Професор др Даница Петровић, по струци економиста, о туризму као битној привредној грани, говори за ,,Семберија инфо’’
Професор др Даница Петровић, по струци економиста, о туризму као битној привредној грани, говори за ,,Семберија инфо’’ - Задњих година све више туриста долази у наше крајеве
Иако Семберија има значајан потенцијал за развој туризма, имајући у виду међународне конкурентности, туристичка дјелатност на том нивоу код нас је још увијек на ниском степену развијености. Да би се остварили знатно бољи резултати и свијету што више презентовали туристички ресурси краја, један од начина је формирање кластера’’, појашњава, поред осталог, за ,,Семберија инфо’’ професор др Даница Петровић.
Ваше стручно образовање уско је везано за туризам као привредну грану. Колико је туризам битан у једном друштву и како бисте оцијенили тренутно стање туризма на подручју Семберије?
-Туризам је најбрже растућа привредна грана, чији је развој дјелимично успорила пандемија ковид-19. Дјелимично, из разлога што је опоравак туристичке дјелатности од посљедица пандемије знатно бржи, него опоравак осталих привредних дјелатности. Током пандемије дошло је до развоја туризма у оквирима граница сваке земље, што је утицало на повећање броја домаћих туриста. Јако је важан утицај туристичке дјелатности на друштвени производ и национални доходак сваке земље, и то посредни, кроз туристичку потрошњу и развој области материјалне производње које снабдијевају туристичку привреду, и непосредни, кроз преливање дохотка из других земаља. Важност туризма у једном друштву се огледа и кроз велики утицај на запосленост становништва, јер повећање туристичког промета директно утиче на повећање броја запослених у дјелатности туристичке привреде. Када је ријеч о туризму на подручју Републике Српске, као и Семберије, задњих година евидентан је раст ове дјелатности, што можемо видјети према броју долазака туриста. Свакако да је забиљежен значајан пад броја долазака туриста у 2020. години, због пандемије.
С обзиром на значајне ресурсе којима располаже територија Семберије, туристичка дјелатност још увијек је на ниском степену развијености и међународне конкурентности, у највећем дијелу због посљедица ратних дешавања, неприлагођености понуде савременим туристичким трендовима, као и недовољног улагања у ову дјелатност. Посљедњих година се препознаје значај ове дјелатности, углавном од стране индивидуалних приватних предузетника. Развој туризма подразумијева укључивање што већег броја инвеститора, што утиче на повећање интензитета развоја туристичке дестинације.
Успјешан развој туристичке дестинације претпоставља постојање одређеног туристичког производа који се може пласирати на туристичко тржиште, а туристички производ и његово обликовање зависе од врсте туристичке дестинације. С друге стране, савремени развој туризма намеће сталну потребу за мијењањем, новим осмишљавањем и стварањем нових атрактивности при формирању туристичког производа.
Које су могућности развоја туризма у Семберији? Шта би могли бити краткорочни, а шта дугорочни циљеви у овој области?
-Семберија је подручје богато природним ресурсима, погодним за развој туристичке дјелатности.
Велики значај за туризам у Семберији, као и основ за развој бањског туризма, представља термална вода у бањи Дворови, а која је још увијек недовољно искориштена. У Дворовима се налази једина намјенски бушена геотермална бушотина, дубине 1.500 метара. На територији града Бијељина налазе се четири геотермална ресурса, па се она може сматрати као веома богато подручје и конкурентна регија. Допринос геотермалне енергије животном стандарду је велики у смислу повећања квалитета живота, становања, рекреативних могућности, квалитета животне средине, привредног значаја и сл. Бањски туризам се споро развија, највише због недостатка смјештајних објеката и туристичких производа одговарајућег квалитета и разноврсности. Већина бања у Републици Српској, па тако и бања Дворови, нема довољан број хотела високе категорије са већим смјештајним капацитетима и своје пословање углавном заснива на здравственом и медицинском туризму, и то путем Фонда здравственог осигурања и задњих година, путем туристичких ваучера. У мањој мјери, развијени су и други видови туризма: транзитни, градски, вјерски, манифестациони, ловни, еко-туризам, сеоски (рурални). За развој транзитног туризма у Семберији изузетно је важан географски положај због близине граница са Србијом и Хрватском. На развој како транзитног, тако и осталих видова туризма, велики утицај би имало побољшање саобраћајне инфраструктуре. У том смислу, велики значај ће имати ауто-пут који се тренутно гради. Дугорочни циљеви развоја туризма морају се заснивати на природној, еколошкој, социокултурној, друштвеној, привредној усклађености у процесу стварања вриједности како за туристе, тако и за домаће становништво, кроз остваривање услова за повећање животног стандарда, развој инфраструктуре, изградњу капацитета који се уклапају у општи амбијент овог подручја. Краткорочни циљеви развоја обухватају заштиту природе и очување културно-историјског наслеђа, развој локалне заједнице, унапређење свијести о културном идентитету, остварење циљева одрживог развоја.
