Општа пољопривредна задруга „Агрофармер“ из Јање је ове сезоне са својих 45 коопераната уговорила сјетву индустријских сорти кромпира на 50 хектара површине. По уговору који су сколопили са компанијом „Бинго“ сав произведени кромпир се директно са њиве вози у круг Фабрике сушеног воћа и поврћа „Семберка“ у Јањи. Овакав вид сарадње траје већ седму годину на задовољство свих страна.



- Људи у Јањи су у овај процес ушли са доста неповјерења што је и разумљиво обзиром на нека ранија лоша искуства са појединим фабрикама. Међутим, Бинго је у овај процес ушао максимално озбиљно што је врло брзо условило повећање броја коопераната и површина засијаних кромпиром. Бинго, односно, „Семберка“ у Јањи, практично су вратили кромпир на наша поља јер се ова пољопривредна култура, барем када је Јања у питању, због неисплативости производње почела све мање сијати“, рекао је за „Семберске новине“ Мујо Богаљевић, предсједник ОПЗ „Агрофармер“ из Јање.

Ова година ће остати у памћењу многих пољопривредника као једна од најтежих сезона у којој већина пољопривредних култура није дала ни оптималан принос. „Ове године никог не питамо да ли је у плусу – сви гледамо да сезону завршимо са што је могуће мањим минусом“, чује се ове године широм Семберије. Изузетак нису ни произвођачи кромпира у Јањи.



- Специфичност наше сарадње са Семберком огледа се и у томе што некада морамо своје послове у пољу прилагодити плану индустријске производње. Тако да смо, због њихове потребе да задовоље преузете пословне обавезе и испоштују рокове приступили вађењу једног дијела зрелог кромпира. Испоставило се да су тачна наша предвиђања која смо доносили на основу узорковања са појединих парцела. Кромпир ове сезоне има изузетно слаб принос, баш попут свих других култура у јањанским пољима. Постоји неколико изузетака али већина наших коопераната ће ове сезоне пословати на граници рентабилности“, истакао је Богаљевић. 

Према прорачуну пољопривредних трошкова потребан је принос од једне тоне кромпира по једном дунуму да би се покрила сва улагања односно да би пољопривредник био „на нули“. На, до сада обрађених 20 хектара принос износи у просјеку 700 до 800 килограма кромпира по дунуму. Таква су предвиђаја и за остале површине. Минус на рачуну ће ублажити потицаји Министарства пољопривреде РС и Аграрног фонда Града Бијељина.

- Оно што ће одредити будућност производње кромпира на овом простору јесте способност  нас као задруге да будемо веза између пољопривредних произвођача и различитих фондова који пружају подршку аграру. На тај начин ми смо ове сезоне у оквиру пројекта ЕУ4АГРИ обезбиједили нашим кооперантима набавку минералних ђубрива по 75 посто нижој цијени. У плану је наставак сличних активности о чему смо почетком јула разговарали на Регионалном скупу задруга и задружних савеза у Бијељини“, закључио је на крају разговора за „Семберске“ Мујо Богаљевић.



Браћа Градашчевићи ове сезоне рекордери

Четири брата Градашчевића на око 30 хектара које обрађују, највише сију кукуруз и пшеницу, али и паприке, дињу и кромпир. Ове године они су постигли рекорд када је у питању принос кромпира на јањанским пољима.

- Са четири дунума смо извадили 20 тона кромпира! Када је најбоља сезона ми смо имали максимално 2,5 до три тоне по дунуму а ове смо замало удуплали принос! Земљу гледамо као да је живи човјек. Дамо јој све што јој следује када су у питању агротехничке мјере и прихрана, а она нам онда врати како само она зна“, изјавио је за „Семберске новине“ Мустафа Градашчевић.


Семберске новине - Семберија инфо