885. - Умро словенски просвјетитељ Методије, Грк из Солуна, старији брат Кирилов, с којим је саставио прву словенску азбуку - глагољицу. На молбу моравског кнеза Растислава цар Ромеје (Византија) Михаило Трећи послао је двојицу учених Грка у Моравску да шире хришћанство. Они су претходно на језик македонских Словена, који су научили у дјетињству, превели црквене књиге. Њемачко свештенство у Моравској их је стално ометало и оптуживало папи, због чега су морали да оду у Рим, гдје је Кирило умро, а папа је Методија поставио за архиепископа моравског и панонског. Послије Методијеве смрти његови ученици су прогнани из Моравске и дио њих је дошао у јужнословенске земље.

1199. - Умро енглески краљ Ричард Први Плантагенет, назван "Лавље Срце", херој средњовјековних легенди, један од вођа у Трећем крсташком рату. Током владавине, од 1189. до смрти током опсаде француског замка Шали у близини Лиможа, у Енглеској је боравио само шест мјесеци. Прославио се храброшћу, посебно као предводник енглеских витезова у крсташком рату, у који се укључио 1189. Прије доласка у Свету земљу заузео је лучки град Месину на Сицилији и медитеранско острво Кипар. Приликом повратка у отаџбину заробљен је 1193. у Аустрији и њемачки цар Хенрик Шести га је ослободио 1194, наплативши огроман откуп. Убрзо је опет напустио земљу и предводио је војни поход у Француској.

1483. - Рођен италијански сликар Рафаело Санти, познат као Рафаел, најпотпунији представник ренесансе у сликарству. Његова дјела, цртана и компонована с ненадмашним даром, одликују се класичном ведрином и узвишеношћу мисли и осјећања. Сликао је мадоне, портрете, религиозне и митолошке композиције, фрескама је у Ватикану осликао три велике сале, а као архитекта једно вријеме је руководио градњом цркве Светог Петра у Риму. Умро је на свој рођендан 1520. Дјела: слике "Три грације", "Мадона дјела Грандуча", "Мадона у пољу", "Мадона с чешљугаром", "Сикстинска мадона", "Лијепа повртарка", "Портрет младог човјека", "Портрет папе Јулија Другог", "Балтазар Кастиљон", "Кардинал Алидози", фреске "Атинска школа", "Парнас", "Ослобођење Св. Петра", "Изгнање Хелиодора".

1490. - Умро мађарски краљ Матија Хуњади, познат као Матија Први Корвин, који је током владавине од 1458. успјешно ратовао против Турака и Хабсбурговаца, заузевши 1486. и Беч у којем је и умро. Послије његове смрти Мађари су изгубили све територије које је освојио. Обновио је мађарску државу послије деценија феудалне анархије, реформишући финансије, војску, правосуђе и администрацију, помагао је развој градова, а у Пожуну је 1465. основао универзитет и 1472. прву штампарију. Назван је Корвин због гаврана на његовом штиту.

1528. - Умро њемачки сликар Албрехт Дирер, један од највећих ренесансних мајстора. По дубоком интересовању за природу и човјека близак је Леонарду да Винчију, а по снази, која понекад прелази у бруталност, изразити је Герман. Минуциозан у раду, био је обдарен великом маштом, а реализам и мистицизам код њега понекад иду упоредо. Израдио је портрете велике умјетничке и документарне вриједности и мноштво изванредних гравира у дрвету и бакру, у којима је нарочито изражен прецизан цртеж ("Апокалипса", "Велика мука", "Богородичин живот"). Радо је цртао природу, а радио је и аквереле. Путовао је по Италији и Холандији, али је највише живио у Нирнбергу, гдје је створио најзначајнија дјела, укључујући "Четири апостола", "Свету Тројицу", "Богородицу у ружичњаку", "Портрет Холцшуера".

1667. - У земљотресу погинуло три четвртине становника Дубровника, а већи дио града је уништен.

1789. - Џорџ Вашингтон изабран за првог предсједника САД.

