Општина Угљевик је у протеклих двадесетак година изградила шеснаест сеоских водовода, те је око 90 одсто подручја општине покривено водоснабдијевањем. Око 75 одсто становништва општине живи на сеоском подручју, те је и разумљива брига за квалитет живота људи који живе на селу, каже Василије Перић, начелник општине Угљевик, кандидат за начелника и на наредним локалним изборима.

-Имали смо овдје стручњаке из Београда који су радили анализу водоснабдијевања и они су нам рекли, након посјете већем броју општина у РС и БиХ, да од двадесетак општина које су посјетили, Угљевик спада у ред најчистијих општина. У свим областима остварили смо видан напредак, почевши од изградње инфраструктуре, па до културних дешавања. Посебну бригу водимо о његовању традиције и културе. Пласирају се и нетачне информације о томе како наш Дом културе годишње добија три до четири милиона КМ, што је чиста измишљотина. Наш Центар за културу годишње добије између тристо до четирсто хиљада КМ за своје активности и потребе. У прошлој години предсједница РС била је покровитељ „Данима хармонике“. То је фестивал свјетског нивоа. Предлагано је да се фестивал пресели у Бања Луку, али, сматрамо да треба да остане у Угљевику, јер смо ми зачетници и иницијатори организовања тог фестивала“.
 
Перић каже да општина Угљевик има изузетно добру сарадњу са Српском православном црквом, те да га посебно радују ријечи владике Фотија, епископа зворничко – тузланског, који је изјавио да „Угљевик постаје духовни центар Епархије“.

-Имамо Манастир српско-руског пријатељства. У Угљевику живи вјеран народ који добро зна да нас је наша Света црква одржала на овим просторима. Све што смо радили, радили смо марљиво, са пуно труда и одрицања. Увијек може више и боље. Имамо најмању стопу незапослености. Ми смо само у овој години исплатили 100.000 КМ подстицаја за новозапослене у приватном сектору. Требало би нам пуно времена да набројимо све оно што је урађено у протеклих деветнаест година“, истиче Перић.
 
Он каже да живи у Угљевику, гдје је и рођен, одакле потичу и његови преци.
 
- Моја жеља је да до краја живота останем овдје, гдје сам рођен, поникао и стасао, гдје сам остварен и у породичном и у пословном смислу. Отац сам двије кћерке. Старија Јулија завршила је у Новом Саду фармацију и тренутно од куће ради за једну инострану фирму. Млађа кћерка Ранка је завршила Стоматолошки факултет на Београдском универзитету и тренутно обавља стаж на факултету, јер је имала висок просјек оцјена током студија. Уз посао који сам радио, настојао сам да увијек одвајам вријеме за породицу. Изузетно је важно да дјеца буду добри људи, да се остваре у својим професијама, али и породично. Док су кћерке одрастале, путујући на одмор, увијек смо гледали да купимо неку лијепу књигу, да прочитамо, анализирамо и причамо о томе. Можда ми старија кћерка Јулија замјера, у оном позитивном смислу, што није уписала српски језик, јер је то жељела, јер смо супруга и ја утицали да упише фармацију. Она ми тренутно уређује фејсбук страницу и инстаграм. Заједно радимо неке лијепе и корисне ствари. Свакодневно смо у контаку и то је посебан осјећај. Што се тиче породице, ту сам остварен и срећан сам због тога.
 
 
Волим да пчеларим

Бавио сам се и још увијек се бавим пчеларством. То ми дође као велики одмор након свакодневних начелничких обавеза и контаката с људима. Здрав и лијеп живот подразумијева везаност за природу. Волим да пчеларим. Када одем у пензију, волио бих само то да радим. Све то сада радим из хобија. Истраживао сам, дружио се са пчеларима и пуно сам научио о пчелама. Имао сам осамдесетак пчелињих друштава, али сам због обавеза свео на тридесетак друштава. Морао сам пружати подршку кћеркама док су студирале.
 
Моји су окренути музици
 
Као дјечак, био сам у једном бијељинском оркестру. Свирао сам код наставника Мирка Пајкића прим. Волим музику, јер је и моја породица и фамилија окренута музици. Касније сам учио гитару и свирао за своју душу. Једном је “ЈУ група” гостовала у Угљевику. Узео сам гитару и одсвирао форшпил “Црног лептира”. Питао сам присутне како то звучи, па су, онако у шали, рекли да су помислили како је у питању плејбек. И мој братић Славиша Перић, доктор хармонике, похвалио ме да свирам чисто. Годинама се у Угљевику организује музичка манифестација ,,Дани хармонике”. Било је велике муке и перипетија око регистровања прве привате Музичке школе ,,Корнелије Станковић” у Угљевику, док је у Аустрији Славиша школу регистровао, буквално, за два дана. Овдје је то трајало пуне двије године. Организовањем фестивала хармонике жељели смо да хармоника постане бренд Угљевика и да од свега направимо и једну туристичку причу”, каже Перић.

Семберија инфо