Још увијек у Републици Српској постоји један број послодаваца који на све начине, незаконито, под притиском, пријетњом или страхом доводе у зависан положај раднике и  умањују њихова права за која смо се ми изборили, изјавила је данас у Бијељини Ранка Мишић, предсједник Савеза синдиката Републике Српске на састанку Регионалног синдикалног центра Бијељина којем је присуствовао велики број представника синдикалних организација ове регије.

“Исти ти послодавци имају веома добру конекцију с Владом Републике Српске. У протекле четири године више од милијарду КМ чистог новца, који смо ми, порески обвезници, упумпали у буџет, отишло је тим истим приватницима на име подстицаја и развоја њихових приватних компанија, уз  њихово обећање и гаранцију да ће, паралелно с том подршком из буџета Републике Српске, расти и плате радницима. Нажалост, видимо да плате у реалном сектору не расту. Нека медијална плата, коју ми у Савезу синдиката израчунавамо, показује да је једва пребацила 1.000 КМ. У просјечној плати се налазе и изузетно високе плате за наше појмове. Добро је да постоје и добре плате, али је јако лоше то што имамо такву ситуацију да се више од половине радника не може приближити износу просјечне плате у Републици Српској. То су, зашто то не рећи, управо радници у реалном сектору и радници код оних послодаваца који су повукли силни новац из буџета по разним основама у своје компаније и увећали своју личну финансијску и имовинску моћ. Радници код њих још увијек раде у страху и са правима која нису ни близу онога што смо ми изборили и са правима која треба да се примјењују у пракси”, изјавила је  Ранка Мишић, истичући да се све дешава у вријеме великог одлива радне снаге у иностранство.



 “Још увијек до мозга послодаваца није дошло то да они остају без радника. Радници одлазе због лоших услова рада и због изузетно ниских плата. То послодавце, изгледа, не брине, већ траже нове квоте на нивоу БиХ, да се оне подигну за увоз нове радне снаге. Нисам ксенофобична, волим све људе на овој планети, али мислим да је приоритет Владе Радована Вишковића, како задржати становништво у Републици Српској и да то треба буде број један на агенди приоритета и да се тиме Влада озбиљно мора бавити. Због тога смо у протеклих годину и по дана радили са институцијама Републике Српске и дошли смо до модела како уредити систем плата у Републици Српској. Ми кажемо да је то нови систем плата у Републици Српској, гдје бисмо утврдили минимум плата за сваку стручну спрему у Републици Српској испод којег ниједно предузеће и ниједна установа, нити један послодавац не би могао да исплаћује плату. Наравно, преко тог износа могао би исплаћивати плате, у складу са својим капацитетима. Тај омјер би требало да буде негдје један према четири и то би било здраво у економском и социјалном смислу, цијенећи реалан амбијент у којем живимо. Може се преговарати да јединица (1) буде најнижа плата за НК раднике, плус све оно што припада раднику. Висока стручна спрема би требало да има најмањи коефицијент три (3) и ВСС у Републици Српској не би требало да има плату мању од 2.000 КМ. То је минимум минимума. Знамо да је тешко добацити до тога, али, ми смо спремни да преговарамо с послодавцима. Формирали смо радну групу и ми као Синдикат смо послали наше представнике за преговоре. Документ којим би се то ријешило је Општи колективни уговор. Уколико не може да се постигне Општим колективним уговором, постоји и други начин да се то ријеши, али сада не бих о томе говорила. Влада РС је утврдила своје преговараче за израду Општиег колективног уговора, али, нажалост, послодавци то нису урадили. Да ли ће Влада РС  благонаклоно гледати на урушавање радничких права, да и даље послодавци добијају подстицаје из буџета, да својим понашањем тјерају раднике из Републике Српске, а увозе раднике из иностранства, то је питање за предсједника Владе и за Владу Републике Српске. Наш став је потпуно јасан, плате се морају повећати, систем се мора уредити и једном се мора стати на пут урушавању радничких права, односно дерогирању основног људског и радничког права, да се може живјети од зараде коју не добијате на поклон, већ сте је зарадили код послодаваца који се наспрам вас богате. Није проблем у томе што се они богате, већ је проблем у томе што имамо велики број сиромашних радника. Има ресурса и могућности да се плате повећају. У прошлој години, која је била веома тешка по оцјенама економиста, више од четири милијарде чисте нето добити остварили су послодавци у овом и у оваквом привредном амбијенту. Наравно, ми сада преговарамо и о повећању износа најниже плате, јер је то у складу са законом. Тренутна најнижа плата није ни близу стварних потреба човјека који ради, а који треба да живи и да бар обезбиједи прехрану у синдикалној потрошачкој корпи. Тај износ се мора знатније повећати. Слиједи нам битка у којој ће бити великих и тешких ријечи. Очекујемо подршку радника око повећања најниже плате, радићемо на утврђивању новог система плата. Наравно, морам истаћи да нису сви послодавци исти. Постоји један, додуше мали број, честитих и добрих послодаваца чију подршку имамо”, изјавила је Ранка Мишић данас у Бијељини.
​
(Семберија Инфо)