Продаја цигарета може на улице и на тргове, а моје слике не могу. Морао сам их изложити на Зеленој пијаци, каже Душан Баста (67), рођен у Санском Мосту, сада становник Бијељине, пензионисани монтер далековода, који више од тридесет година слика пејзаже и портрете, проналазећи за њих купце широм свијета. Душан је годинама своје слике продавао на бијељинском градском тргу, али, овог љета то му је ускраћено  због високе цијене закупа простора на јавној градској површини.



“Тражили су ми у надлежном градском одјељењу да плаћам тридесет КМ дневно за боравак са својим сликама на градском тргу. Требало је да за десет дана платим 300 КМ, иако нисам сигуран да ћу продати  једну или ниједну слику у том периоду”, прича Душан Баста, истичући да је због тога одлучио да своје слике пресели на Зелену пијацу.



“На пијаци закуп тезге плаћам три КМ дневно. Ни овдје за десетак дана можда нећу продати ниједну слику. Ипак, морам негдје своје слике изнијети. Досадно је по цијели дан сједити у кући. Насликао сам више од 600 слика. Сликам свакодневно. Раније сам радио оно што сам морао, пентрао се по далеководима високог напона, сада радим оно што волим.



Већ осамнаест година живим у Бијељини. Пуно ми значи када продам неку слику и када  могу купити платно и боје. Пензија је слаба, око четирсто марака, не можеш ни режије да платиш. У прошлој години, у вријеме короне, сликао сам пуно наруџби. Нисам излазио из куће, али сам интензивно сликао”, прича Душан Баста, чије су слике стигле до Марока, бројних европских држава, до Златибора у Србији. Нема града гдје није отишла нека Душанова слика.



Душан се нада неким бољим временима, када ће под повољнијим условима своје слике нудити  гостима града и самим Бијељинцима. Јер, како рече, и он је дио туристичке и културне промоције града у којем тренутно живи.

Семберија инфо - Љ. Љубојевић