Шести локални избори, откако их организује Централна изборна комисија БиХ од 2001. године, у Семберији су окупили ове године највише политичких субјеката, укупно 86, од чега 52 политичке партије, три коалиције и 30 независних кандидата.

Уколико ове изборе упоредимо са изборима од прије четири године, то је скоро дупло више политичких субјеката, јер се 2016. за наклоност бирача у Семберији борило 46 политичких субјеката, 28 политичких странака и 18 независних кандидата.

 На овим локалним изборима Бијељина има три кандидата за градоначелника, актуелног, досадашњег Мићу Мићића, који се налази на челу широке коалиције „Заједно за Семберију и Српску“, Љубишу Петровића, кандидата СДС-а, кога је подржала и ПДП, те независног кандидата Бобана Лазића.

На прошлим локалним изборима, подсјетимо, Бијељина је имала четири кандидата за градоначелника, Мићу Мићића који је тада предводио „Савез за промјене“, Златка Максимовића из „Успјешне Српске“, Перу Прерадовића, представника Партије уједињених пензионера и независног  кандидата Дамјана Пајића.
Мићић је прије четири године побиједио на локалним изборима и, ево, већ пуних 15 година налази се на челу ове локалне заједнице.

Оно што му се не може оспорити, то су конкретни резултати уобласти изградње градске и сеоске инфраструктуре, пројекти у области школства и образовања, путне инфраструктуре, пројекат градске канализације и бројни други. Тешко их је у неколико минута само набројати, а обухваћени су пројектима „Урбана Семберија“ и Бијељина – модеран град“. Наравно, живот се не састоји само и искључиво од пројеката. Мићићу одају признање и за добро вођење ове локалне заједнице,  када је ријеч о регионаној сарадњи и афирмацији града, те одржавању добрих међунационалних односа између Срба и Бошњака.

Јавност у Бијељини и ове године, без обзира на евидентна политичка престројавања у оквиру бијељинског  СДС-а, до којих је дошло почетком ове године, предност  поново даје  Мићићу као кандидату за градоначелника.  Предност се, уствари, даје конкретним реализованим и најављеним пројектима који се могу реализовати само уз кординисану сарадњу са Владом РС и њеним институцијама, али и са институцијама на нивоу БиХ. У питању је, како је и најављено, изградња ауто – пута, дринског насипа, нове спортске дворане, студентског дома, нових саобраћајница и бројних других пројеката. Све ће то умногоме обликовати будући живот ове регије и њених становника у наредним десетљећима.

 Што се тиче предизборне кампање, упркос на почетку поменутом,  дупло већем броју политичких субјеката који су учествововали на овим локалним изборима, можемо слободно рећи да је кампања  вођена у много мирнијој и политички коректнијој атмосфери. Томе је, свакако, кумовала и тешка епидемиолошка ситуација и оправдан страх људи за своје и здравље својих породица. Умјесто прекомјерне употребе плаката, масовнијих јавних скупова и трибина,  кандидати су више користили модерна средства информисања, портале, телевизију, видео – бимове, друштвене мреже.  Њихове предизборне поруке биле су кратке, прецизне, зналачки одабране. Обраћали су се младима, пензионерима, незапосленима, социјално рањивим категоријама становништва.

Можда је све ово добар знак, потврда да се политичка култура становништва  мијења и преображава у добром смјеру. Уколико бисмо, пак, били малициозни, онда бисмо овако велики број кандидата за одборнике у локалним заједницама могли протумачити и као трку за привилегијама и уноснијим позицијама. Наравно, као друштво нисмо имуни ни на таква лична опредјељења  оних који су се кандидовали за одређене функције и који у свему томе желе остварити неку личну корист. Али, да то, бар сада, оставимо по страни. 

Семберија инфо