Данас је четвртак, 7. април, 98. дан 2022. До краја године има 268 дана.

1348. - У Прагу основан универзитет, први у централној Европи.

1498. - Умро француски краљ Шарл Осми, који је владао од 1483, а под притиском племства 1494. је започео ратове за освајање Италије, окончане шест деценија послије његове смрти. Успио је да привремено освоји Напуљску Краљевину, а походи на Италију су имали крупне културне посљедице, јер су покренули ширење хуманистичке културе у Француској.

1614. - Умро шпански сликар и вајар грчког поријекла Доминикус Теотокопулос, познат као Ел Греко, чије је оригинално сликарство прожето православном традицијом и италијанском ренесансом. С родног Крита, преко Венеције - гдје је учио сликарство код Јакопа Тинторета - и Рима, доспио је у шпански град Толедо, у којем је живио 37 година и остао до смрти. Непризнавањем тродимензионалног простора и класичне перспективе и техником сликања издужених људских фигура, разликовао се од свих сликара свог времена, али је тек почетком 20. вијека схваћено да је један од највећих мајстора у историји сликарства. Највише је сликао портрете и обрађивао религиозне теме, јер су наруџбине Цркве биле његов главни извор прихода, али није прихватао сликарство као инструмент вјерске пропаганде, због чега је имао веома рђаву репутацију у римокатоличким круговима у Шпанији и често се сукобљавао с вјерским властима. И сам краљ Фелипе Други му је пребацивао да је "површан" у обради вјерских тема. Дјела: "Погреб грофа Оргаза", "Духови", "Благовијести", "Молитва на Маслиновој гори", "Лаокон", "Толедо", "Ортенсио Феликс де Парависино".

1770. - Рођен енглески писац Вилијам Вордсворт, чија је поезија означила прелаз из класицизма у романтизам. Најзначајнији је стваралац прве генерације енглеских романтичара и идеолог нових кретања у поезији, мада их сам није означио као романтизам. Централна тема његове лирике била је опис осјећања мистичне повезаности с природом. Боравио је 1791. и 1792. у револуционарној Француској, поставши ватрени републиканац. Дјела: збирка пјесама "Лирске баладе", стихована аутобиографија "Прелудијум".

1772. - Рођен француски економиста Шарл Фурије, социјалиста-утописта који је сматрао да је капитализам "асоцијалан", јер су у њему појединци у сталном рату једни с другима. Економско-друштвени развој разврстао је у три периода: прединдустријски, "распарчану, непријатну индустрију" у капитализму и друштвену, привлачну индустрију. Сматрао је да се друштво може преобразити у хармонију помоћу експерименталних заједница фаланги у којима људска индивидуалност достиже врхунац, што доприноси општој хармонији. Дјела: "Нови индустријски и друштвени свијет", "Теорија четири покрета", "Сабрана дјела" /шест књига, постхумно/.

1915. - Рођена америчка пјевачица Елинора Фејгн, позната као Били Холидеј, названа "краљицом џеза и блуза". Према музичким критичарима, још се ни један џез-пјевач није приближио њеним интерпретацијама.

1929. - Радио-Београд први пут преносио спортску утакмицу у Југославији. Репортер Раде Стоиловић је преносио друго полувријеме сусрета београдских фудбалских екипа БСК - Југославија.

1939. - Рођен амерички филмски режисер, сценариста и продуцент Френсис Форд Копола, један од најзначајнијих филмских стваралаца у САД у другој половини 20. вијека, добитник пет "Оскара" и двије "Златне палме" фестивала у Кану. Филмови: режија - "Деменција", "Сада си велики дјечко", "Долина среће", "Племе кише", "Кум", "Прислушкивање" ("Златна палма"), "Кум 2" ("Оскар"), "Велики Гетсби", "Апокалипса сада" ("Златна палма"), "Кум 3", "Капетан Ео", "Пеги Су се удала", "Њујоршке приче", "Гори ли Париз?", "Патон - жудња за славом" ("Оскар"), "Прислушкивање" ("Оскар"), продукција - "Амерички графити".

1939. - Фашистичка Италија почела инвазију Албаније.

