ЈЕ ЛИ ПРОИЗВОДЊА ШИПКА ИСПЛАТИВА?
Велика предност у овом послу је што берба може дуго да траје, није временски ограничена, род је солидан, а квалитет плодова одличан
Шипак, шипурак, дивља ружа (Роса цанина) у нашим крајевима расте као самоникла, жбунаста биљка, можемо је наћи готово свуда, по сунчаним ивицама шума, на крчевинама, по живицама, међу грмљем, уз ограде, међе и путеве, по пашњацима низијског и брдског подручја. Добро успијева и опстаје и на каменитој подлози, али су плодови знатно мањи.
Жбун може да израсте од два до три метра висине, који само у првој години има усправне избојке, а у наредним годинама се разгранава у многобројне повијене и висеће гране. Читав жбун је обрастао оштрим и надоле савијеним бодљама. Цвјетови су блиједоружичасте или готово бијеле боје и пријатног су мириса, а плодови су јајастог облика, киселкасто-слаткастог укуса, свјетлоцрвене боје и садрже велики број тврдих сјеменки.
Шипак увијек асоцира на витамин Ц
Плодови се беру најчешће током септембра и октобра, када као тврди достижу највећи степен зрелости. Ова биљка садржи велику концентрацију витамина Ц али и других бројних витамина и минерала, па је од давнина познат као природан лијек за бројне здравствене проблеме, а веома је цијењен у алтернативној медицини.
Како направити пекмез од шипка?
Најчешће се користи за прављење џема, вина, ликера, уља од коштица, а увијек нас асоцира и на укусан и љековит чај који се припрема од плода сушеног на температури до 50 степени Целзијуса, јер ће само тако задржати природну свјетлоцрвену боју као и љековита својства.
Иако је самоникла биљка, посљедњих година ради се на култивисању и подизању засада шипка. Стручњаци кажу да је за то неопходна добра припрема земљишта, орање, тањирање, ђубрење. Сади се током јесени (препоручљиво је избјегавати прољетни садњу због слабијег пријема и пораста), на растојању три пута 1,5 м, односно око 2.200 биљака по хектару. Трећа година се сматра почетком пуне родности шипурка, а колики ће приноси бити зависи од тога каква је била њега у претходне двије године.
Са једног жбуна - пет килограма плода
Владислава Милановић из Вишњићева код Шида у Србији, ових дана увелико бере шипак, има око 900 жбунова, а највећи дио посадила је током зиме 2019. године.
Вријеме је за бербу шипка
"Презадовољна сам квалитетом и родом, са једног жбуна могу да уберем око пет килограма зрелих плодова", каже наша саговорница и напомиње да шипак није третиран никаквом хемијом, а није ни прихрањиван. У берби учествује само њена породица јер, како каже Милановићева, не исплати се плаћати раднике с обзиром да је то специфичан, прије свега спор посао и не убере се толика количина да би ангажовање радника било исплативо.
"Ми беремо полако, уредно, а тако и правимо такозвану чорбу. Данас ми долази купац за 200 литара", рекла нам је наша саговорница објашњавајући да код куће када пребира, чисти, пере и куха шипурак ангажује двије жене, а с обзиром да су у питању веће количине, а посао је одговоран и захтјеван.
Узгој има бројне предности
Милановићева каже да је велика предност у овом послу што берба дуго траје, није временски ограничена, род је солидан, а квалитет плодова одличан те напомиње да је размишљала и о подизању засада љешника, али да се сада увјерила да није погријешила када је одлучила да засади шипак. Прошле године имала је 2.500 литара испасираног шипка, а нада се да ће ове сезоне бити и више. Потражња је солидна а ни цијена није занемарљива.
Еколошки узгој шипка
Даље напомиње како увијек савјетује купце да приликом кухања џема на један литар "чорбе" треба додати од 250 до 300 грама шећера како би се осјетио укус шипка и да га треба кухати минимум три сата. Она плодове суши за чај, а припрема и вино и ликер, а како каже могућности су велике.