Да ли законски и подзаконски прописи који регулишу област туризма (Босне и Херцеговине, Републике Српске, локалне власти) подстичу раст и квалитет туристичке понуде? Има ли простора за побољшања у сегменту легислативе?
-Закон о туризму Републике Српске уређује планирање и развој туризма на територији Републике Српске, права и обавезе туристичких субјеката, услове за обављање туристичке дјелатности, услуге у туризму, промоцију туризма, подстицаје у туризму и многа друга питања од значаја за развој и унапређење туризма. Законом су прописани облици планирања развоја туризма, који обихватају доношење стратешких планова о развоју туристичке привреде. Законски прописи подстичу раст и квалитет туристичке понуде кроз различите подстицајне мјере за развој туризма, као што је финансирање средстава из буџета за различите намјене: усмјеравање и подстицање развоја туризма у Републици Српској, финансирање израде Стратегије развоја туризма Републике Српске, Плана промоције туризма РС, финансирање промотивних активности туристичких дестинација, као и учешће на туристичким манифестацијама у земљи и иностранству, финансирање изградње туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре, унапређење постојеће туристичке понуде, подстицање домаћег и рецептивног туризма, финансирање пројеката из области туризма или других области сродних туризму. И поред свега наведеног, туризам није достигао могући ниво развијености. Разлоге за то можемо потражити у недостатку финансијских средстава која се улажу у ову дјелатност, као и непридавању пажње и значаја онолико колико ова дјелатност заслужује.
Како бисте оцијенили улогу туристичких организација на локалном нивоу? Колико могу допринијети повећању (по обиму и квалитету) туристичке понуде?
-Туристичке организације имају веома значајну улогу, јер у оквиру свог дјеловања унапређују развој туризма, подстичу унапређење постојећег и развој новог туристичког производа, обављају послове унапређивања и промоције туристичких производа и изворних вриједности локалне самоуправе, као што су традиција и обичаји, развијају свијест о значају туризма и његовим ефектима на цјелокупни привредни систем, унапређују услове боравка туриста и пружају им потребне информације.
Туристичке организације, итекако, могу да допринесу повећању туристичке понуде на локалном нивоу промоцијом и организовањем културних, умјетничких, спортских скупова и манифестација, самостално и у сарадњи са осталим туристичким организацијама у Републици.
У семберском туризму, свједоци смо постојања бројних ,,робинзона” који самоиницијативно креирају одређене туристичке понуде/производе?
Како објединити односно фокусирати сву ову раштркану енергију у једном правцу - јачем позиционирању Семберије на туристичкој мапи региона?
-Један од начина да се обједини туристичка понуда Семберије јесте формирање кластера, иако њихов значај на овом подручју још увијек није у потпуности препознат. Кластери представљају специфичан облик повезивања предузећа, а географска усредсређеност свих учесника у кластеру представља основу за њихове вишедимензионалне односе који подразумијевају координацију, повјерење, размјену информација, заједничко дјеловање и стратегију, сарадњу, а у исто вријеме и конкуренцију. Овакви међусобни односи и географска блискост компанија, у оквиру кластера, подразумијевају знатну уштеду у укупним трошковима, односно већу продуктивност рада. Резултат успостављања и развој кластера чине значајни ефекти који позитивно утичу и на предузећа у кластеру и на регион гдје се кластер налази: већи број радних мјеста, већа разноликост процеса, производа и врста рада, нижи трошкови набавке, смањење залиха материјала, специјализоване и уобичајене услуге, квалификована радна снага, дифузија технологије, проширење тржишта и прилике за нове пословне везе и сл. Дакле, успостављање и развој кластера ствара много позитивних ефеката и предности како на предузећа у кластеру, тако и на регион гдје се кластер налази.
Колика је улога младих људи и модерних технологија у туризму?
-Развој информационих и комуникационих технологија је у потпуности измијенио начин пословања свих дјелатности, па тако и туристичке. Предузећа данас послују и наступају на глобалном тржишту, гдје настоје да искористе своје компаративне и конкурентске предности у циљу што бољег позиционирања на тржишту. Улога младих људи је велика, било да је ријеч о младим људима који су запослени у туристичкој дјелатности или младим људима туристима.
Биографија
Даница Петровић рођена је у Бијељини. Основне и мастер студије завршила је на Факултету пословне економије, Универзитета у Источном Сарајеву, у Бијељини. Након тога, завршила је докторске студије на Унивезитету Сингидунум, у Београду.
