.
“Кренули смо од Бањице и Кацевца. Комисија ће вршити глобалну процјену штете и неће ићи од домаћина до домаћина, јер је то немогуће физички извести. Подручје Бањице и Кацевца је у три дана имало велике бујичне поплаве. У великом дијелу Семберије имали смо вишедневно задржавање воде на парцелама, тако да је причињена штета на јечму, пшеници и поврћу. Градоносни облаци погодили су Драгаљевац, Ступањ и дио Чађавице. Кукуруз ће се опоравити и регенерисати, док су други усјеви и поврће претрпјели штету. Произвођачи лубенице су изгубили први род, јер је хладно вријеме успорило развој биљака”.
Говорећи о надокнади штете и могућности да се из буџета издвоји дио средстава за ту намјену, Вучковић каже да је ових дана упућен и апел Републичком компензационом фонду да планирана два милиона КМ, намијењена за изградњу сеоске инфраструктуре, усмјери за санирање штете у пољопривреди.
(Семберија инфо)
Вучковић каже да таква процјена, поготово, важи за ране сорте пшенице.
“Пшеница је, усљед неповољних временских услова, рано обољела. Убрзано и присилно сазријевање утицаће, вјероватно, на приносе. Незахвално је износити процјену о приносу, јер ће све зависити од степена примијењених агротехничких мјера, као и од заштите. Наша прогноза је да ће укупан принос у Семберији износити око 4,5 тона по хектару. Вољели бисмо да наше прогнозе буду погрешне и да приноси буду већи. Према нашим калкулацијама, за производњу пшенице на једном хектару требало је издвојити око 3.150 КМ. Толико је требало потрошити на машинску обраду земљишта, сјеме, хемијску заштиту, основно ђубрење и прихрану. Уколико будемо имали просјечан принос од 4,5 тона по хектару, добићемо поражавајући резултат, упркос подстицају ресорног министарства од 500 КМ по хектару и пет пфенига по килограму од Градског аграрног фонда”, каже Вучковић, наглашавајући да у оваквим годинама може најбоље да се осјети значај постојања робних резерви, као својеврсног тржишног стабилизатора.
Након обилних падавина и бујичних поплава, као и дејства градоносних облака на западном подручју Семберије, на терен је изашла комисија за процјену штете на усјевима.
“Кренули смо од Бањице и Кацевца. Комисија ће вршити глобалну процјену штете и неће ићи од домаћина до домаћина, јер је то немогуће физички извести. Подручје Бањице и Кацевца је у три дана имало велике бујичне поплаве. У великом дијелу Семберије имали смо вишедневно задржавање воде на парцелама, тако да је причињена штета на јечму, пшеници и поврћу. Градоносни облаци погодили су Драгаљевац, Ступањ и дио Чађавице. Кукуруз ће се опоравити и регенерисати, док су други усјеви и поврће претрпјели штету. Произвођачи лубенице су изгубили први род, јер је хладно вријеме успорило развој биљака”.
Говорећи о надокнади штете и могућности да се из буџета издвоји дио средстава за ту намјену, Вучковић каже да је ових дана упућен и апел Републичком компензационом фонду да планирана два милиона КМ, намијењена за изградњу сеоске инфраструктуре, усмјери за санирање штете у пољопривреди.
(Семберија инфо)
