МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ДИГИТАЛИЗАЦИЈИ – ВЈЕШТАЧКОЈ ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ У МЕДИЦИНИ ОКУПИЛА ВИШЕ ОД 130 УЧЕСНИКА
Дводневна међународна научно-практична конференција под називом „БУДУЋНОСТ вс. САДАШЊОСТ У МЕДИЦИНИ, ДИГИТАЛИЗАЦИЈА – ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА“ која је окупила више од 130 учесника из Републике Српске, БиХ, Србије, Црне Горе, Хрватске, Велике Британије, Аустрије, Италије, САД, Руске федерације и Сејшела свечано је данас отворена у Етно селу Станишићи. Међу предавачима налазе се представници науке, здравствених установа и органа управљања здравственим системима те стручњаци који ће подијелити своја искуства из ове области.
Предсједник Организационог одбора и директор ЈЗУ Болница “Свети Врачеви” проф. др Златко Максимовић истакао је да је дигитализација у медицини већ присутна и да представља реалност која је стигла и код нас.
"Наша намјера није само да прихватимо вјештачку интелигенцију већ да активно учествујемо њоме. Јер ако ми не контролишемо вјештачку интелигенцију, она ће сутра контролисати нас. Дакле, одговорност је на нама да поставимо оквире и стандарде за примјену вјештачке интелигенције. И сигуран сам да ће овај међународни научни скуп у значајној мјери доприњети томе", рекао је проф. др Максимовић.
Члан Научног одбора, др Милан Латиновић, помоћник министра за здравље и социјалну заштиту Републике Српске истакао је задовољство што је ресорно министарство покровитељ овог догађаја и истакао је важност одржавања овог догађаја за Републику Српску, БиХ али и за цијели регион.
"То је прилика да здравствени систем у Републици Срспској који је претходних 30 година унапређиван кроз одређену реконструкцију и изградњу а посебно бих истакао опремање савременом медицинском опремом која већ користи одређене системе информатизације и ово је још један корак надоградње како би се унаприједила дијагностика", истакао је др Латиновић.
Потпредсједник Организационог одбора Владимир Трајковић, предсједник Фондације за културу квалитета и изврсност из Београда рекао је да му је част што је Фондација једна од организатора ове Конференције јер, како је истакао, Фондација организује конференције које разматрају проблематику модела изврсности и менаџмент модела чија је основа квалитет.
"Имамо две конференције годишње, једна је почетком марта то је “Недеља квалитета у Србији” и друга је у новембру месецу “Форум квалитета и изврсности”. Учешће на овој конференцији требало би да нас подстакне да уведемо и секторски модел награде, то је бизнис модел награде који се бави унапређењем организационих и пословних перформанси", рекао је Трајковћ.
Прим. др Данило Јокић, руководилац Дома здравља у Подгорици изразио је очекивање да ће ова искуства која ће стећи на Конференцији моћи да пренесе колегама у Црној Гори.
"Видјели смо кроз оно што смо сви прошли, кроз ЦОВИД 19 да су информационе технологије, а поготово дигитализација у телемедицини, показале који су то бенефити били и за пацијенте и запослене у здравственим системима поготово у руралним и мање развијеним срединама као и у великим центрима гдје је био велики проток информација. Дигитализација је већ показала све бенефите које може да искористи здравствени систем", закључио је др Јокић.
Др Ино Протрка, равнатељ Дома здравља Загреб Центар каже да је ова установа дио европског дигиталног иновацијског хаба, заједно са 16 здравствених установа у Хрватској.
"Ми смо заједно са 16 здравствених установа у Хрватској пионири у провођењу рјешења умјетне интелигенције у здравству, тако да смо у задње вријеме значајно на том подручју напредовали. Могу слободно рећи да је велики дио тога већ замјенила и умјетна интелигенција и дигитализација и то нам много помаже. Као и све земље у региону имамо проблем са мањком кадра, и на неки начин то морамо ријешити. Ово је дефинитивно један од одличних начина јер се показало да скраћујемо листе чекања и олакшавамо запосленицима посао тако да је дефинитивно постало дио свакодневице", рекао је др Протрка.
Проф. др Небојша Тасић, помоћник директора Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, предсједник свјетског Удружења за васкуларно здравље и предсједник центара за хипертензију и превенцију инфаркта и шлога ХИСПА честитао је на одличној организацији Конференције и подсјетио на њену важност, не само за Бијељину, Семберију, Републику Српску већ и за БиХ јер показује да здравство Републике Српске и БиХ показује да држи корак са најновијим савременим научним и стручним достигнућима.
