Љубавну причу о Тајланђанки Кулнари Ај (25) сада Николић и Семберцу Виктору Николићу (28) који су се упознали на Тајланду, можемо започети цитатом Опре Винфри:„Шанса да волите и будете вољени постоји без обзира гдје се налазите“.

Наиме, прошле године, крајем септембра Виктор, који је по струци програмер, стигао је у ову далеку земљу са жељом да споји лијепо и корисно, с једне стране да упозна неку другу културу и земљу, а са друге стране да ради. На Тајланду је остао три мјесеца и упознао љубав свог живота.
 
-Одувијек сам имао жељу да упознам неку азијску културу, а сада, пошто од прије двије године имам своју фирму, мој посао програмера ми дозвољава да радим гдје год да се налазим, важно је само да имам лаптоп и интернет. Искрено, не знам зашто сам се одлучио баш за Тајланд, али био ми је најпримамљивији. План ми је био да тамо проведем три мјесеца и да обиђем што више дестинација. Најприје сам био у Бангкоку четири дана, а након тога сам се упутио на сјевер у град Чанг Маи, гдје смо се Ај и ја срели друге вечери мог боравка тамо. И она је као и ја боравила тамо туристички, само три дана, гдје је допутовала поводом свог рођендана. Сусрет је био судбински, видјели смо се на кратко, „кликнули на прву“ и од те вечери дописивали смо се нон-стоп, јер се она вратила кући у Бангкок сљедеће јутро. У Чанг Маију сам провео три седмице, па сам онда отпутовао на острво Пукет. Тада сам успио да наговорим и Ај да дође. Ту смо провели седам дана, „кликнули“ још више и заједно се вратили у Бангкок, гдје смо скоро два мјесеца живјели скупа, док мени није истекла туристичка виза. Занимљиво је да сам у Бангкоку провео највише времена, а мој план је био да ту будем пар дана“, кроз осмијех се присјетио Виктор свог путовања и судбинског сусрета са Ај, која се надовезала на његову причу, нагласивши да су те судбинске вечери провели 10 до 15 минута испред хотела гдје је била смјештена.
 
-Када смо се договарали да се видимо мислили смо да одемо негдје на пиће, али када сам кренула напоље рекли су ми да хотел закључавају у поноћ. Мало смо причали испред хотела, а сутрадан се нисмо могли видјети, јер је Виктор радио, а ја сам се враћала кући. Убрзо смо се поново видјели и након скоро два мјесеца познанства запросио ме, а ја сам рекла да. Моји су га одмах прихватили, а и ја сам им причала како смо били заједно, како смо путовали и како пази на мене. Изненадили су се када су га упознали, јер на сликама није изгледао тако висок. Када су га видјели рекли су ми да осјећају да је фин, добар човјек и да му вјерују“, кроз осмијех је рекла Ај.

-Нема још ни година како се знамо, а већ смо у браку. Сви су ми говорили да је то брзо, али у љубави не постоје правила колико мораш бити у вези са неким да би ступили у брак. Знам много парова који су били у вези 10 година, а да су се растали, тако да нема никаквих правила“, казао је за ,,Семберија инфо’’ Виктор.
 
Кулнари Ај на наше питање да ли јој је било тешко да остави све на Тајланду и пресели се у нашу земљу као из „топа“ је одговорила да није.
 
-Наравно, моји ми јако недостају, али то је уреду. Срећом имамо фејсбук и инстаграм, па се стално чујемо. Овдје ми се свиђа све, природа, људи, као и пекаре и слаткиши. Јако ми се свиђа сарма, ћевапи, бурек... Овдје никада није гужва, за разлику од Бангкока. Сви су ме овдје лијепо прихватили. Викторова породица је дивна, и мама и тата, као и наш пас Медо. Са мамом се одлично слажем, она је супер, стварно је дивна. Много људи није могло ни замислити да се мама и снајка могу тако лијепо слагати. Не осјећам да сам јој снајка, него да сам јој кћерка, чини да се осјећам сигурно, не присиљва ме да нешто радим ако ја то не желим, пушта ме да будем слободна и даје ми много простора. Мама ме много више љуби него Виктора. Осјећам да ми је пријатељица, заједно одлазимо код фризера, козметичара, као и у шопинг“, истиче Ај, а Виктор је, са осмјехом на лицу, прокоментарисао да је стварно имао среће и додао да су је његови родитељи, као и околина одлично прихватили.
 
