ВУКОВИЋ: ДОК ВЕЋИНА КРПИ КРАЈ СА КРАЈЕМ, БОГАТАШИ СЕ БАХАТЕ
Социјална раслојеност у Републици Српској много је већа, него што се мисли и док скромни људи крију своје сиромаштво, богаташи, без потребе, показују своје богатство и статус, каже Драго Вуковић, професор Универзитета Источно Сарајево.
Све чешће у јавности се може чути оцјена да је једна од подјела која постаје све уочљивија у Републици Српској социо-економског карактера. Није мали број оних који тврде да је социјална раслојеност на овим просторима све већа, тако да поједини себи могу да приуште све, док остали једва крпе крај са крајем. Ни званични подаци нису охрабрујући.
Синдикална потрошачка корпа у Српској за јануар 2021. године износила је 1.947, 23 КМ, подаци су Савеза синдиката РС. Највише новца у јануару породице у Српској издвајале су за набавку прехране 731,20 КМ, трошкове становања и комуналних услуга 591,20 КМ, превоз 200,23, одјећу и обућу 145,00 КМ, текуће одржавање домаћинства 105,75, хигијену и његу здравља 91,20 КМ, те образовање и културу 82,65 КМ.
Са друге стране, просјечна плата након опорезивања исплаћена у истом периоду, јануар 2021, износила је 962 КМ. Просјечна бруто плата исплаћена у јануару износила је 1.492 КМ, наводе из Републичког завода за статистику. Посматрано по подручјима, у јануару највиша просјечна плата након опорезивања исплаћена је у подручју Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања и износила је 1.452 КМ, а најнижа просјечна плата након опорезивања исплаћена је у подручју Дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерство и угоститељство, 676 КМ. Са овим, али и најнижим примањима, којих је значајан број, нормалан живот, без много одрицања, није могућ. Кредити, помоћ из иностранства, позајмице, неки су од начина којима се користе грађани како би преживјели. Велики је број и оних који су принуђени да користе услуге народних кухиња.
Да ситуација није сјајна упозоравају и економисти, као и социолози. Професор Универзитета у Источном Сарајеву Драго Вуковић каже да је друштво у Републици Српској, које је настало на рушевинама једног идеолошког система и рата, требало да буде друштво једнаких шанси и социјалне правде, али да у том правцу, послије рата, готово ништа није урађено.
-Живимо у некој врсти посткомунизма, друштву које је настало на рушевинама једног идеолошког система, као и на рушевинама рата. Били смо у обавези да изграђујемо потпуно ново друштво, у складу са временом. Таква душтвена заједница треба да буде добро уређена, демократска, заједница једнаких шанси и социјалне правде. То су основни елементи модерног друштва. Шта ми данас имамо од тога? Прво, ми смо веома сиромашно друштво, а затим и веома неуређено. Нажалост, ништа нисмо урадили да имамо друштвену заједницу која почива на слободама људи, једнаким шансама и социјалној правди“, истиче Вуковић.
Према његовим ријечима, један од кључних проблема у Српској је одсуство стварне намјере да се нешто уради на пољу покретања привреде и економског развоја Републике Српске.
-Стање у Републици Српској је веома лоше у погледу економске развијености. Нажалост, ништа озбиљно није урађено када је ријеч о покретању привреде, друштвеном и економском развоју. Друштва се послије рата углавном обнављају, а код нас је послије посљедњег рата ситуација била другачија. Поставља се питање да ли смо основали неке велике производне компаније, колико смо урадили аутопутева, колико смо развијали приватни бизнис. Долазимо до одговора да смо мало тога урадили. Умјесто тога политичке елите су се извјештиле да кроз демагогију и страхове дуго опстају на власти, без рјешавања горућих, социјалних и економских питања која се односе на живот грађана“, каже Вуковић, који као огромне проблеме са којима се Српска суочава данас наводи и огромну незапосленост, велики број пензионера са веома малим пензијама, као и чињеницу да су многа предузећа под стечајем.
Сиромаштво је много веће, него што се мисли
Неодговорност политичких елита и одсуство стварне воље да се изгради друштво на здравим основама, као и савремени процеси глобализације за посљедицу имају и сиромаштво, које је у Српској, тврди Вуковић, много веће него што се заправо мисли.
-Суштински, оно што ми социолози анализирамо показује да су разлике у друштву много веће него што ми мислимо. Сиромаштво у Српској је много веће. Сиромаштво људи крију. Богаташи без потребе показују богатство, статус, џипове, златне сатове, некретнине. То је оно што је лоше. Треба да омогућимо да сиромаштво буде видљиво, да буде индикатор односа људи према власти, а не да га затварамо“, сматра Вуковић, који има критички однос према самом процесу глобализације, који, према његовом мишљењу, нуди лажну слику једнаких шанси за све, док је у стварности сиромаштво веће него раније.
