Штетност амброзије велика је и у пољопривреди, јер својим изузетно јаким коријеном и бујном вегетативном масом из тла извлачи велике количине хранљивих твари, те тиме изазива осиромашење тла’’, истиче Радмила Нешковић, виша стручна савјетница у Министарству пољопривреде у Савјетодавној служби.

Осим штете коју наноси пољопривредним произвођачима, амброзија најдиректније штети људима изазивајући алергију, без обзира на старосну доб.



- Све чешће чујемо приче о амброзији, биљци која постаје мора многих наших суграђана. Подаци упућују да се сваке године повећава број особа које оболијевају од алергије на амброзију, што је у здравственом и друштвеном смислу забрињавајуће, јер дјеца и одрасли више мјесеци, на подручјима на којима цвјета амброзија, нису у могућности да живе нормално, под сталном су медицинском терапијом и морају да се склоне на заштићено мјесто, указује Радмила Нешковић, те додаје да су најпрепознатљивији симптоми алергије кашаљ, кихање, цурење из носа, сврбљење очију, па чак и гушење. Реакције су врло сличне прехлади и због тога се и не могу одмах препознати.
 
Како препознати амброзију?

Амброзија је једногодишња зељаста биљка која у нашим условима нарасте од једног  до једног и по метра висине. Коријен јој је вретенаст, стабло усправно, разгранатао и густо прекривено ситним длачицама. Листови су наспрамни, јајолики и длакави, а цвјетови ситни, блиједо жуте боје, распоређени као гроздови на врху стабљике и по гранама.

Опрашује је вјетар

-Амброзија ниче од средине априла, а цвјета у касно љето и јесен, тачније, од средине јула до првих јесењих мразева. Једна стабљика амброзије током године може дати око 50 до 60 хиљада сјеменки које имају такву могућност да уколико бораве у земљишту могу чак до 40 година да задрже клијавост. Веома је прилагодљива и врло брзо се шири. Биљка најчешће настањује напуштена станишта, попут жељезничких пруга, путева, канала и недовољно обрађених поља. Често расте као коров и на култивисаном, обрадивом земљишту уз усјеве кукуруза, кромпира, соје, дувана, шећерне репе, као и у повртњацима и виноградима, наводи Радмила Нешковић која, указујући на то колико је ова коровска биљка тврда и жилава, наводи податак да свеке године произведе око сто милиона зрна полена, а у њима је доказано присуство чак 52 хемијска једињења која су алергогена, међу којима је шест посебно опасно и за људе и за животиње.
 
Сузбијање

У августу мјесецу 2007. године Влада РС је донијела Одлуку о мјерама за сузбијање и уништавање коровске биљке амброзије, а још раније, 2005. године, Скупштина општине Бијељина усвојила је Одлуку о мјерама спрјечавања и обавезу уклањања и уништавања амброзије.

- Амброзију можемо сузбијати механичким и хемијским путем. Хемијским путем амброзију уништавамо хербицидима. То је тешко на културом засађеним површинама, па се тада користе селективни хербициди, док је на необрађеним површинама уништавање лакше због лакше примјене хербицида. Механички начин је најефикаснији, јер се амброзија чупа из земље док је још млада. Овај опасан коров можемо уништавати и кошењем, тамо гдје је кошење могуће, а обавља се прије цвјетања биљке на висини не већој од 5 цм од нивоа земље. Нађемо ли амброзију у цвату најбоље је одрезати је и спалити, како се сјеме не би ширило даље, савјетује Радмила Нешковић. Како напомиње, амброзија не познаје границе, врло брзо се шири, а наше подневље јој климатски јако одговара. 

- Развијена свијест о заштити околиша и здравља даје најуспјешније резултате у сузбијању амброзије, тврди Радмила Нешковић додавши да је неопходно подстицање грађана, установа и привредника да се укључе у програм активности за сузбијање амброзије, те обавјештавање инспекцијских служби о површинама с амброзијом.       

Семберија ИНФО/М. Решидовић