Јавна установа “Воде Српске”: У току реконструкција главног ободног канала у Црњелову
Влада Републике Српске, закључно са 31. децембром 2023. године, у протеклих десет година, за санацију постојећих објеката одбране од поплава и за изградњу нових објеката одбране од поплава, укупно је инвестирала више од 250 милиона КМ, изјавио је Мирослав Миловановић, директор Јавне установе “Воде Српске” приликом обиласка радилишта на Главном ободном каналу у Црњелову.
Миловановић је том приликом истакао да су радови у протеклом периоду обављани на 322 локације, укупно у 43 локалне заједнице.
“Од износа од 250 милиона КМ, на територији града Бијељина уложено је укупно око 57 милиона КМ до сада. Недавно смо били на радилишту изградње прве фазе Дринског насипа, што представља 323. локацију, а ова у Црњелову је тристодвадесетчетврта локација на нивоу Републике Српске, када је ријеч о изградњи и реконструкцији хидротехничких објеката. Од поплава из 2010. и 2014. године, данашње стање одбране од поплава је на неупоредиво вишем нивоу и степен заштите одбране од поплава је далеко изнад периода када је ово подручје било угрожено поплавама. У том смислу, сигурност грађана и њихове имовине је на далеко вишем нивоу. Влада Репубчлике Српске ће, у складу са плановима, финансијским средствима и могућностима, наставити улагања у објекте одбртане од поплава”, истакао је Миловановић.
Стефан Митровић, директор Јединице за координацију пољопривредних пројеката при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, изјавио је да је ријеч о једном великом регионалном пројекту Сава - Дрина, који се финансира уз подршку средстава Свјетске банке.
“Свјетска банка нам пружа подршку за реализацију овог пројекта. Заједно са нама у реализацију овог пројекта укључене су Србија и Црна Гора. Прва фаза пројекта вриједна је 30 милиона еура и реализује се на комплетном сливу Саве и Дрине. Ова локација у Црњелову најважнија је за Семберију, јер се рјешава питање Главног ободног канала (ГОК). Укупна дужина канала је 7,5 километара, а тренутно се ради на реализацији прве фазе у дужини од два километра. Имамо доброг извођача и радови изузетно добро напредују. Очекујемо да ће радови на изградњи прве дионице бити завршени до краја ове године”, изјавио је Митровић.
Драган Сарић, директор предузећа “Хигра”, које изводи радове на овом пројекту, изјавио је да су радови отпочели у новембру прошле гоидне.
“У првој фази ћемо реализовати радове у дужини од 2,5 километара. Овај канал је изграђен 1970. године и у њега су повремено утицале воде Мајевичког ободног канала и канала Глоговац. Након двијехиљадите године изграђен је канал Дрина - Дашница и те воде прихвата овај канал и проводи их у Саву. У међувремену је изграђен канал Јањица, одакле вода кроз канал Дрина - Дашница, такође, пролази у овај канал. Главни ободни канал је био ширине шест метара у дну, на овом профилу, а због промјене биланса вода, климатских промјена и свега осталог, канал добија друге димензије. Сада се канал проширује на девет метара у дну. Током великих поплава из 2014. године уочени су велики недостаци на овом каналу, почевши од клизишта, јер је вода цурила кроз тијело насипа. Насип је био недовољне висине, тако да су људи на неколико локација морали да штите своја имања врећама пијеска. Процуривање је забиљежено и испод тијела насипа. У доњим слојевима канала налазио се пијесак и муљ и вода је то избацила на површину. Сада ћемо, овим грађевинским захватима, обезбиједити стоодстотну сигурност насипа и овог подручја од великих вода”, истакао је Драган Сарић.
(Семберија Инфо)
Миловановић је том приликом истакао да су радови у протеклом периоду обављани на 322 локације, укупно у 43 локалне заједнице.
“Од износа од 250 милиона КМ, на територији града Бијељина уложено је укупно око 57 милиона КМ до сада. Недавно смо били на радилишту изградње прве фазе Дринског насипа, што представља 323. локацију, а ова у Црњелову је тристодвадесетчетврта локација на нивоу Републике Српске, када је ријеч о изградњи и реконструкцији хидротехничких објеката. Од поплава из 2010. и 2014. године, данашње стање одбране од поплава је на неупоредиво вишем нивоу и степен заштите одбране од поплава је далеко изнад периода када је ово подручје било угрожено поплавама. У том смислу, сигурност грађана и њихове имовине је на далеко вишем нивоу. Влада Репубчлике Српске ће, у складу са плановима, финансијским средствима и могућностима, наставити улагања у објекте одбртане од поплава”, истакао је Миловановић.
Стефан Митровић, директор Јединице за координацију пољопривредних пројеката при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, изјавио је да је ријеч о једном великом регионалном пројекту Сава - Дрина, који се финансира уз подршку средстава Свјетске банке.
“Свјетска банка нам пружа подршку за реализацију овог пројекта. Заједно са нама у реализацију овог пројекта укључене су Србија и Црна Гора. Прва фаза пројекта вриједна је 30 милиона еура и реализује се на комплетном сливу Саве и Дрине. Ова локација у Црњелову најважнија је за Семберију, јер се рјешава питање Главног ободног канала (ГОК). Укупна дужина канала је 7,5 километара, а тренутно се ради на реализацији прве фазе у дужини од два километра. Имамо доброг извођача и радови изузетно добро напредују. Очекујемо да ће радови на изградњи прве дионице бити завршени до краја ове године”, изјавио је Митровић.
Драган Сарић, директор предузећа “Хигра”, које изводи радове на овом пројекту, изјавио је да су радови отпочели у новембру прошле гоидне.
“У првој фази ћемо реализовати радове у дужини од 2,5 километара. Овај канал је изграђен 1970. године и у њега су повремено утицале воде Мајевичког ободног канала и канала Глоговац. Након двијехиљадите године изграђен је канал Дрина - Дашница и те воде прихвата овај канал и проводи их у Саву. У међувремену је изграђен канал Јањица, одакле вода кроз канал Дрина - Дашница, такође, пролази у овај канал. Главни ободни канал је био ширине шест метара у дну, на овом профилу, а због промјене биланса вода, климатских промјена и свега осталог, канал добија друге димензије. Сада се канал проширује на девет метара у дну. Током великих поплава из 2014. године уочени су велики недостаци на овом каналу, почевши од клизишта, јер је вода цурила кроз тијело насипа. Насип је био недовољне висине, тако да су људи на неколико локација морали да штите своја имања врећама пијеска. Процуривање је забиљежено и испод тијела насипа. У доњим слојевима канала налазио се пијесак и муљ и вода је то избацила на површину. Сада ћемо, овим грађевинским захватима, обезбиједити стоодстотну сигурност насипа и овог подручја од великих вода”, истакао је Драган Сарић.
(Семберија Инфо)
