138. године – Умро је римски цар Хадријан. Током владавине од 117. године извршио је значајне реформе у Римском царству и утврдио границе у Германији и Британији, где је подигао бедем (Хадријанов бедем) за заштиту од упада Шкота. Био је велики поштовалац грчке културе и покровитељ уметности, писао је стихове, вајао и сликао.

1099. године – Умро је шпански национални јунак Ел Сид (Родриго Диаз де Бивар), легендарна личност шпанске епске поезије, главни лик Корнејеве трагедије “Сид” и Маснеове опере.

1509. године – Рођен је швајцарски теолог француског порекла Жан Калвин, вођа фракције протестантизма у Женеви (калвинизам), која је имала многобројне присталице у европским земљама, посебно у Француској (хугеноти), и изазвала велике друштвене потресе. Његово дело “Темељи хришћанства” (1536) постало је приручник протестантске доктрине.

1584. године – По налогу шпанског двора убијен је холандски принц од Оранжа Вилем I Чутљиви, борац против шпанске превласти и први наследни намесник (1581) Холандије.

1609. године – У Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало тензије у Немачкој које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата (1618-48) у централној Европи.

1774. године – Након шестогодишњег рата, Русија и Турска склопиле су Кучук-Кајнардззијски мир којим је Турска изгубила Крим, прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској.

1830. године – На Антилима је рођен француски сликар и графичар Камиј Писаро, један од учесника прве изложбе импресиониста у Паризу 1874. године. У касној фази определио се за поентилизам Сераа и Сињака.

1834. године – Рођен је чешки писац Јан Неруда, предводник генерације “мајеваца” књижевника који су, окупљени око часописа “Мај”, промовисали чешки књижевни реализам. Најпознатија дела: “Малостранске приповетке”, “Арабеска”, “Железнички радници”, збирке песама “Прости мотиви”, “Космиццке песме”, “Баладе и романсе”.

1856. године – У селу Смиљани, код Госпића у Хрватској, рођен је Никола Тесла, научник и проналазач на пољу електротехнике и радио-технике. Од 1884. до смрти 1943. године живео је у САД. Патентирао је око 700 проналазака од којих неколико десетина има широку примену, међу којима је и серија изума (1896-1914) који чине темељ савремене радио-технике.

1871. године – Рођен је француски писац Марсел Пруст чије је дело “У трагању за изгубљеним временом” оставило дубок траг не само у Француској већ и у европској књижевности 20. века и извршило велики утицај на многе књижевнике.

1895. године – Рођен је немачки композитор Карл Орф, аутор популарне сценске кантате “Кармина Бурана”. Бавио се и педагошким радом, а у наставу је увео тзв. Орфов инструментариј, сачињен од групе инструмената прилагођених деци.

1897. године – У борби за превласт на подручју горњег Нила, француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану, што је изазвало озбиљну кризу у англо-француским односима. Компромисним решењем 1899. године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском контролом.

1940. године – Нападом најмање 70 немачких бомбардера на циљеве у јужном Велсу, у Другом светском рату почела је Битка за Британију. Победа британског ваздухопловства у септембру присилила је Немце да дефинитивно одустану од инвазије на Велику Британију.

1940. године – Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Анрију Петену, који је током Другог свеског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију.

1943. године – Англо-америчке трупе у Другом светском рату искрцале су се на Сицилију.

1953. године – Совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама. Берија је касније ухапшен, осуђен на смрт и стрељан.

1962. године – Из Кејп Каневерала лансиран је први амерички телекомуникациони сателит “Телстар”, који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана.

1973. године – Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине.

1976. године – Због пуцања вентила у хемијској фабрици “Икмеза” у близини Милана, облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине Севеза, Меда, Дезио и Чезена. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи.

1992. године – Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами.

1994. године – Леонид Кучма победио је на председничким изборима у Украјини.

1995. године – Војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аунг Сан Су Ћи.

1999. године – Шест афричких влада потписало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго. Споразум је потписан без учешћа побуњеничких група инволвираних у
сукобе.

2000. године – У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи.

2006. године – Лидер чеченских сепаратиста Шамил Басајев убијен је у Ингушетији, руској републици која се граничи са Чеченијом. Био је најтраженији човек у Русији због тероризма и масовних убистава, а 2003. године су га САД и УН укључле у списак међународних терориста.

2011. године – После 168 година постојања, британски таблоид “Њуз оф д ворлд” штампао је последње издање под насловом “Хвала и збогом”.

​Едукација