1793. - У Француској успостављен Комитет јавне безбједности, с диктаторским овлашћењима, у којем је доминирао Жорж Жак Дантон, вођа радикалне групе монтањара у Француској револуцији.

1838. - Умро српски новинар и публициста Димитрије Давидовић, отац српске штампе. Напустио је студије медицине започете у Пешти и Бечу и посветио се новинарству. У Бечу је 1813. покренуо "Новине сербске" које су излазиле девет година. Притиснут дуговима, прешао је у Србију, гдје је до 1829. био секретар кнеза Милоша Обреновића. Кратко је био и министар унутрашњих послова и просвјете. По узору на француски и белгијски устав израдио је либерални Сретењски устав, усвојен у фебруару 1835, који није одговарао кнезу Милошу, јер му је ограничавао власт. Искористивши негодовање апсолутистичке Аустрије, Отоманског царства и Русије таквим уставом, кнез га је суспендовао већ у марту 1835, послије чега је Давидовић код њега пао у немилост.

1874. - Рођен амерички мађионичар поријеклом мађарски Јеврејин Ерих Вајс, познат као Хари Худини, најпознатији мађионичар 20. вијека. Име је промијенио у част француског мађионичара Жана Ежена Робера Худина.

1876. - Српска војска ушла у Смедеревску тврђаву и смијенила турски гарнизон. У име кнеза Михаила Обреновића кључеве тврђаве је примио мајор Љубомир Узун-Мирковић.

1890. - Рођен холандски ваздухопловни инжењер Ентони Херман Жерар Фокер, оснивач ваздухопловне индустрије "Фокер", која и сада успјешно производи авионе, посебно путничке. У Јоханишталу код Берлина 1912. је подигао прву фабрику авиона, тако да му је име везано и за њемачку ратну авијацију у Првом свјетском рату. Послије рата је подигао фабрику у Амстердаму и потом разгранао дјелатност у САД и Шпанији.

1896. - У Атини почеле прве модерне Олимпијске игре, чији је идејни творац и организатор био Француз Пјер де Кубертен, предсједник Међународног олимпијског комитета од 1896. до 1925. На Играма, завршеним 14. априла, учествовала су 484 такмичара, искључиво мушкарци, у духу традиције античких Олимпијских игара.

1909. - Експедиција америчког поларног истраживача адмирала Роберта Пирија на санкама прошла 1.600 километара и прва у историји доспјела до Сјеверног пола.

1910. - На иницијативу српског научника Јована Цвијића, у Београду основано Српско географско друштво. Циљ друштва било је ширење научно-стручног рада и популарисање знања из географије и њој сродних наука.

1917. - САД у Првом свјетском рату, послије ванредног засједања Конгреса, објавиле рат Њемачкој.

1941. - Нацистичка Њемачка у Другом свјетском рату без објаве рата напала Југославију. Београд, који је три дана раније проглашен отвореним градом, у 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. Већина житеља југословенске пријестонице је затечена на спавању, јер је била недјеља. У бомбардовању настављеном и наредна два дана је погинуло око 2.500 људи. Уништено је више стотина зграда, међу којима и здање Народне библиотеке Србије - установе основане 1832. - са око 300.000 књига, укључујући средњовјековне списе непроцјењиве културне вриједности.

1945. - Партизани у Другом свјетском рату ослободили Сарајево од њемачких окупатора. Приликом борби за ослобођење града, чувајући електричну централу коју су усташе хтјеле да униште, погинуо је Владимир Перић-Валтер, који је током рата илегално радио у Сарајеву, Зеници и Тузли, гдје је организовао обавјештајну мрежу.