"Појам вештачка интелигенција је до пре неколико месеци био апстрактан. Везивали смо га за роботе, машине међутим, ми који боље пратимо значај и улогу телемедицине која је претеча или саставни део вештачке интелигенције и оно што желим да схватите јесте да вештачка интелигенција у здравству је ту да помогне пацијентима и лекарима Наиме, вештачка интелигенција у здравству којом се ми у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње интензивно бавимо последњих пет до седам година је у ствари наставак једне приче информатичког система, затим телемедицине у којој се приближавамо пацијенту а пацијенти нама и тиме олакшавамо квалитет дијагнозе, квалитет лечења као и праћења тока лечења. Вештачка интелигенција није ту да замени лекара већ да помогне лекару да се мање бави неким административним рутинским, мање значајним послима, а да своју природну интелигенцију искористи на то да на најбољи начин помогне сваком пацијенту", рекао је др Тасић.
Проф. др Александар Реџек, директор Института за кардиоваскуларне болести Војводине истакао је да примјена вјештачке интелигенције у медицини има три кључна стуба на којима се базира и на којима може допринијети квалитету у пружању здравствених услуга.
"Пре свега, унапређење квалитета дијагностике и терапијских процедура. Други стуб представља ширење медицинских услуга ван оквира и зидова здравствених установа ка пацијентима који се налазе у теже приступачним регионима, где се може континуирано пратити њихово здравствено стање и трећи сегмент који је исто тако важан је размена искустава и знања између здравствених установа у региону и шире.
Институт за кардиоваскуларне болести Војводине већ има једну дугу традицију сарадње са болницом “Свети Врачеви” захваљујући пре свега препознавању сличних афинитета менаџмента који је препознао значај размене здравствених информација, услуга и стручности самих здравствених кадрова, а све у циљу унапређења квалитета лечења наших пацијената. Ту је кључни моменат примене вештачке интелигенције и телемедицине у здравству", навео је проф. др Реџек.
Директан пренос оба конференцијска дана биће емитован путем yоутубе канала Болнице Бијељина: хттпс://www.yоутубе.цом/цханнел/УЦУОл_КМ8П9ТБхXwехК9ГТуг и на Фацебоок страници ЈЗУ Болнице „Свети Врачеви“ Бијељина хттпс://www.фацебоок.цом/Болница.СветиВрацеви .
У оквиру другог програмског дана у Болници “Свети Врачеви” предвиђено је отварање Центра за вјештачку интелигенцију, гдје је планирана даља примјена дијела вјештачке интелигенције. Такође, биће одржан округли сто на тему: Информатизација медицинских организација – како се припремити за будућност”.
Организатори конференције су Фондација за културу квалитета и изврсност (ФQЦЕ) из Београда, Браинцон тецхнологиес из Беча и ЈЗУ Болница „Свети Врачеви“ из Бијељине а покровитељ Конференције је Влада Републике Српске, Министарство здравља и социјалне заштите.
Будућност је почела, треба учествовати!
Предсједник Организационог одбора и директор ЈЗУ Болница “Свети Врачеви” проф. др Златко Максимовић истакао је да је дигитализација у медицини већ присутна и да представља реалност која је стигла и код нас.
"Наша намјера није само да прихватимо вјештачку интелигенцију већ да активно учествујемо њоме. Јер ако ми не контролишемо вјештачку интелигенцију, она ће сутра контролисати нас. Дакле, одговорност је на нама да поставимо оквире и стандарде за примјену вјештачке интелигенције. И сигуран сам да ће овај међународни научни скуп у значајној мјери доприњети томе", рекао је проф. др Максимовић.
Члан Научног одбора, др Милан Латиновић, помоћник министра за здравље и социјалну заштиту Републике Српске истакао је задовољство што је ресорно министарство покровитељ овог догађаја и истакао је важност одржавања овог догађаја за Републику Српску, БиХ али и за цијели регион.
"То је прилика да здравствени систем у Републици Срспској који је претходних 30 година унапређиван кроз одређену реконструкцију и изградњу а посебно бих истакао опремање савременом медицинском опремом која већ користи одређене системе информатизације и ово је још један корак надоградње како би се унаприједила дијагностика", истакао је др Латиновић.
Потпредсједник Организационог одбора Владимир Трајковић, предсједник Фондације за културу квалитета и изврсност из Београда рекао је да му је част што је Фондација једна од организатора ове Конференције јер, како је истакао, Фондација организује конференције које разматрају проблематику модела изврсности и менаџмент модела чија је основа квалитет.
"Имамо две конференције годишње, једна је почетком марта то је “Недеља квалитета у Србији” и друга је у новембру месецу “Форум квалитета и изврсности”. Учешће на овој конференцији требало би да нас подстакне да уведемо и секторски модел награде, то је бизнис модел награде који се бави унапређењем организационих и пословних перформанси", рекао је Трајковћ.