-Ај се са свима лијепо уклопила и сви су је завољели. Мама због посла говори енглески језик, па се тако споразумијевају, док тата не говори енглески, али се споразумијевају. Ај одлази и сама у продавницу, оде до града... Када је дошла овамо није било незгодних погледа, како зна да буде, јер није класична Азијаткиња, али се види да је мало другачија. Искрено, нисам знао како ће све бити, јер она је из града који је много већи него било који овдје. Мада, она је одувијек имала жељу да се пресели у мирнију средину, тако да јој промјена прија. Највише сам се плашио како ће поднијети хладноћу, она је овдје дошла осмог марта, а у Бангкоку она никада није била на температури испод  20°Ц  до 25°Ц. Ипак, навикла се овдје на све, али најтеже јој је било привићи се на храну и што није запослена. Сада када смо ишли на Тајланд, гдје смо провели три мјесеца, донијели смо око 50 кг зачина и хране“, рекао је Виктор.

Доласком Ај у Бијељину пар се вјенчао, а онда је Ај, која је била будисткиња, одлучила да прими вјеру свог супруга и крсти се у Српској православној цркви.
 
-Ја поштујем све вјере овога свијета, али када сам дошла овдје и отишла у цркву, помислила сам Исус овдје штити људе и пожељела сам бити његова „кћерка“. Моји родитељи су добро прихватили моју одлуку да постанем православна хришћанка“, казала је Ај, а Виктор је додао да је искључиво њена жеља била да промијени вјеру и додао да је 28. септембра заказано и црквено вјенчање.
 
Виктор наглашава да би Ај добила визу и дошла овамо ни мало није било лако, али да су се изборили.
Према његовим ријечима да би он добио визу за Тајланд требала су два дана, а да је захтјев за добијање предао је онлајн у амбасади у Београду.

-Да би Ај добила прву визу за долазак овамо морали смо слати најприје позивно писмо, као и много разних папира и одобрили су јој Ц визу,  која траје три мјесеца. У року од та три мјесеца, колико је боравила овдје, вјенчали смо, а након истека те визе отишли смо на Тајланд и на основу закљученог брака одобрили су јој визу на годину. Надамо се да ће сада добити и дозволу за стални боравак и да неће морати више да излази из државе, да би обнављала визу. Све је веома компликовано, чак се и догодило да када смо требали тражити Д визу, да је наш амбасадор ухапшен, али успјели смо све на крају да завршимо. Искрено, некако ми се чини да не знају како шта иде. Овдје смо добили вјенчани лист и на српском и на енглеском, а поред тога он је требао бити преведен и на француски, те је требало да има печат наше амбасаде, да би био прихаваћен на Тајланду како би Ај на Тајланду могла да извади документа на ново презиме. У року од три мјесеца, колико смо боравили тамо, моја мама нам је два пута слала неке папире да би се све средило. Чак смо и лет помијерали два пута, јер папирологија није била готова. Ај је ишла и у Малезију на интервју, гдје су је питали да се није удала и дошла у Босну и Херцеговину само због папира. На крају смо све завршили. Одређене институције су нам изашле у сусрет и видјећемо шта ће даље бити. Ја волим све ово овдје и хоћу овдје да живим, имам фирму и могу да радим одакле год хоћу, али сам у једном тренутку помислио да је за обоје лакше да ја останем на Тајланду. Ипак, све је добро прошло, али, нажалост, Ај сада ни до Србије не може отићи на један дан без визе, иако ће добити папире за стални боравак“, појаснио је за ,,Семберске новине’’ Виктор Николић и додао да Ај на друштвеној мрежи тик-ток има своју страницу на којој све поставља од како је овдје. Путем те странице јавила су јој се три или четири пара из БиХ, гдје је момак из БиХ, а дјевојка са Тајланда да их питају за савјет и помоћ око неопходних папира.
 
Ај Кулнари, која је овдје тек нешто више од три мјесеца, потврдила је за портал ,,Семберија инфо’’ да учи српски језик и уз широки осмијех казала:,,Добар дан, ја причам мало српски.. Полако, добро, хвала...“.
 
За крај разговора Николићи су поручили да љубав не познаје границе и да осјећају да су најсрећнији људи на цијелом свијету.

И ми им желимо да увијек буду срећни.

Семберија инфо