-Оно што је значајно из угла социолошке анализе је да кажем да смо ми јако подијељено друштво, али то није изражено само код нас. Ми, заправо, имамо само привид доброг друштва. Оно привидно јесте добро, постављено је на неке здраве основе демократије и људских права. али имамо ту и глобализацију као нову идеологију која каже да сви имамо једнаке шансе да можемо нешто да урадимо, док у основи, када се то преведе у реално стање, немамо скоро ништа од тога. Имамо огроман јаз између богатих и сиромашних. Мали број богатих људи држи огроман капитал. Заправо, глобализација је нама понудила лажну слику једнаких шанси“, истиче Вуковић.
Према његовим ријечима, јаз између богатих и сиромашних ће постати још израженији усљед појаве корона вируса, мада, сматра Вуковић, односи у Српској ишли би у том правцу и да не постоји проблем вируса корона.
-Корона је појава која је знатно изнад здравственог питања. Она ће оставити посљедице не само на здравље људи. Ријеч је о једном друштвеном феномену, појави која већ дуго траје. На корону и њен утицај на економију гледам и из угла људи који имају проблеме са послом. Ту се врше одређене редукције и људи остају без посла, што је јако лоше и тешко. Мислим да су послодавци једва чекали овакву ситуацију да отпусте људе, јер су имали проблема са пословањем, па им је корона заправо изговор да отпусте људе. Морално, као и из угла укупне друштвене одговорности, мислим да у периоду короне нико не би требало да остане без посла“, наглашава Вуковић.
Друштво које у тишини подноси све
Проблеми са којима се грађани суочавају у Српској нису довели до бунта и немира. Према мишљењу професора Драге Вуковића, пасивност грађана није очекивана и уобичајена у оваквим ситуацијама али, како каже, она одсликава умјетност политичких актера да грађане држе под контролом.
-Невјероватно је да имамо социјални мир. Немамо немире, а имамо доста проблема. То је умјетност политике, да држе грађане под неком врстом контроле или неких лажних нада. Вјероватно се и народ уморио од свега. У народу не постоји више тај вид енергије који би га покренуо на немире и револуције. Та времена су дефинитивно иза нас. Иначе, нисам поборник црно-бијеле слике када је ријеч о медијима и није тачно ни то што поједини тврде да је све добро, али ни да је све лоше. Оно што је неопходно је да препознамо суштинске проблме друштва“, истиче Вуковић, који излаз из постојеће ситуације види у новим пројектима, новим програмским и политичким идејама, као и новим лидерима.
-Промјене које би довеле до социјалне једнакости могле би да се десе када би се осмислили нови пројекти, када би се појавиле неке нове програмске и политичке идеје, као и нови, млади лидери који би мотивисали и оне који су пасивни. Ту видим једину шансу да нешто поправимо. Лако је говорити о проблемима али још не видим да постоје озбиљни напори да се они ријеше“, каже професор Драго Вуковић.
Семберија инфо
Све чешће у јавности се може чути оцјена да је једна од подјела која постаје све уочљивија у Републици Српској социо-економског карактера. Није мали број оних који тврде да је социјална раслојеност на овим просторима све већа, тако да поједини себи могу да приуште све, док остали једва крпе крај са крајем. Ни званични подаци нису охрабрујући.
Синдикална потрошачка корпа у Српској за јануар 2021. године износила је 1.947, 23 КМ, подаци су Савеза синдиката РС. Највише новца у јануару породице у Српској издвајале су за набавку прехране 731,20 КМ, трошкове становања и комуналних услуга 591,20 КМ, превоз 200,23, одјећу и обућу 145,00 КМ, текуће одржавање домаћинства 105,75, хигијену и његу здравља 91,20 КМ, те образовање и културу 82,65 КМ.
Са друге стране, просјечна плата након опорезивања исплаћена у истом периоду, јануар 2021, износила је 962 КМ. Просјечна бруто плата исплаћена у јануару износила је 1.492 КМ, наводе из Републичког завода за статистику. Посматрано по подручјима, у јануару највиша просјечна плата након опорезивања исплаћена је у подручју Финансијске дјелатности и дјелатности осигурања и износила је 1.452 КМ, а најнижа просјечна плата након опорезивања исплаћена је у подручју Дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерство и угоститељство, 676 КМ. Са овим, али и најнижим примањима, којих је значајан број, нормалан живот, без много одрицања, није могућ. Кредити, помоћ из иностранства, позајмице, неки су од начина којима се користе грађани како би преживјели. Велики је број и оних који су принуђени да користе услуге народних кухиња.
Да ситуација није сјајна упозоравају и економисти, као и социолози. Професор Универзитета у Источном Сарајеву Драго Вуковић каже да је друштво у Републици Српској, које је настало на рушевинама једног идеолошког система и рата, требало да буде друштво једнаких шанси и социјалне правде, али да у том правцу, послије рата, готово ништа није урађено.
-Живимо у некој врсти посткомунизма, друштву које је настало на рушевинама једног идеолошког система, као и на рушевинама рата. Били смо у обавези да изграђујемо потпуно ново друштво, у складу са временом. Таква душтвена заједница треба да буде добро уређена, демократска, заједница једнаких шанси и социјалне правде. То су основни елементи модерног друштва. Шта ми данас имамо од тога? Прво, ми смо веома сиромашно друштво, а затим и веома неуређено. Нажалост, ништа нисмо урадили да имамо друштвену заједницу која почива на слободама људи, једнаким шансама и социјалној правди“, истиче Вуковић.