Прим. др Данило Јокић, руководилац Дома здравља у Подгорици изразио је очекивање да ће ова искуства која ће стећи на Конференцији моћи да пренесе колегама у Црној Гори.
"Видјели смо кроз оно што смо сви прошли, кроз ЦОВИД 19 да су информационе технологије, а поготово дигитализација у телемедицини, показале који су то бенефити били и за пацијенте и запослене у здравственим системима поготово у руралним и мање развијеним срединама као и у великим центрима гдје је био велики проток информација. Дигитализација је већ показала све бенефите које може да искористи здравствени систем", закључио је др Јокић.
Др Ино Протрка, равнатељ Дома здравља Загреб Центар каже да је ова установа дио европског дигиталног иновацијског хаба, заједно са 16 здравствених установа у Хрватској.
"Ми смо заједно са 16 здравствених установа у Хрватској пионири у провођењу рјешења умјетне интелигенције у здравству, тако да смо у задње вријеме значајно на том подручју напредовали. Могу слободно рећи да је велики дио тога већ замјенила и умјетна интелигенција и дигитализација и то нам много помаже. Као и све земље у региону имамо проблем са мањком кадра, и на неки начин то морамо ријешити. Ово је дефинитивно један од одличних начина јер се показало да скраћујемо листе чекања и олакшавамо запосленицима посао тако да је дефинитивно постало дио свакодневице", рекао је др Протрка.
Проф. др Небојша Тасић, помоћник директора Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, предсједник свјетског Удружења за васкуларно здравље и предсједник центара за хипертензију и превенцију инфаркта и шлога ХИСПА честитао је на одличној организацији Конференције и подсјетио на њену важност, не само за Бијељину, Семберију, Републику Српску већ и за БиХ јер показује да здравство Републике Српске и БиХ показује да држи корак са најновијим савременим научним и стручним достигнућима.
"Појам вештачка интелигенција је до пре неколико месеци био апстрактан. Везивали смо га за роботе, машине међутим, ми који боље пратимо значај и улогу телемедицине која је претеча или саставни део вештачке интелигенције и оно што желим да схватите јесте да вештачка интелигенција у здравству је ту да помогне пацијентима и лекарима Наиме, вештачка интелигенција у здравству којом се ми у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње интензивно бавимо последњих пет до седам година је у ствари наставак једне приче информатичког система, затим телемедицине у којој се приближавамо пацијенту а пацијенти нама и тиме олакшавамо квалитет дијагнозе, квалитет лечења као и праћења тока лечења. Вештачка интелигенција није ту да замени лекара већ да помогне лекару да се мање бави неким административним рутинским, мање значајним послима, а да своју природну интелигенцију искористи на то да на најбољи начин помогне сваком пацијенту", рекао је др Тасић.
Проф. др Александар Реџек, директор Института за кардиоваскуларне болести Војводине истакао је да примјена вјештачке интелигенције у медицини има три кључна стуба на којима се базира и на којима може допринијети квалитету у пружању здравствених услуга.
"Пре свега, унапређење квалитета дијагностике и терапијских процедура. Други стуб представља ширење медицинских услуга ван оквира и зидова здравствених установа ка пацијентима који се налазе у теже приступачним регионима, где се може континуирано пратити њихово здравствено стање и трећи сегмент који је исто тако важан је размена искустава и знања између здравствених установа у региону и шире.
Институт за кардиоваскуларне болести Војводине већ има једну дугу традицију сарадње са болницом “Свети Врачеви” захваљујући пре свега препознавању сличних афинитета менаџмента који је препознао значај размене здравствених информација, услуга и стручности самих здравствених кадрова, а све у циљу унапређења квалитета лечења наших пацијената. Ту је кључни моменат примене вештачке интелигенције и телемедицине у здравству", навео је проф. др Реџек.
Директан пренос оба конференцијска дана биће емитован путем yоутубе канала Болнице Бијељина: хттпс://www.yоутубе.цом/цханнел/УЦУОл_КМ8П9ТБхXwехК9ГТуг и на Фацебоок страници ЈЗУ Болнице „Свети Врачеви“ Бијељина хттпс://www.фацебоок.цом/Болница.СветиВрацеви .
У оквиру другог програмског дана у Болници “Свети Врачеви” предвиђено је отварање Центра за вјештачку интелигенцију, гдје је планирана даља примјена дијела вјештачке интелигенције. Такође, биће одржан округли сто на тему: Информатизација медицинских организација – како се припремити за будућност”.
Организатори конференције су Фондација за културу квалитета и изврсност (ФQЦЕ) из Београда, Браинцон тецхнологиес из Беча и ЈЗУ Болница „Свети Врачеви“ из Бијељине а покровитељ Конференције је Влада Републике Српске, Министарство здравља и социјалне заштите.
Будућност је почела, треба учествовати!