(Агроклуб)
Шипак, шипурак, дивља ружа (Роса цанина) у нашим крајевима расте као самоникла, жбунаста биљка, можемо је наћи готово свуда, по сунчаним ивицама шума, на крчевинама, по живицама, међу грмљем, уз ограде, међе и путеве, по пашњацима низијског и брдског подручја. Добро успијева и опстаје и на каменитој подлози, али су плодови знатно мањи.
Жбун може да израсте од два до три метра висине, који само у првој години има усправне избојке, а у наредним годинама се разгранава у многобројне повијене и висеће гране. Читав жбун је обрастао оштрим и надоле савијеним бодљама. Цвјетови су блиједоружичасте или готово бијеле боје и пријатног су мириса, а плодови су јајастог облика, киселкасто-слаткастог укуса, свјетлоцрвене боје и садрже велики број тврдих сјеменки.
Шипак увијек асоцира на витамин Ц
Плодови се беру најчешће током септембра и октобра, када као тврди достижу највећи степен зрелости. Ова биљка садржи велику концентрацију витамина Ц али и других бројних витамина и минерала, па је од давнина познат као природан лијек за бројне здравствене проблеме, а веома је цијењен у алтернативној медицини.
Како направити пекмез од шипка?
Најчешће се користи за прављење џема, вина, ликера, уља од коштица, а увијек нас асоцира и на укусан и љековит чај који се припрема од плода сушеног на температури до 50 степени Целзијуса, јер ће само тако задржати природну свјетлоцрвену боју као и љековита својства.
Sadrži veliku koncentraciju vitamina C
Иако је самоникла биљка, посљедњих година ради се на култивисању и подизању засада шипка. Стручњаци кажу да је за то неопходна добра припрема земљишта, орање, тањирање, ђубрење. Сади се током јесени (препоручљиво је избјегавати прољетни садњу због слабијег пријема и пораста), на растојању три пута 1,5 м, односно око 2.200 биљака по хектару. Трећа година се сматра почетком пуне родности шипурка, а колики ће приноси бити зависи од тога каква је била њега у претходне двије године.
Са једног жбуна - пет килограма плода
Владислава Милановић из Вишњићева код Шида у Србији, ових дана увелико бере шипак, има око 900 жбунова, а највећи дио посадила је током зиме 2019. године.
Вријеме је за бербу шипка
"Презадовољна сам квалитетом и родом, са једног жбуна могу да уберем око пет килограма зрелих плодова", каже наша саговорница и напомиње да шипак није третиран никаквом хемијом, а није ни прихрањиван. У берби учествује само њена породица јер, како каже Милановићева, не исплати се плаћати раднике с обзиром да је то специфичан, прије свега спор посао и не убере се толика количина да би ангажовање радника било исплативо.
Sa jednog žbuna i do pet kilograma
"Ми беремо полако, уредно, а тако и правимо такозвану чорбу. Данас ми долази купац за 200 литара", рекла нам је наша саговорница објашњавајући да код куће када пребира, чисти, пере и куха шипурак ангажује двије жене, а с обзиром да су у питању веће количине, а посао је одговоран и захтјеван.
Узгој има бројне предности
Милановићева каже да је велика предност у овом послу што берба дуго траје, није временски ограничена, род је солидан, а квалитет плодова одличан те напомиње да је размишљала и о подизању засада љешника, али да се сада увјерила да није погријешила када је одлучила да засади шипак. Прошле године имала је 2.500 литара испасираног шипка, а нада се да ће ове сезоне бити и више. Потражња је солидна а ни цијена није занемарљива.
Еколошки узгој шипка
Даље напомиње како увијек савјетује купце да приликом кухања џема на један литар "чорбе" треба додати од 250 до 300 грама шећера како би се осјетио укус шипка и да га треба кухати минимум три сата. Она плодове суши за чај, а припрема и вино и ликер, а како каже могућности су велике.
(Агроклуб)