Семберске новине - Семберија инфо
Иако Семберија има значајан потенцијал за развој туризма, имајући у виду међународне конкурентности, туристичка дјелатност на том нивоу код нас је још увијек на ниском степену развијености. Да би се остварили знатно бољи резултати и свијету што више презентовали туристички ресурси краја, један од начина је формирање кластера’’, појашњава, поред осталог, за ,,Семберија инфо’’ професор др Даница Петровић.
Ваше стручно образовање уско је везано за туризам као привредну грану. Колико је туризам битан у једном друштву и како бисте оцијенили тренутно стање туризма на подручју Семберије?
-Туризам је најбрже растућа привредна грана, чији је развој дјелимично успорила пандемија ковид-19. Дјелимично, из разлога што је опоравак туристичке дјелатности од посљедица пандемије знатно бржи, него опоравак осталих привредних дјелатности. Током пандемије дошло је до развоја туризма у оквирима граница сваке земље, што је утицало на повећање броја домаћих туриста. Јако је важан утицај туристичке дјелатности на друштвени производ и национални доходак сваке земље, и то посредни, кроз туристичку потрошњу и развој области материјалне производње које снабдијевају туристичку привреду, и непосредни, кроз преливање дохотка из других земаља. Важност туризма у једном друштву се огледа и кроз велики утицај на запосленост становништва, јер повећање туристичког промета директно утиче на повећање броја запослених у дјелатности туристичке привреде. Када је ријеч о туризму на подручју Републике Српске, као и Семберије, задњих година евидентан је раст ове дјелатности, што можемо видјети према броју долазака туриста. Свакако да је забиљежен значајан пад броја долазака туриста у 2020. години, због пандемије.
С обзиром на значајне ресурсе којима располаже територија Семберије, туристичка дјелатност још увијек је на ниском степену развијености и међународне конкурентности, у највећем дијелу због посљедица ратних дешавања, неприлагођености понуде савременим туристичким трендовима, као и недовољног улагања у ову дјелатност. Посљедњих година се препознаје значај ове дјелатности, углавном од стране индивидуалних приватних предузетника. Развој туризма подразумијева укључивање што већег броја инвеститора, што утиче на повећање интензитета развоја туристичке дестинације.
Успјешан развој туристичке дестинације претпоставља постојање одређеног туристичког производа који се може пласирати на туристичко тржиште, а туристички производ и његово обликовање зависе од врсте туристичке дестинације. С друге стране, савремени развој туризма намеће сталну потребу за мијењањем, новим осмишљавањем и стварањем нових атрактивности при формирању туристичког производа.
Које су могућности развоја туризма у Семберији? Шта би могли бити краткорочни, а шта дугорочни циљеви у овој области?
-Семберија је подручје богато природним ресурсима, погодним за развој туристичке дјелатности.
Велики значај за туризам у Семберији, као и основ за развој бањског туризма, представља термална вода у бањи Дворови, а која је још увијек недовољно искориштена. У Дворовима се налази једина намјенски бушена геотермална бушотина, дубине 1.500 метара. На територији града Бијељина налазе се четири геотермална ресурса, па се она може сматрати као веома богато подручје и конкурентна регија. Допринос геотермалне енергије животном стандарду је велики у смислу повећања квалитета живота, становања, рекреативних могућности, квалитета животне средине, привредног значаја и сл. Бањски туризам се споро развија, највише због недостатка смјештајних објеката и туристичких производа одговарајућег квалитета и разноврсности. Већина бања у Републици Српској, па тако и бања Дворови, нема довољан број хотела високе категорије са већим смјештајним капацитетима и своје пословање углавном заснива на здравственом и медицинском туризму, и то путем Фонда здравственог осигурања и задњих година, путем туристичких ваучера. У мањој мјери, развијени су и други видови туризма: транзитни, градски, вјерски, манифестациони, ловни, еко-туризам, сеоски (рурални). За развој транзитног туризма у Семберији изузетно је важан географски положај због близине граница са Србијом и Хрватском. На развој како транзитног, тако и осталих видова туризма, велики утицај би имало побољшање саобраћајне инфраструктуре. У том смислу, велики значај ће имати ауто-пут који се тренутно гради. Дугорочни циљеви развоја туризма морају се заснивати на природној, еколошкој, социокултурној, друштвеној, привредној усклађености у процесу стварања вриједности како за туристе, тако и за домаће становништво, кроз остваривање услова за повећање животног стандарда, развој инфраструктуре, изградњу капацитета који се уклапају у општи амбијент овог подручја. Краткорочни циљеви развоја обухватају заштиту природе и очување културно-историјског наслеђа, развој локалне заједнице, унапређење свијести о културном идентитету, остварење циљева одрживог развоја.