1943. - Умро српски писац и дипломата Јован Дучић (на фотографији), члан Српске краљевске академије, чија је лирика - изузетне версификације, језика и пластичности слика - ударила печат српској поезији у првој половини 20. вијека. Дипломирао је права у Паризу и од 1912. до 1941. био амбасадор краљевина Србије и Југославије у великим европским градовима. Дуго послије ослобођења земље комунистичке власти су настојале да га игноришу као ствараоца због његовог политичког опредјељења, лијепећи му посмртно, с времена на вријеме, етикету "великосрпског националисте". Током Другог свјетског рата међу првима је указивао на злочиначку природу усташке Независне Државе Хрватске и стравични геноцид над Србима. Његове кости су тек недавно пренесене у родно Требиње, а умро је у Гери у САД, у емиграцији. Већ првом збирком - "Песме", објављеном 1901. у Мостару, представио се као надахнут лиричар и пјесник обузет темама бола и усамљености, љубави и смрти. Писао је и прозу ("Јутра са Леотара"), путописе ("Градови и химере", "Писмо из Женеве", "Писмо с Алпа", "Писмо из Шпаније"), есеје ("Благо цара Радована", "Моји сапутници", "Стаза поред пута"), студије ("Гроф Сава Владиславић"), историјске списе ("Вјерујем у Бога и у српство").

1945. - Амерички авиони у Другом свјетском рату потопили највећи јапански ратни брод - "Јамато".

1947. - Умро амерички аутомобилски магнат Хенри Форд, који је највише допринио наглом развоју аутомобилизма. Прве "бензинске кочије" је конструисао 1896, а од 1899. је производио аутомобиле. Први је увео серијску производњу, а 1908. је створио "модел Т", први "народни аутомобил".

1953. - Шведски дипломата Даг Хамаршелд изабран за генералног секретара УН.

1955. - Умрла америчка филмска глумица Теда Бара, први "вамп" у историји кинематографије, тип фаталне жене која изазива масовне еротске фантазије. Филмови: "Клеопатра", "Кармен", "Салома", "Жена тигар", "Дама с камелијама", "Пјесма сирене".

1963. - Донесн устав којим је назив Федеративна Народна Република Југославија промијењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а Јосип Броз проглашен доживотним шефом државе. Његови творци су истицали да је то први документ новог типа у историји уставности, јер садржи елементе "једне праве повеље новог друштва", али су послије само 11 година донијели нови устав, чији су конфедерални елементи омогућили разбијање Југославије 1991.

1966. - Из Средоземног мора код шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због техничке грешке.

1980. - САД прекинуле дипломатске односе са Ираном.

1990. - Ферибот "Скандинавска звијезда" захваћен пламеном током крстарења у Сјеверном мору између Норвешке и Данске и у несрећи је погинуло 158 људи.

1992. - Скупштина у Бањалуци на основу плебисцита српског народа у бившој Босни и Херцеговини у новембру 1991. прогласила независност Републике Српске, а Биљана Плавшић и Никола Кољевић су саопштили да су поднијели оставке у Предсједништву БиХ.

1992. - Основана, на Палама, Српска новинска агенција - СРНА.

1992. - САД признале бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и БиХ.

1992. - Војска Хрватске починила ратни злочин у српским селима код Купреса - само у Маловану је заклано 28 цивила.

1994. - Током крвавих оргија војске, полиције и банди, у главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана.

1997. - Владини војници у Лумумбашију, другом по величини граду у Заиру, положили оружје и прикључили се побуњеницима, који су незадрживо напредовали према главном граду Киншаси.

2003. - Осумњичени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића - Звјездан Јовановић признао да је пуцао на премијера због убјеђења, а на ради новца. Он је у исказу навео да је убиство од њега тражио Милорад Луковић.

2004. - Шкотски лорд Бономи именован за судију у процесу против Слободана Милошевића, умјесто Ричарда Меја.

2004. - Специјално тужилаштво обуставило кривични поступак против генерала Аце Томића, који је био оптужен за кривично дјело удруживања ради непријатељске дјелатности у процесу који је вођен због убиства премијера Србије Зорана Ђинђића.

2004. - Суд у Москви осудио руског истраживача Игора Сутјагина, оптуженог за шпијунажу у корист САД, на затворску казну од 15 година.

2004. - Руанда обиљежила десету годишњицу од геноцида у којем је страдало око 800. 000 људи.

2006. - Суд БиХ осудио Неђу Самарџића на 12 година затвора за ратни злочин против човјечности у Фочи 1992. и 1993. године, што је прва пресуда за ратне злочине од формирања Одјељење за ратне злочине Суда БиХ.

2009. - Умрла је Ирена Грицкат-Радуловић, српски филолог, лексикограф, историчар језика, члан САНУ. Била је научни савјетник Института за српски језик и начелник Археографског одјељења Народне библиотеке Србије.

- Српска православна црква данас прославља празник Благовијести, у помен на догађај када је Арханђео Гаврило јавио Пречистој Дјевици Марији да ће родити сина којем ће дати име Исус. Благовијести спадају у ред Богородичних празника, у црквеном календару је означен црвеним словом и непокретан је.

- Данас је свјетски Дан здравља. Тог дана 1948. почела да ради Свјетска здравствена оранизација.


Независне новине