Извор: Агроклуб

Иноватор Васо Ђокић тврди да је учинковита 95 посто, а пет процената, како појашњава отпада на оне које фркну или одлете.

Није свако те среће да му је комшија иноватор, па се широм наших села жалопојке о бубама на кромпиру углавном понављају сваке године. Али, то не важи и за оне који су у најближем комшилуку с Васом Ђокићем из Брчког. 
Боравећи на својој викендици често је слушао приче и кукњаву повртлара како бубе поједоше кромпир, па је из радозналости, завирио на интернет да види како се ријешити ових напасти. Када је видио да нема неке једноставне машине за њих, прорадила је сијалица изнад главе и тако се овај, један од првих брчанских иноватора, бацио на посао. 

"Осмислио сам прво као нека колица с двије ручке која се гурају, четке ударају по кромпиру и скидају бубе. Направио сам пар прототипова, међутим то је било гломазно, тешко за паковање у кутије, за ношење, не може у гепек стати. Онда сам дошао на идеју направим ову која се носи", каже Ђокић за Агроклуб. 



Каишевима се закачи на леђа, а тешка је око три килограма

Тако је настала машина под називом Купибуба, која изгледом подсјећа на тример за кошење. Каишевима се закачи на леђа, а тешка је око три килограма. "Врло је једноставна, сва је од алуминијума, направљена беспријекорно да се нема шта покварити. Шипка је дуга 80 центиметара, са стране су пластични додаци који шамарају кромпир, а бубе упадају у спремник. Погон машине је акубушилица", појашњава нам овај иноватор свој изум који је већ у продаји и кошта 95 еура (185 КМ). 

Не полаже комшија јајашца, него буба

Васо је пензионер, прича нам сам како, иако је близу 70-те, нема мира да само сједи. Покретан је у тој мјери да сам аутомобилом оде до Аустрије – у цугу, хаман без одмора. Добра кондиција га тјера да стално осмишља неке иновације, а за ову посљедњу још тражи одговарајуће партнере, како би почео ширу производњу. За сада их израђује у својој радионици и продаје по наруџби, али бизнис не стоји у мјесту.


Иноватор тврди да је учинковита 95 посто, а пет процената, како појашњава отпада на оне које фркну или одлете. "Један ми је рекао ‘земљаче златица постави јајца и то је готово, то је крај’, ја нисам знао шта да му кажем, јер немам живце за трговину, па сам га питао ‘је ли комшија поставља та јајашца, мора буба доћи прво на кромпир, слетјети’, прекинуо сам везу и нисам му хтио продати", препричава нам Васо један случај, подсјетивши како је машина лагана и да није напорно проћи њоме више пута ако је потребно.  
Чим се бубе појаве, прође се машином и пошамара, каже Васо.
"Чим се бубе појаве, прође се машином и пошамара и неће поставити јаја", додаје. 

Интереса за купибубу не мањка, но Ђокић нам прича да је врло обазрив према избору партнера за ширу производњу. Недавно су интересовање показали Словенци, али се за њих још није одлучио. 
"Јавио ми се један од јачих трговаца из Истре, то сам провјерио, много шта овиси од њега. Загријани су за ово, договорили смо први сет од 30 комада за почетак. То је више да имају узорке. Јер они горе имају неку црвену земљу, ту је сами кромпир."

Лонче са ситом донијело велику зараду

Иначе Васо је један од првих иноватора у Брчком, а "прославио" га је од раније познат патент који се нашироко продавао. Наиме, седамдесетих година прошлог вијека, измислио је сито за брашно.
"Лонче од 800 грама, има ручку на себи и само је повлачите и сије брашно или ако хоћете кукурузно, само се промијени мрежица доња. Лијеп сам капитал тиме стекао, чини ми се да и дан данас те паре трошим", каже нам овај Брчак. 
Прве комаде тог изума продао је на тузланској пијаци, а касније су купци у редовима знали чекати своје лонче испред погона који је покренуо, када је букнуо интерес за тим патентом.