На Факултету пословне економије Универзитета Источно Сарајево у Бијељини данас је отворен Једанаести научни скуп “ЕконБиз”, за који су пријављена 52 рада, а на скупу учествује 106 аутора и коаутора научних радова, од чега 47 учесника из Босне и Херцеговине и 59 учесника из Србије, Словеније, Русије, са Кипра, из Србије и држава окружења.

Професор др  Весна Петровић, декан Факултета пословне економије, захвалила се учесницима овог скупа И суорганизаторима економских факулета из Србије, истакавши да су на овом научном скупу заступљени радови из свих области економије, од рачуноводства, финансија, фискалне, монетарне, међународне и теоријске економије.

 “Тема овогодишњег скупа је “Утицај геополитичких промјена на националну економију” и она неизоставно укључује анализу утицаја глобалних промјена на националне економије. Избор пленарних говорника одражава тренутна геополитичка дешавања у свијету”, нагласила је професор др Весна Петровић.

 Зајендички рад професора др Олге Трофименко и професора др Сергеја Сутyрина, са Универзитета у Санкт Петербургу на пленарној сједници изложила је професор др Олга Трофименко.



“Данашњи глобални лидери губе своју снагу И моћ. На овом скупу говорићу и о позицији Руске Федерације у оквиру изложености економским санкцијама. Говорићу и о пословним могућностима привредника у Руској Федерацији. Многи страни инвеститори су напустили Русију, што је отворило могућност домаћим руским компанијама да се брже развијају, као и онима које долазе из пријатељских земаља. У прошлој години се на западу очекивало да руска економија крахира, али, те прогнозе се нису оствариле. Руска Федерација у области економије послује прилично добро. Говорићу и о томе да ниједна економија не би требало да буде искључена из процеса глобализације који је и даље присутан”.

Професор др Панаyиотис Контакос, са Универзитета УЦЛан Цyпрус из Ларнаке, са Кипра, каже да се његов рад бави темом глобалистичких промјена и утицаја на економије бројних земаља, истакавши да живимо у свијету несигурности и неизвјесности.



“Важно је да се врши транзиција са истока на запад, јер се на тај начин може остварити одрживи развој. Земље,као што су Србија, Бугарска и Кипар су у епицентру ових промјена. Оптимистичан сам у процјени да ће наше земље доживјети позитивне промјене у свом економском развоју”, истакоа је професор Контакос.

Професор др Миленко Крајишник, члан Фискалног савјета Републике Српске и декан Економског факултета у Бањалуци истакао је да је ово изузетно значајан научни скуп, достојан пуно већих универезитетских кућа.

“Тема је никад актуелнија. Свјетска научна заједница данас се пита, какав ће утицај геополитичке промјене имати на националне економије. То је посебно важно за малу и отворену економоију, каква је економија Републике Српске. Пуно је добрих радова и презентација које ће дати одговоре на бројна питања. Што се тиче Републике Српске, ми дијелимо судбину земаља из окружења и под великим смо утицајем дешавања у земљама, нашим главним спољнотрговинским партнерима. Још увијек су сви индикатори макроекономије позитивни. Увијек постоји могућност да се ова криза у Украјини продужи на дужи  временски период, што би изазвало веће проблеме и у Европској унији, али и у државама које се економски наслањају на ЕУ. Република Српска је фискално стабилна, економски је још увијек у позитивним стопама раста и надам се да ће тако и остати. Уколико се заустави ратни сукоб у Украјини, надам се и бржем опоравку Републике Српске. Озбиљан и дугорочан проблем је недостатак радне снаге”, истакао је професор др Миленко Крајишник.

“Нове технологије, миграције становништва и побољшање статуса радника могу поправити постојеће стање, како нам радници не би и даље одлазили у Словенију И ЕУ”, истакао је професор др Крајишник.

Професор др Јелена Кочовић, са Економског факултета Универзитета у Београду и професор Факултета пословне економије од његовог формирања до данас, говорила је о тржишту осигурања у условима економске кризе.

“Након пандемије вируса корона услиједила је украјинска криза, што је изазвало и енергетску кризу у Европској унији. Земље ЕУ се у протеклих тридесетак година нису суочавале са инфлацијом. Наш задатак је да одговоримо на питање,  како у оваквим условима подићи отпорност наших економија. Стручњак сам за осигурање и увијек говорим о кључном доприносу осигурања економском развоју”, истакла је професор др Јелена Кочовић.

Професор др Јадранка Ђуровић Тодоровић, са Економског факултета у Нишу, у својству суорганизатора овог научног скупа, истакла је да није претјерани оптимиста у ситуацији када политика доминира над економијом.

“Сваки пут када је политика изнад економије, не могу се дешавати добре ствари, посебно за средњи и сиромашни слој становништва. У тренутку када се политика врати на свој ниво, а економија преузме доминантну позицију, доћи ће до побољшања”, исткла је професор др Јадранка Ђуровић Тодоровић, нагласивши да се претјерало са огромном емисијом новца, након чега је услиједио инфлаторни талас, изазван повећаном тражњом. “Онда нас је сустигла увозна инфлација, изазвана растом трошкова енергената. Тренутно водимо борбу с инфлацијом у монетарној сфери и она се огледа у перманентном повећању референтних каматних стопа. Све док се фискална политика не усклади са монетарном, правих резултата у обарању инфлације неће бити”, истакла је професор др Ђуровић Тодоровић.
Професор др Срђан Лалић изјавио је да Универзитет Источно Сарајево подржава организацију оваквих научних скупова, јер је то прилика за размјену искустава и научних сазнања са универзитетима из блиског окружења, али и из Европе и свијета.

Професор др Александар Грубор са Економског факултета у Суботици изјавио је да је тема овог научног скупа више него интересантна и актуелна, нагласивши да су изазови пред економистима велики, али се рјешења увијек могу пронаћи.

(Семберија инфо)