1642. године – Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда у Тридесетогодишњем рату победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи.

1687. године – У побуни јањичара у Цариграду збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман III.

1721. године – После ратова против Отоманског царства и Шведске којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије.
 
 
1755. године – Рођена је француска краљица Марија Антоанета, жена Луја XВИ, ћерка аустријске царице Марије Терезије. Омражена у народу којем је поручила: “Ако немате хлеба, једите колаче”, оптужена током Француске револуције да је тајним везама са бечким двором издала Француску, погубљена је на гиљотини 1793. године.

1766. године – Рођен је аустријски војсковођа мађарског порекла фелдмаршал Јохан Јозеф Радецки, војни реформатор и национални херој који је више од пола века предводио аустријске трупе.

1785. године – Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спашавање.

1789. године – У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католикој цркви у њеној историји.

1815. године – Рођен је енглески математичар Џорџ Бул, оснивач симболичке логике и “Булове алгебре”, која је имала пресудан значај за развој компјутера. Значајни су његови радови “Истраживање закона мишљења” и “Математичка анализа логике”.

1841. године – Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало други Авганистански рат.

1906. године – Рођен је Лукино Висконти, један од најзначајнијих италијанских филмских режисера, који је филмом “Земља дрхти” (1948) означио почетак италијанског неореализма (“Беле ноћи”, “Роко и његова браћа”, “Гепард”, “Сумрак богова”, “Смрт у Венецији”, “Невино”).

1917. године – Британски министар иностраних послова Артур Дјејмс Балфур објавио је Декларацију, познату као Балфурова декларација, о оснивању јеврејске државе у Палестини.

1930. године – Хаиле Селасије I крунисан је за цара Етиопије.

1938. године – Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру.
 
1950. године – Умро је енглески драмски писац, новинар и критичар ирског порекла Џорџ Бернард Шо. Књижевну каријеру почео је писањем романа и позоришних критика, а прославио се многобројним позоришним делима. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1925. Најпознатија дела: “Кандида”, “Занат госпође Ворен”, “Мајор Барбара”, “Пигмалион”.

1953. године – Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан.

1956. године – Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ УН због напада совјетских трупа; СССР је ставио вето у Савету безбедности УН на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској.

1964. године – У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал.

1978. године – Двојица совјетских космонаута Јуриј Романенко и Георгиј Гречко вратила су се на Земљу са свемирске станице “Саљут 6” након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони.

1994. године – Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту.

1995. године – Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата.

1998. године – Ураган “Мич”, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло.

1999. године – Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар.

2001. године – После више од пола века у школе у Србији поново је уведена веронаука.

2003. године – Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве. Он је први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац.

2003. године – Умрла је Кристабел Биленберг, британска књижевница, ауторка књиге “Прошлост сам ја”, мемоара о опстанку у нацистичкој Немачкој.

2004. године – На председничким изборима у САД поново је изабран републиканац Џорџ Буш.

2004. године – Умро је шеик Зајед Бен ал Нахајан, оснивач и историјски лидер Уједињених Арапских Емирата, који је том земљом владао од 1971. године.

2004. године – Холандски филмски режисер и колумниста Тео ван Гог, праунук сликара Винсета ван Гога, убијен је у Амстердаму. Њега убодима ножа усмртио један Мароканац који је касније ухапшен. Тео ван Гог је снимио филм о злостављању жена у исламским земљама.

2007. године – Умро је чувени руски кореограф и руководилац Државног академског ансамбла народних игара Игор Мојсејев. Добитник је бројних совјетских одликовања али и неких земаља света, међу којима је и медаља Моцарта којом га је одликовао УНЕСЦО.

2008. године – Умро је Џон Дејли продуцент 13 филмова који су добили Оскара, међу којима су “Вод” Оливера Стоуна, “Последњи кинески цар” Бернарда Бертолучија и “Привиђења” Роберта Алтмана.