1971. - Умро руски композитор Игор Фјодорович Стравински, један од најуниверзалнијих музичких стваралаца 20. вијека. Одликовао се великом разноврсношћу музичког израза и стила - у првој фази је надахнут руском народном музиком, у другој експресиониста с повременим ослањањем на џез, у трећој се окренуо неокласичном стилу, а затим је примјењивао и принципе додекафоније. Од 1910. је живио у Француској, а од 1937. у САД. Дјела: балети "Жар-птица", "Петрушка", "Посвећење прољећа", сценска кантата "Свадба", мелодраме "Прича о војнику", "Персефона", опера-ораторијум "Краљ Едип", опера "Живот развратника", кантата "Симфонија псалама", оркестарска дјела - три симфоније, концерти за клавир, концерти за виолину, концерти за камерни оркестар, "Концерт за 16 инструмената", "Регтајм", аутобиографски радови "Хроника мога живота", "Музичка поетика".

1973. - У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорјела је до темеља у пожару 1941. приликом њемачког бомбардовања Београда.

1985. - Ударом без проливања крви армија у Судану срушила предсједника Џафера Мохамеда Нимеирија, који је владао од 1969. када је, такође војним ударом, дошао на власт. У тренутку удара био је у посјети САД, а шеф новог режима је постао министар одбране и командант армије генерал Абдел-Рахман Суер ал-Дахаб.

1990. - Непалски војници и полицајци отворили ватру на демонстранте у близини палате краља Бирендре у Катмандуу, усмртивши најмање 50 људи.

1992. - Министарски савјет Европске заједнице одлучио да њене чланице признају бившу југословенску републику БиХ као самосталну државу. Истог дана избили су сукоби у Сарајеву и тај преурањени чин још више је разбуктао грађански рат. Услиједило је проглашење независности Републике Српске и Хрватске Републике Херцег-Босне. Влада Србије је саопштила да једино споразум три конститутивна народа у БиХ може да донесе мир.

1992. - Умро амерички писац и професор биохемије руског поријекла Исак Асимов, писац научно-фантастичке прозе. Научно-популарна дјела: "Хемикалије живота", "Звијезде и њихови путеви", "Унутар атома", "Свијет нитрогена", "Људски мозак", "Наука, бројеви и ја". Књижевна дјела: "Ја, робот", "Челичне пећине", "Голо сунце", "Васионске струје", "Задужбина", "Друга задужбина", "Задужбина и царство", "Крај вјечности".

1994. - Усред грађанског рата у Руанди између племена Хуту и Тутси ракетом је у Руанди оборен авион у којем су били предсједници Руанде и сусједног Бурундија Жувенал Хабјаримана и Сипријен Нтарјамира , што је дјеловало као сигнал за немилосрдно међусобно истребљивање Хутуа и Тутсија. У геноцидним обрачунима наредних мјесеци је погинуло најмање милион људи, углавном цивила.

2000. - На локалитету Трновац, недалеко од тузланске болнице, чланови комисије за тражење погинулих и несталих ексхумирали су 30 угљенисаних скелета цивила и резервиста тадашње ЈНА који су приликом напуштања Тузле 15. маја 1992. године спаљени у цивилним возилима.

2000. - Савјет Европе суспендовао Русију из ове организације док не предузме хитне кораке ка осигурању поштивање људских права у Чеченији.

2001. - СФОР и МУП Федерације БиХ извели акцију у осам експозитура и сједишту Херцеговачке банке у Мостару како би била успостављена међународна управа над овом институцијом, према Одлуци високог представника за БиХ. У сукобима између припадника СФОР-а и хрватских демонстраната лакше повријеђено 18 војника међународних мировних снага у БиХ.

2001. - Секретар Хашког трибунала Ханс Холтуис предао југословенском министру правде Момчилу Грубачу налог за хапшење и оптужницу против бившег југословенског предсједника Слободана Милошевића.

2005. - Умро принц Реније од Монака, који је том кнежевином владао од 1949. године. Ренијеа је на пријестолу наслиједио његов син 47-годишњи принц Алберт.

2006. - Шефови влада и држава југоисточне Европи усвојили на самиту у Букурешту заједничку декларација о слободној трговини између земаља југоисточне Европе.

2008. - Филип Вујановић изабран за црногорског предсједника, првог од стицања независности.
​
(Независне)