ЈЗУ болница Свети Врачеви Бијељина: Едукација о употреби личне заштитне опреме у вријеме пандемије
На подручју Града Бијељина нема регистрованих грађана обољелих од корона вируса, али сви ресурси су у служби заштите здравља нашег становништва. Вршилац дужности директора болнице др Милица Ловрић, нагласила је да су здравствени радници у пуној приправности и спремни да ураде све што је потребно како би што спремније одговорили у случају промјене епидемиолошке ситуације. У том циљу, у болници је данас, 19.марта, организовано едукативно предавање здравственим радницима, о епидемилошким карактеристикама вируса корона и мјерама личне заштите у току рада са пацијентима, а предавач је била професор др Биљана Мијовић, епидемилог из Института за јавно здравство Републике Српске.
- Вируси корона су познати још од 60-тих година прошлог вијека, вирус САРС из 2003. године имао је само 8.000 случајева у 25 земаља, али је имао висок потенцијал ширења међу здравственим радницима код којих је забиљежен и већи леталите т(12%) него код популације (10%), док је МЕРС био још опаснији и у 2012. години имао је леталитет чак 35%. COVID 19 први пут забиљежен у Кини у децембру 2019. године и о његовим епидемиолошким карактеристикама се тек упознајемо на основу искустава кинеских љекара, који су водили евиденцију на узорку од око 45.000 пацијената. Они су блаже облике лијечили симптоматски, што ће се и овдје радити, а код тежих форми користили су антивирусну терапију, кортикостероиде и антибиотике. Најнови подаци о леталитету су 3,5%, рекла је проф. др Мијовић и нагласила да је важно истаћи да инкубација траје око 14 дана, да је пацијент заразнији што су симптоми болести присутнији.
- Клиничка слика је крајње неспецифична и углавном подсјећа на грип, а симптоми су повишена температура, кашаљ, отежано дисање, а може доћи до наглог погоршања са акутним респираторним дистесом. Углавном нема секреције из носа, оно се јавља код свега 10% пацијената“, појаснила је проф. др Мијовић.
Она је пренијела став кинеских колега о ризичном понашању у којем се наводи да личну заштитну опрему морају да имају особе које су у дужем интензивном контаку (мањем од 1,5 м) са зараженом особом, те у складу са тим подсјетила на препоруку СЗО за рационално коришћње личне заштитне опреме. Детаљна упутства СЗО о начину коришћења и врсти личне заштитне опреме у здравственим установама за вријеме пандемије можете прочитати на сајту болнице.
Семберија инфо - О. Стјепановић
- Вируси корона су познати још од 60-тих година прошлог вијека, вирус САРС из 2003. године имао је само 8.000 случајева у 25 земаља, али је имао висок потенцијал ширења међу здравственим радницима код којих је забиљежен и већи леталите т(12%) него код популације (10%), док је МЕРС био још опаснији и у 2012. години имао је леталитет чак 35%. COVID 19 први пут забиљежен у Кини у децембру 2019. године и о његовим епидемиолошким карактеристикама се тек упознајемо на основу искустава кинеских љекара, који су водили евиденцију на узорку од око 45.000 пацијената. Они су блаже облике лијечили симптоматски, што ће се и овдје радити, а код тежих форми користили су антивирусну терапију, кортикостероиде и антибиотике. Најнови подаци о леталитету су 3,5%, рекла је проф. др Мијовић и нагласила да је важно истаћи да инкубација траје око 14 дана, да је пацијент заразнији што су симптоми болести присутнији.
- Клиничка слика је крајње неспецифична и углавном подсјећа на грип, а симптоми су повишена температура, кашаљ, отежано дисање, а може доћи до наглог погоршања са акутним респираторним дистесом. Углавном нема секреције из носа, оно се јавља код свега 10% пацијената“, појаснила је проф. др Мијовић.
Она је пренијела став кинеских колега о ризичном понашању у којем се наводи да личну заштитну опрему морају да имају особе које су у дужем интензивном контаку (мањем од 1,5 м) са зараженом особом, те у складу са тим подсјетила на препоруку СЗО за рационално коришћње личне заштитне опреме. Детаљна упутства СЗО о начину коришћења и врсти личне заштитне опреме у здравственим установама за вријеме пандемије можете прочитати на сајту болнице.
Семберија инфо - О. Стјепановић