1758. године – Рођен је амерички филолог и лексикограф Ноа Вебстер, који је 1806. године објавио свој први речник енглеског језика, а 1828. године речник који и сада носи његово име.

1793. године – Због издаје је, пред око 300.000 Парижана, на гиљотини погубљена француска краљица Марија Антоанета, супруга Луја XVI и ћерка аустријске царице Марије Терезије. Током Француске револуције постала је омражена личност која је гладном народу наводно поручила: “Ако немате хлеба, једите колаче”.

1813. године – Почела је историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне.

1837. године – Српски кнез Милош Обреновић издао је указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова.

1846. године – Први пут је изведен већи оперативни захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен употребио је етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону.

1854. године – Рођен је енглески писац ирског порекла Фингал О’Флаерти Вилс, познат као Оскар Вајлд, најизразитији заступник ларпурлартизма у енглеској књижевности друге половине 19. века. Његово демонстративно кршење викторијанских друштвених конвенција завршило се двогодишњом казном затвора (1895) због хомосексуализма. Умро је у Паризу 1900. године у беди и немилости. Најзначајнија дела: “Слика Доријана Греја”, “Важно је звати се Ернст”, “Идеалан муж”, “Срећни принц и друге приче”. Прочитајте неке од најзанимљивијих цитата Оскара Вајлда!

1886. године – Рођен је израелски државник Давид Бен Гурион, један од лидера покрета за стварање јеврејске државе, први премијер од 1948. до 1953. и поново од 1955. до 1963. године.

1888. године – Рођен је амерички писац Јуџин Гледстон О’Нил, творац модерне америчке драме, први амерички драмски писац добитник Нобелове награде за књижевност 1936. године. Најпознатија дела: “Дуго путовање у ноћ”, “Жудња под брестовима”, “Електри приличи црнина”.

1910. године – Један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео је пред више хиљада гледалаца у Суботици лет дрвеним “монопланом” који је сам конструисао. На висини од 30 метара, у широком луку облетео је коњичко тркалиште. Летелица је изложена у Музеју ваздухопловства на београдском Аеродрому “Никола Тесла”.

1927. године – Рођен је Гинтер Грас, један од најзначајнијих немачких књижевника 20. века, који је светску славу стекао првим романом “Лимени добош” (1959), оштар полемичар и друштвени критичар. Најзначајнија дела: “Лимбур”, “Псеће године”, “Локална анестезија”.

1945. године – Основана је Организација за храну и пољопривреду УН (ФАО) са основним циљем да подигне ниво исхране и побољшања животног стандарда. Године 1979. овај датум установљен је као Светски дан хране.

1946. године – На основу пресуде Међународног суда за ратне злочине у Нирнбергу, извршена је смртна казна вешањем над десеторицом немачких нацистичких вођа, међу којима су били и шеф дипломатије Јоахим фон Рибентроп и начелник штаба Врховне команде немачке војске Вилхелм Кајтел.

1959. године – Умро је Џорџ Маршал, шеф Генералштаба америчке војске у Другом светском рату, један од иницијатора програма за обнову послератне Европе (1947) који је по њему назван “Маршалов план”. Добитник је Нобелове награде за мир 1953.

1964. године – Кина је извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.

1973. године – Амерички државни секретар Хенри Кисинџер и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили су Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре. Ле Дук То је одбио да прими награду.

1978. године – Пољски кардинал Карол Војтила изабран је за 264. поглавара Римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година, који је потом узео име Јован Павле II.

1981. године – Умро је израелски генерал и министар одбране Моше Дајан, заслужан за успех у израелско-арапском рату 1967.године, када је Израел за ест дана освојио Синај, Газу, Западну обалу и Голанску висораван.

1982. године – Умро је италијански оперски певач Марио дел Монако, назван “тенором епохе”. Захваљујући изузетном гласу и изванредном осећању за сцену, стекао је велику популарност и признање критике.

1983. године – Умро је српски сликар и ликовни критичар Михаило Петров, један од водећих учесника у великом преображају уметности у Југославији између два светска рата. Био је професор Академије примењених уметности у Београду. Илустровао је многобројне књиге.

1984. године – Црначки англикански бискуп Јоханесбурга Дезмонд Туту је добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда. Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио је Нобелову награду за мир 1960.

1996. године – На стадиону у главном граду Гватемале погинуло је 78, а повређено више од стотину људи у стампеду насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би посматрали квалификациони меч за светско фудбалско првенство.

1998. године – Под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле су повлачење у матичне гарнизоне, али су се наставили сукоби мањег интензитета између српских снага безбедности и косовских Албанаца.

2000. године – У Београду је умро Милан Курепа, истакнути физичар, члан Српске академије наука.

2003. године – Умро је Ласло Пап, легендарни мађарски боксер, освајач три златне олимпијске медаље у средњој категорији.

2004. године – Умро је Пол Нице један од водећих заговорника хладног рата и “архитекта нуклеарног застрашивања”.

2012. године – Бившим председницима Србије Борису Тадићу и Хрватске Иви Јосиповићу уручена је у Европском парламенту Европска медаља за толеранцију, као признање за “допринос толеранцији, поштењу и моралној храбрости и помирењу”.

2013. године – Дневник “Вечерње новости” обележио је 60 година постојања. Први број тог листа изашао је 16. октобра 1953. године.


​ЕДУКАЦИЈА