1500. године – Рођен је италијански вајар и златар Бенвенуто Челини, најпознатији мајстор свога времена за ситне златарске предмете за краљевске и племићке куће. Радио је и скулптуре и рељефе великог формата “Персеј”, “Козимо Медичи”, “Нимфе из Фонтенблоа”, а његова аутобиографија (“Мој живот”, 1562) значајан је документ за културну историју ренесансе.

1509. године – Јавности су први пут представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело.

1755. године – Земљотрес у Лисабону, снаге како се рачуна девет степени Рихтерове скале, цунами и пожар који је изазвао, разорили су две трећине тог града, а погинуло је око 60.000 људи.

1842. године – Рођен је српски историчар, филолог и државник Стојан Новаковић, аутор “Српске библиографије” и “Историје српске књижевности”. Као министар просвете између 1873. и 1883. спровео је реформе у српском школству. После Првог балканског рата (1912-13), као шеф српске делегације закључио је у Лондону мир с Турском. Објавио је више од 400 научних радова из разних области.

1886. године – У Београду је основана Краљевска српска академија (касније Српска академија наука и уметности). Први председник био је Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су “Глас” и “Споменик”, а најкрупнији подухват био је израда “Речника српског књижевног језика” почета 1893. године.

1894. године – Умро је руски цар Александар ИИИ, а на престо је ступио Никола ИИ Романов.

1892. године – Рођен је руски велемајстор Александар Аљехин, један од највећих у историји шаха. Био је светски првак од 1927. године када је победио Кубанца Капабланку, до 1935. године када је изгубио од Холанђанина Евеа. Титулу светског првака поново је стекао победивши Евеа у реваншу 1937. и задржао је до смрти 1946. године.

1918. године – Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила је Београд.

1928. године – У Турској је арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка.

1944. године – У Београду су председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе са задатком да припреми изборе за Уставотворну скупштину.

1945. године – Велика Британија је саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину.

1946. године – Генерална скупштина УН је основала УНИЦЕФ (Међународни фонд УН за помоћ деци).

1952. године – САД су на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе.

1954. године – У Алжиру је почео устанак против француске колонијалне власти, који је завршен 1962. године стицањем независности.

1956. године – На предлог Југославије, Генерална скупштина УН је усвојила резолуцију којом је затражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће поновно отварање Суецког канала.

1963. године – У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени су председник Нго Дин Дијем и његов брат Нго Дин Ну.

1972. године – Умро је амерички писац Езра Паунд чија је поетика експерименталне лирике значајно утицала на модерно песништво 20. века. Због учешћа у фашистичкој пропаганди у Италији у Другом светском рату, оптужен је у САД за велеиздају 1945. године. Да би се избегла смртна казна, проглашен је лудим и провео је 13 година у лудници (“Цантос”, “Дух романтике”, “Критички есеји”).

1987. године – Кинески лидер Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији.

1995. године – У америчком војној бази у Дејтону (Охајо) почели су мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици, парафирали су председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман и лидер босанских Муслимана Алија Изетбеговић.

1996. године – Умро је бивши председник Шри Ланке Џунијус Ричард Џајавордене. Премијер од 1977. године, после успостављања председничког система 1978. постао је први председник државе и на том положају је остао до 1988. године.

2000. године – СР Југославија је примљена у УН. Југословенске власти одбиле су да, после распада СФРЈ и формирања нове државе СРЈ (1992) поднесу захтев за пријем у светску организацију као новонастала држава, инсистирајући на континуитету са бившом државом.

2000. године – Скупштина Црне Горе усвојила је закон о Централној банци, а немачка марка, која је од 2. новембра 1999. године била паралелна валута, постала је једино средство плаћања у Црној Гори.

2001. године – Турска, чланица НАТО пакта, прва је муслиманска земља која је послала трупе у рат против Авганистана.

2003. године – Мађарска је увела визе за грађане Србије и Црне Горе у складу са стандардима Европске уније (ЕУ). Мађарска је постала чланица ЕУ у мају 2004. године.

2004. године – Умро је амерички фотограф Ричард Аведон, који је модну фотографију и фотографију портрета славних личности преточио у уметничку форму.

2005. године – Генерална скупштина УН прогласила је 27. јануар даном сећања на шест милиона Јевреја и многе друге жртве нацистичког холокауста током Другог светског рата.

2007. године – Умро је Американац Пол Тибетс пилот и командант авиона Б-29 из којег је 1945. године бачена атомска бомба на Хирошиму, од које је погинуло измедју 70.000 и 100.000 људи.