УДРУЖЕЊЕ ПОРОДИЦА НЕСТАЛИХ БОРАЦА И ЦИВИЛА СЕМБЕРИЈЕ И МАЈЕВИЦЕ: ДОК ДИШЕМО, НЕЋЕМО ОДУСТАТИ ОД ТРАЖЕЊА НАЈМИЛИЈИХ!
Удружење породица несталих бораца и цивила Семберије и Мајевице, окупљени у свом болу, обиљежили су Дан несталих особа. Туга у очима, а сузе су, како кажу, „пресахле од плача за најмилијим“. Предсједница Удружења Смиља Митровић, мајка херој, која још увијек тражи сина јединца, каже да је овај дан, „дан који још више повећава бол, јер они од којих очекују да раде свој посао, то не чине“.
-Године су иза нас, тражимо, пишемо дописе, захтјеве, молимо да се више потруде, јер плаћени су за тај посао, али још увијек нема разумијевања. Снага нас због животне доби издаје, али се не предајемо и нећемо! Имамо ситуација да су неки родитељи преминули, а нису дочекали да открију гдје су посмртни остаци њихове дјеце. На наше питање: ГДЈЕ СУ?, нема одговора, а још је горе што не видимо ни да се боре да ријеше проблем тражења несталих. Знају да нам вријеме није савезник, али их то не дотиче“, каже огорчена мајка Смиља Митровић која је свог јединца Драгана изгубила кад је, као осамнаестогодишњи студент отишао у војску, а а кад је нестао, није имао ни 20 година.
-Сваки дан, већ 28 година, породице које траже најмилије понављамо исто, али нема одговора. Није нам досадило, то ћемо чинити све док дишемо и све док их не пронађемо. Они који су добро плаћени за свој посао, то нажалост не раде, али ми ћемо и даље бити упорни. Наше Удружење трага за још 52 особе, а ако мисле да ће нам досадити, варају се. Нећемо одустати! Ово што радимо, радимо без надокнаде, имамо субвенције за кирију за простор и канцеларијски материјал, али нама није мотив новац! Нама је мотив да наше најмилије пронађемо, да их достојно укопамо и да им се зна гробно мјесто. Толико су бар заслужили од институција које су надлежне да рјешавају проблем несталих, а сматрам да су и породице, које живе скоро три деценије у агонији, заслужиле да знају гдје је гроб њихових најмилијих и да им могу упалити свијећу и помолити се Богу за њихову душу“, поручила је Митровићева и нагласила да је сваки дан за чланове удружење дан несталих, а 30. август им као Међународни дан несталих, значи досипање соли на живу рану!
(Семберија инфо)
-Године су иза нас, тражимо, пишемо дописе, захтјеве, молимо да се више потруде, јер плаћени су за тај посао, али још увијек нема разумијевања. Снага нас због животне доби издаје, али се не предајемо и нећемо! Имамо ситуација да су неки родитељи преминули, а нису дочекали да открију гдје су посмртни остаци њихове дјеце. На наше питање: ГДЈЕ СУ?, нема одговора, а још је горе што не видимо ни да се боре да ријеше проблем тражења несталих. Знају да нам вријеме није савезник, али их то не дотиче“, каже огорчена мајка Смиља Митровић која је свог јединца Драгана изгубила кад је, као осамнаестогодишњи студент отишао у војску, а а кад је нестао, није имао ни 20 година.
-Сваки дан, већ 28 година, породице које траже најмилије понављамо исто, али нема одговора. Није нам досадило, то ћемо чинити све док дишемо и све док их не пронађемо. Они који су добро плаћени за свој посао, то нажалост не раде, али ми ћемо и даље бити упорни. Наше Удружење трага за још 52 особе, а ако мисле да ће нам досадити, варају се. Нећемо одустати! Ово што радимо, радимо без надокнаде, имамо субвенције за кирију за простор и канцеларијски материјал, али нама није мотив новац! Нама је мотив да наше најмилије пронађемо, да их достојно укопамо и да им се зна гробно мјесто. Толико су бар заслужили од институција које су надлежне да рјешавају проблем несталих, а сматрам да су и породице, које живе скоро три деценије у агонији, заслужиле да знају гдје је гроб њихових најмилијих и да им могу упалити свијећу и помолити се Богу за њихову душу“, поручила је Митровићева и нагласила да је сваки дан за чланове удружење дан несталих, а 30. август им као Међународни дан несталих, значи досипање соли на живу рану!
(Семберија инфо)
