Цијене поврћа у порасту - Куповати или садити своју башту?
Извор: БХРТ/Ивана Трбић
Иако су трошкови производње поврћа високи, због високе цијене готовог производа све је више оних који се одлучују да засаде своју башту. Због повољних временских прилика, садња поврћа на отвореном ове године почела је нешто раније. С друге стране, из пластеника се већ убиру први овогодишњи плодови.
У Семберији, највећој житници наше земље, сјетва поврћа на отвореном у пуном је јеку. У семберском селу Црњелово, гдје се производи највише поврћа у овом дијелу земље, већ убиру прве плодове и у пластеницима.
"Ми сијемо већи број тих повртларских култура, почев од краставца који је кренуо са бербом прије 10 дана, тиквице су се почеле брати прије 7 до 10 дана, има паприка на пластеницима, на њиви, патлиџан...", каже Милорад Зарић, произвођач поврћа.
Због пораста цијена свега, па и поврћа, све је више оних који се одлучују да производе своје, макар и у саксији.
Произвођачи кажу да је рачуница јасна. Килограм кромпира на пијаци кошта од 2,5 до 3 марке. С друге стране да би једна четворочлна породица засијала довољне количине кромпира потребне за цијелу година потребна им је врећица сјеменског кромпира која кошта 40 марака.
Понуда расада на пијацама је разноврсна, а цијене су од пола марке до марку.
Да се сије све више поврћа, потврђују и у градском одјељењу за пољопривреду у Бијељини.
"Она је заступљена на површини од 4 до 4 и по хиљаде хектара у зависности из године у годину. Од тих 4.500 хектара површине у затвореном прсотору одвија се на око 300 хектара, 3.000 дунума заштићеном простору", наводи Сретен Вучковић, начелник Одјељења за пољопривреду Града Бијељина.
Они који производе веће количине, кажу да семберско поврће једу и у окружењу.
"50 посто оде за Хрватску и Словенију, 50 посто за домаће тржиште, све је већа потражња вани", каже предсједник Пољопривредне задруге "Повртларство" Мићо Живић.
Грађани кажу да су предности властите производње огромне и да је, осим финансија, пресудан мотив осјећај да сте нешто сами произвели и да, како многи кажу "знају шта једу".
Иако су трошкови производње поврћа високи, због високе цијене готовог производа све је више оних који се одлучују да засаде своју башту. Због повољних временских прилика, садња поврћа на отвореном ове године почела је нешто раније. С друге стране, из пластеника се већ убиру први овогодишњи плодови.
У Семберији, највећој житници наше земље, сјетва поврћа на отвореном у пуном је јеку. У семберском селу Црњелово, гдје се производи највише поврћа у овом дијелу земље, већ убиру прве плодове и у пластеницима.
"Ми сијемо већи број тих повртларских култура, почев од краставца који је кренуо са бербом прије 10 дана, тиквице су се почеле брати прије 7 до 10 дана, има паприка на пластеницима, на њиви, патлиџан...", каже Милорад Зарић, произвођач поврћа.
Због пораста цијена свега, па и поврћа, све је више оних који се одлучују да производе своје, макар и у саксији.
Произвођачи кажу да је рачуница јасна. Килограм кромпира на пијаци кошта од 2,5 до 3 марке. С друге стране да би једна четворочлна породица засијала довољне количине кромпира потребне за цијелу година потребна им је врећица сјеменског кромпира која кошта 40 марака.
Понуда расада на пијацама је разноврсна, а цијене су од пола марке до марку.
Да се сије све више поврћа, потврђују и у градском одјељењу за пољопривреду у Бијељини.
"Она је заступљена на површини од 4 до 4 и по хиљаде хектара у зависности из године у годину. Од тих 4.500 хектара површине у затвореном прсотору одвија се на око 300 хектара, 3.000 дунума заштићеном простору", наводи Сретен Вучковић, начелник Одјељења за пољопривреду Града Бијељина.
Они који производе веће количине, кажу да семберско поврће једу и у окружењу.
"50 посто оде за Хрватску и Словенију, 50 посто за домаће тржиште, све је већа потражња вани", каже предсједник Пољопривредне задруге "Повртларство" Мићо Живић.
Грађани кажу да су предности властите производње огромне и да је, осим финансија, пресудан мотив осјећај да сте нешто сами произвели и да, како многи кажу "знају шта једу".
