Извор: Агроклуб

Хоће ли због све топлијих мјесеци током јесени доћи до промјене структуре воћарске производње у нашој земљи?

Високе температуре од септембра до децембра, а често буду неуобичајено високе и у јануару, доводе до тога да биљке не завршавају са вегетацијом онда када би требало да се припреме и буду у фази мировања.

Наиме, потребна им је фаза јаровизације, односно, одређени период ниских температура како би могле да се припреме за наредну вегетацону сезону.

Нема мировања воћака

Нижих температура све је мање и често долази до ретровегетације јер су биљке збуњене када, послије бербе, услиједи дужи период с вишим температурама. Потребно је барем 45 дана да температуре буду нешто испод нуле па до пет степени изнад нуле како би се завршили сви процеси неопходни за ново листање и цвјетање воћака у прољеће наредне године.

Сокови се не повлаче у коријен и ако се овакве временске прилике наставе током наредних година, неће ни бити завршетка вегетације. Краћи периоди нижих температура и снијега доводиће до смрзавања тек заметнутих плодова који се појаве у септембру или октобру, а пошто се вегетација помјерила за скоро два мјесеца напријед, у априлу и мају биће више продора хладног времена који ће такође правити штету на воћкама јер ће бити праћени мразевима.

Нове сорте су рјешење

Рјешење је у садњи сорти које ће да подносе ниже температуре и које ће касније да цвјетају али шта је са ситуацијама као што је у овој години, када гледано у вегетационом смислу, нема прелаза из љета у јесен и лишће још увијек зелено, скоро без промјене боје због губљења хлорофила, стоји на гранама.

Селекционери ће морати да се баве и с тим проблемима јер је сад сваком јасно да су климатске промјене дефинитивно почеле да узимају данак и да ће у будућности бити још више изражене. Осим садње отпорнијих сорти сигурно ће да дође до промјене структуре засада у нашим воћњацима.

Будућност је у бобичастом воћу

Према свему судећи долазе времена бобичастог воћа. Произвођачи се све више окрећу подизању засада боровница и купина. Малина је проблематична због ранијег цвјетања и често срамотно ниских откупних цијена чак и када није добар род у воћњацима. Црвена и црна рибизла такође су перспективне воћке док се све више саде смоква и шипак.

Неки су већ и у континенталном дијелу БиХ почели са садњом понеке маслине. Од "класичних" воћака једино се јабука и дуња, колико толико супротстављају нижим температурама, али ако је заштита током вегетације од болести била добра, лист посљедњих година не опада с грана до новембра, односно до појаве првих мразева.

Ако и у новембру и децембру буде топло, а нарочито у фебруру или марту, стабла скоро да неће прекидати вегетацији што би могло да доведе до исцрпљивања биљака и физиоолошких стресова којима ће се воћке тешко моћи одупријети. Такође, долазиће до новог цвјетања као што је ове године случај да су и крушке почеле са цвјетањем крајем октобра.

Све мање крушака и шљива
​
Да невоља не долази сама показује и то да се, услијед дуже вегетационе сезоне присуство болести и штеточина не смањује што додатно исцрпљује биљке. Због свега наведеног све више се крче засади јабучастог воћа, нарочито крушака и коштичавог воћа, поготово брескви, кајсија, вишања, па и шљива.

Још није вријеме за третирање бакарним средствима - до када чекати?

Примат ће преузети бобичасто воће које лакше подноси ниске и високе температуре, као и мразеве, а посебна погодност њихове садње је што имају пролаз на тржишту, односно, већина врста, добру откупну цијену.