Да ли законски и подзаконски прописи који регулишу област туризма (Босне и Херцеговине, Републике Српске, локалне власти) подстичу раст и квалитет туристичке понуде? Има ли простора за побољшања у сегменту легислативе?
-Закон о туризму Републике Српске уређује планирање и развој туризма на територији Републике Српске, права и обавезе туристичких субјеката, услове за обављање туристичке дјелатности, услуге у туризму, промоцију туризма, подстицаје у туризму и многа друга питања од значаја за развој и унапређење туризма. Законом су прописани облици планирања развоја туризма, који обихватају доношење стратешких планова о развоју туристичке привреде. Законски прописи подстичу раст и квалитет туристичке понуде кроз различите подстицајне мјере за развој туризма, као што је финансирање средстава из буџета за различите намјене: усмјеравање и подстицање развоја туризма у Републици Српској, финансирање израде Стратегије развоја туризма Републике Српске, Плана промоције туризма РС, финансирање промотивних активности туристичких дестинација, као и учешће на туристичким манифестацијама у земљи и иностранству, финансирање изградње туристичке инфраструктуре и туристичке супраструктуре, унапређење постојеће туристичке понуде, подстицање домаћег и рецептивног туризма, финансирање пројеката из области туризма или других области сродних туризму. И поред свега наведеног, туризам није достигао могући ниво развијености. Разлоге за то можемо потражити у недостатку финансијских средстава која се улажу у ову дјелатност, као и непридавању пажње и значаја онолико колико ова дјелатност заслужује.
Како бисте оцијенили улогу туристичких организација на локалном нивоу? Колико могу допринијети повећању (по обиму и квалитету) туристичке понуде?
-Туристичке организације имају веома значајну улогу, јер у оквиру свог дјеловања унапређују развој туризма, подстичу унапређење постојећег и развој новог туристичког производа, обављају послове унапређивања и промоције туристичких производа и изворних вриједности локалне самоуправе, као што су традиција и обичаји, развијају свијест о значају туризма и његовим ефектима на цјелокупни привредни систем, унапређују услове боравка туриста и пружају им потребне информације.
Туристичке организације, итекако, могу да допринесу повећању туристичке понуде на локалном нивоу промоцијом и организовањем културних, умјетничких, спортских скупова и манифестација, самостално и у сарадњи са осталим туристичким организацијама у Републици.
У семберском туризму, свједоци смо постојања бројних ,,робинзона” који самоиницијативно креирају одређене туристичке понуде/производе?
Како објединити односно фокусирати сву ову раштркану енергију у једном правцу - јачем позиционирању Семберије на туристичкој мапи региона?
-Један од начина да се обједини туристичка понуда Семберије јесте формирање кластера, иако њихов значај на овом подручју још увијек није у потпуности препознат. Кластери представљају специфичан облик повезивања предузећа, а географска усредсређеност свих учесника у кластеру представља основу за њихове вишедимензионалне односе који подразумијевају координацију, повјерење, размјену информација, заједничко дјеловање и стратегију, сарадњу, а у исто вријеме и конкуренцију. Овакви међусобни односи и географска блискост компанија, у оквиру кластера, подразумијевају знатну уштеду у укупним трошковима, односно већу продуктивност рада. Резултат успостављања и развој кластера чине значајни ефекти који позитивно утичу и на предузећа у кластеру и на регион гдје се кластер налази: већи број радних мјеста, већа разноликост процеса, производа и врста рада, нижи трошкови набавке, смањење залиха материјала, специјализоване и уобичајене услуге, квалификована радна снага, дифузија технологије, проширење тржишта и прилике за нове пословне везе и сл. Дакле, успостављање и развој кластера ствара много позитивних ефеката и предности како на предузећа у кластеру, тако и на регион гдје се кластер налази.
Колика је улога младих људи и модерних технологија у туризму?
-Развој информационих и комуникационих технологија је у потпуности измијенио начин пословања свих дјелатности, па тако и туристичке. Предузећа данас послују и наступају на глобалном тржишту, гдје настоје да искористе своје компаративне и конкурентске предности у циљу што бољег позиционирања на тржишту. Улога младих људи је велика, било да је ријеч о младим људима који су запослени у туристичкој дјелатности или младим људима туристима.
Биографија
Даница Петровић рођена је у Бијељини. Основне и мастер студије завршила је на Факултету пословне економије, Универзитета у Источном Сарајеву, у Бијељини. Након тога, завршила је докторске студије на Унивезитету Сингидунум, у Београду.
Семберске новине - Семберија инфо
