Двадесетседмогодишњи Никола Леро из Бијељине, по струци правник, боравио је три мјесеца у Бриселу, гдје је стажирао у Европском парламенту. Он је један од ријетких младих из Босне и Херцеговине који је заслужио овакву прилику, а у међувремену му се отворила могућност да размисли о похађању мастер студија посредством стипендија Европске комисије или Шведског института.
 
Сваке године организација ,,Hуmanity in Action’’, чије је сједиште у САД, а која дјелује и на територији БиХ, на свјетском нивоу бира мање од десет младих који ће стажирати у Европском парламенту и упознати се са процесом доношења одлука. Ове године то је пошло за руком Николи Лери из Бијељине, који је основне студије Права завршио у Бањалуци.
 
-Стажирање у Европском парламенту дио је ,,Pat Koks’’ Fellowship-а. Кокс је некадашњи предсједник Парламента и он је на неки начин патрон, заштитник тог програма. Сваке године бира се седам-осам младих који ће ићи у Брисел, како у Европски парламент, тако и у невладине организације, да би видјели идеју демократије на дјелу’’, каже Леро за портал Семберија инфо.


 
За Лерин успјех и одлазак у Брисел заслужне су, између осталог, године рада и посвећености правној науци, али и ангажовање у невладином сектору. Добитник је интернационалне награде ,,Млади новинар’’ за ширење демократских вриједности, члан уредништва Магазина ,,Карике’’, те уредник европског магазина за младе ,,Europen Student Think Tank’’. Бивши је сарадник Уницефа у БиХ, те потенцијални члан Савјетодавне групе младих ОСЦЕ-а. На разговору за одлазак у Брисел, како каже, био је искрен и директан – рекао је да жели да младима у БиХ пренесе идеју Европске уније и помогне у провођењу европских процеса, а не да напусти своју земљу.
 
-Стажирање у Бриселу обавио сам у кабинету европског парламентарца Иве Вајгла, члана политичке групе АЛДЕ. Иако се чини да су три мјесеца кратак период, сваки дан је био веома интензиван јер сте сретали многе познате људе, од амбасадора Тајвана до Инцка који би дошао у посјету. Ја сам се највише бавио спољним пословима, радећи на питањима Западног Балкана – БиХ, Србије, Македоније, итд...’’, наводи Леро и истиче да је највећи утисак на њега оставила озбиљност у раду у Европском парламенту и брзина доношења одлука.
 
-Навешћу један примјер. Резолуција о БиХ прихваћена је у фебруару у Стразбуру. Ја сам присуствовао на три састанка, и на сваком је донесена нека одлука. Питају вас – који ћемо став заузети и зашто? Који су аргументи и чињенице? И затим се донесе одлука. Значи, поента дијалога није стално причати, као што представљају код нас, него је поента донијети и закључак. У року од седам дана одржано је гласање у Стразбуру, гдје је прихваћена Резолуција, иако се о њој расправљало само неколико дана раније. То је резултат јаког темпа, што је за мене било непојмљиво, да се тако брзо донесе једна важна одлука, а они, у ствари, донесу стотину сличних одлука седмично!’’, нагласио је Леро.
 
​

Он је додао да му је након искуства у Европском парламенту јасно да је ЕУ и даље заинтересована за БиХ, али да људи у нашој земљи не знају или неће да прихвате шта заиста значи чланство у Унији.
 
-Циљ уласка у ЕУ није да ви постанете формални члан, него да друштвено уређење и закони буду подигнути на виши ниво. Боравећи у Бриселу, веома брзо сам схватио шта је европски дух и шта је оно због чега треба да тежимо ЕУ. Ријеч је о томе да вас људи третирају као равне себи, иако вас виде први пут у животу. Мој први коментар био је – људскост. То је главна вриједност коју тамо спознате јер се осјећате добродошлим. Чини ми се да би у БиХ мало који стажиста могао то да осјети’’, рекао је Леро и навео да је у Европском парламенту срео веома талентоване и пожртвоване младе људе, који су се издвојили образованошћу.
 
-Ако сам нешто видио, видио сам младе људе који имају знање. Тамо има и млађих од мене, који су већ парламентарци. Једноставно, раде људи који су образовани и хиперпродуктивни. Другачија култура, другачије опхођење... Сви они су свјесни да су почели од стажирања, али су вољом и трудом након пет, десет, 15 година, постали представници у Европском парламенту’’, истакао је овај млади правник.
 
Тренутно је на новој прекретници јер треба да изабере једну од стипендија за мастер студије за које је у међувремену аплицирао. Прва подразумијева боравак у неколико европских земаља, док му је другу одобрио Шведски институт.
 
-Добио сам стипендију Европске комисије, то је Еразмус Мундус и за њу се пријави заиста велики број младих, али добије је само два одсто њих јер је то најбоља стипендија у Европи. Друга стипендија коју су ми одобрили је стипендија Шведског института, ријеч је о стипендијама за Западни Балкан и Турску, гдје су изабрали мали број оних који су лидери цивилног сектора и који већ имају толико искуства, да ће им Шведски институт платити да студирају тамо. Ријеч је о Универзитету Лунд и програму европских студија, једном од најпрестижнијих универзитета’’, нагласио је за портал Семберија инфо Леро.