Према његовим ријечима, један од кључних проблема у Српској је одсуство стварне намјере да се нешто уради на пољу покретања привреде и економског развоја Републике Српске.
-Стање у Републици Српској је веома лоше у погледу економске развијености. Нажалост, ништа озбиљно није урађено када је ријеч о покретању привреде, друштвеном и економском развоју. Друштва се послије рата углавном обнављају, а код нас је послије посљедњег рата ситуација била другачија. Поставља се питање да ли смо основали неке велике производне компаније, колико смо урадили аутопутева, колико смо развијали приватни бизнис. Долазимо до одговора да смо мало тога урадили. Умјесто тога политичке елите су се извјештиле да кроз демагогију и страхове дуго опстају на власти, без рјешавања горућих, социјалних и економских питања која се односе на живот грађана“, каже Вуковић, који као огромне проблеме са којима се Српска суочава данас наводи и огромну незапосленост, велики број пензионера са веома малим пензијама, као и чињеницу да су многа предузећа под стечајем.
Сиромаштво је много веће, него што се мисли
Неодговорност политичких елита и одсуство стварне воље да се изгради друштво на здравим основама, као и савремени процеси глобализације за посљедицу имају и сиромаштво, које је у Српској, тврди Вуковић, много веће него што се заправо мисли.
-Суштински, оно што ми социолози анализирамо показује да су разлике у друштву много веће него што ми мислимо. Сиромаштво у Српској је много веће. Сиромаштво људи крију. Богаташи без потребе показују богатство, статус, џипове, златне сатове, некретнине. То је оно што је лоше. Треба да омогућимо да сиромаштво буде видљиво, да буде индикатор односа људи према власти, а не да га затварамо“, сматра Вуковић, који има критички однос према самом процесу глобализације, који, према његовом мишљењу, нуди лажну слику једнаких шанси за све, док је у стварности сиромаштво веће него раније.
-Оно што је значајно из угла социолошке анализе је да кажем да смо ми јако подијељено друштво, али то није изражено само код нас. Ми, заправо, имамо само привид доброг друштва. Оно привидно јесте добро, постављено је на неке здраве основе демократије и људских права. али имамо ту и глобализацију као нову идеологију која каже да сви имамо једнаке шансе да можемо нешто да урадимо, док у основи, када се то преведе у реално стање, немамо скоро ништа од тога. Имамо огроман јаз између богатих и сиромашних. Мали број богатих људи држи огроман капитал. Заправо, глобализација је нама понудила лажну слику једнаких шанси“, истиче Вуковић.
Према његовим ријечима, јаз између богатих и сиромашних ће постати још израженији усљед појаве корона вируса, мада, сматра Вуковић, односи у Српској ишли би у том правцу и да не постоји проблем вируса корона.
-Корона је појава која је знатно изнад здравственог питања. Она ће оставити посљедице не само на здравље људи. Ријеч је о једном друштвеном феномену, појави која већ дуго траје. На корону и њен утицај на економију гледам и из угла људи који имају проблеме са послом. Ту се врше одређене редукције и људи остају без посла, што је јако лоше и тешко. Мислим да су послодавци једва чекали овакву ситуацију да отпусте људе, јер су имали проблема са пословањем, па им је корона заправо изговор да отпусте људе. Морално, као и из угла укупне друштвене одговорности, мислим да у периоду короне нико не би требало да остане без посла“, наглашава Вуковић.
Друштво које у тишини подноси све
Проблеми са којима се грађани суочавају у Српској нису довели до бунта и немира. Према мишљењу професора Драге Вуковића, пасивност грађана није очекивана и уобичајена у оваквим ситуацијама али, како каже, она одсликава умјетност политичких актера да грађане држе под контролом.
-Невјероватно је да имамо социјални мир. Немамо немире, а имамо доста проблема. То је умјетност политике, да држе грађане под неком врстом контроле или неких лажних нада. Вјероватно се и народ уморио од свега. У народу не постоји више тај вид енергије који би га покренуо на немире и револуције. Та времена су дефинитивно иза нас. Иначе, нисам поборник црно-бијеле слике када је ријеч о медијима и није тачно ни то што поједини тврде да је све добро, али ни да је све лоше. Оно што је неопходно је да препознамо суштинске проблме друштва“, истиче Вуковић, који излаз из постојеће ситуације види у новим пројектима, новим програмским и политичким идејама, као и новим лидерима.
-Промјене које би довеле до социјалне једнакости могле би да се десе када би се осмислили нови пројекти, када би се појавиле неке нове програмске и политичке идеје, као и нови, млади лидери који би мотивисали и оне који су пасивни. Ту видим једину шансу да нешто поправимо. Лако је говорити о проблемима али још не видим да постоје озбиљни напори да се они ријеше“, каже професор Драго Вуковић.
Семберија инфо
