ЗАШТО АВИОНИ ЛЕТЕ НА ВИСИНИ ОД 10.000 МЕТАРА
Један од главних разлога због којег авиониц лете високо је да је ваздух рјеђи што је висина већа, тако да авиони могу лакше да лете, а самим тим се крећу брже и трошећи мање горива штеде новац.
Имајући ово на уму оптимална висина би била између 10.000 и 12.800 метара, а на којој ће тачно висини летјети зависи од тежине авиона, што значи да тежи авиони лете ниже, док лакши лете на нешто већој висини.
Најефикасније би заправо било да се авион константно пење, а не да се заустави када дође до висине од 10.000 метара јер се тежина авиона смањује због употребе горива, а ваздух постаје рјеђи.
Предност високог летења је у томе што на висини од 13.000 метара, у случају неког квара, пилот има много више времена да ријеши проблем.
Можда звучи нелогично, али постоји могућност да авион слети безбједно, чак и ако оба мотора откажу.
Сваки авион има оптималну висину на којој треба да лети како би трошкови били минимални или како би се трошило најмање горива, а која је заснована на његовој тачној тежини.
Конкорд је, на примјер, летио на већим висинама (15.000 - 18.000 метара) гдје није било других авиона и тако је могао да има константан успон.
Лет на висинама око 10.000 метара, такође, значи и да ће авион избјећи доста лоших временских прилика које погађају људе на земљи. Тропосфера, најнижи и најгушћи дио атмосфере, је мјесто гдје се дешава највећи дио метеоролошких феномена, гдје су најчешће облаци, као и обилне кише и јаки вјетрови. Авиони зато више воле стратосферу која значи и мање турбуленција.
Лет на поменутим висинама омогућава авионима и да избјегну друге учеснике у ваздушном саобраћају, попут лакших авиона или хеликоптера, који лете ниже, као што је то случај и са инсектима и птицама.
Тако приватни млазњак може летјети на висини до 13.700 м, већина авиона лети на висини од 12.500 метара што омогућава да пилот или авиокомпаниј одабере директнију руту.
Лакши авиони немају кабине под притиском, тако да се морају држати мањих висина, до 3.000 метара. У противном, пилот би морао да носи маску са кисеоником како би остао при свијести.
Да додамо на крају да рекордну висину леwта једним авионом постигао је пилот Александар Федотов у совјетском МИГ-25М 1977. године, који је достигао висину од 37. 649 метара.
Такође "Конкорд" је летио на висини од 15 до 18 хиљада метара, гдје ниједна друга летјелица није.
Имајући ово на уму оптимална висина би била између 10.000 и 12.800 метара, а на којој ће тачно висини летјети зависи од тежине авиона, што значи да тежи авиони лете ниже, док лакши лете на нешто већој висини.
Најефикасније би заправо било да се авион константно пење, а не да се заустави када дође до висине од 10.000 метара јер се тежина авиона смањује због употребе горива, а ваздух постаје рјеђи.
Предност високог летења је у томе што на висини од 13.000 метара, у случају неког квара, пилот има много више времена да ријеши проблем.
Можда звучи нелогично, али постоји могућност да авион слети безбједно, чак и ако оба мотора откажу.
Сваки авион има оптималну висину на којој треба да лети како би трошкови били минимални или како би се трошило најмање горива, а која је заснована на његовој тачној тежини.
Конкорд је, на примјер, летио на већим висинама (15.000 - 18.000 метара) гдје није било других авиона и тако је могао да има константан успон.
Лет на висинама око 10.000 метара, такође, значи и да ће авион избјећи доста лоших временских прилика које погађају људе на земљи. Тропосфера, најнижи и најгушћи дио атмосфере, је мјесто гдје се дешава највећи дио метеоролошких феномена, гдје су најчешће облаци, као и обилне кише и јаки вјетрови. Авиони зато више воле стратосферу која значи и мање турбуленција.
Лет на поменутим висинама омогућава авионима и да избјегну друге учеснике у ваздушном саобраћају, попут лакших авиона или хеликоптера, који лете ниже, као што је то случај и са инсектима и птицама.
Тако приватни млазњак може летјети на висини до 13.700 м, већина авиона лети на висини од 12.500 метара што омогућава да пилот или авиокомпаниј одабере директнију руту.
Лакши авиони немају кабине под притиском, тако да се морају држати мањих висина, до 3.000 метара. У противном, пилот би морао да носи маску са кисеоником како би остао при свијести.
Да додамо на крају да рекордну висину леwта једним авионом постигао је пилот Александар Федотов у совјетском МИГ-25М 1977. године, који је достигао висину од 37. 649 метара.
Такође "Конкорд" је летио на висини од 15 до 18 хиљада метара, гдје ниједна друга летјелица није.
