Година 1972.  изузетно је значајна за развој Привредне банке Сарајево - Филијала Бијељина, по томе што је тада почео да ради први мини - компјутер НЦР -400.

Петар Илић, својевремено службеник бијељинске филијале Привредне банке Сарајево, први главни и одговорни уредник ,,Семберских новина”, присјећа се какав је значај први компјутер имао за пословање ове банке.



- И поред скромног капацитета за данашње вријеме, први компјутер је утицао на постизање значајних резултата на ажурирању до тада неажурних послова, прије свега, књижења штедње и обрачуна камата. То су били послови који су обимом превазилазили ручни начин обраде, књижења и обрачуна, па је постигнут крупан напредак у побољшању квалитета услуга грађанима, а касније су на овај мини - комјутер пренесени и многи други послови, као што је финансијско књиговодство, кредити становништву и слично. Зачеци аутоматске обраде података везани су за име Предрага Глеђе, дотадашњег шефа рачуноводства који је у то вријеме имао изражен смисао и таленат за усавршавање и модернизацију банкарске технологије”, забиљежио је Петар Илић у књизи ,,Банке у Бијељини”, објављеној давне 1989. године.



Тридесетак година касније, Петар Илић присјећа се тих судбоносних тренутака везаних за банкарско пословање у Бијељини.
- Привредна банка Сарајево, као јединствен банкарски систем у БиХ, од почетка је имала филијалу у Бијељини. Некада је то била главна филијала, а некада основна банка те велике удружене банке. У једном периоду дошло је до огромне експанзије великог броја послова. Било је то и вријеме одласка првог таласа наших радника на привремени рад у иностранство. Сви они су, прије одласка, у банци отварали девизну штедну књижицу. Тако је дошло до нагле експанзије девизне штедње. Друга ствар, у то вријеме покренута је акција да се лични дохоци исплаћују преко штедних књижица и текућих рачуна. Све фирме, институције, сви запослени, били су, као по директиви, обавезни да отворе рачуне. Тако смо имали хиљаде, па и десетине хиљада пословних промјена. Када сам дошао у банку, а било је то 1959. године, било је двадесет запослених. Био сам двадесет и први радник. Након што је услиједио период експанзије послова, стално су примани нови радници. Многи су примани и на одређено вријеме. У једном тренутку Сектор за послове са становништвом, на чијем челу сам био дуги низ година, имао је чак 77 запослених радника. Без обзира на тако велики број запослених радника, неажурност је била изражена. Каснило се на свим пољима. Све се радило ручно. Није било машина. Комплетна банка имала је двије рачунске машине. У почетку су само два радника имала завршен економски факултет. У таквој ситуацији удружена банка Привредне банке Сарајево доноси одлуку да се иде на модернизацију, јер је таква ситуација била у свим банкама. У већим банкама било је и теже, јер је био већи обим послова”.

Петар Илић се присјећа да је на нивоу БиХ тада донесена одлука да се иде у модернизацију банкарског система.
- Прва фаза је била набавка компјутера, како би се постигла брзина и тачност у раду. Имали смо тада пуне собе докумената, а поткрадале су се и грешке у обрачунима. Поједини сумњиви типови, дилери и фалсификатори осјетили су то, тако да је пала одлука да се набаве компјутери. Сви директори двадесет и шест банака, међу којима и наш Михајло Симић, иду у Аузбург у Њемачкој, гдје се налазила америчка фирма НЦР. Када је у Бијељину стигао први компјутер НЦР - 400, сви су гледали у њега као у некакво чудо. Једни су се уплашили да ће остати без посла, други су се радовали, надајући се да ће нам процвјетати посао. Било је то нешто сасвим ново за нашу банку и за Бијељину. Велика срећа за банку је била у томе што је имала запосленог радника који је имао слух и таленат, изражену љубав према техничким стварима, а звао се Предраг Глеђа. Он је био шеф рачуноводства и први компјутер је смјештен у рачуноводство. Међутим, за кратко вријеме се показало да је ријеч о огромном послу, па је подијељена служба рачуноводства на чисто рачуноводство и књиговодство, а на другој страни је формирана аутоматска обрада података - Електронски рачунски центар (ЕРЦ). Предраг Глеђа је премјештен у ЕРЦ. Био је радознао, волио је да проналази рјешења, исправља програме који су стизали из Сарајева. Једном приликом присуствовао сам разговору код директора, када су двојица стручњака из Сарајева, Енвер Гермовић и Осман Капетановић, нашем директору дословно рекли:,,Благо вама, када имате Глеђу. Ми таквога немамо. Има филијала у којима још увијек није распакован компјутер”. Предраг Глеђа, дакле, био је први човјек за комјутеризацију у Бијељини. Нажалост, поодавно је умро. Његова кћерка, Цвијета Глеђа, је пулмолог у бијељинској болници”.

Петар Илић каже да се, након увођења компјутера у рад, неажурност постепено топила и сваки мјесец је доносио све боље и боље резултате у раду банке. Комјутеризација је значила препород за банкарско пословање. Смањила се и потреба за повременом радном снагом.
- Захваљујући поменутом Глеђи, на компјутер се почело преносити финансијско рачуноводство и стамбени кредити. У то вријеме имали смо више од десет хиљада стамбених кредита. Сви су у то вријеме кућу градили на кредит. Приликом обиљежавања јубилеја - Стотину година банке, иако је био на снази Закон о забрани непривредних инвестиција, Скупштина БиХ је донијела допуну поменутог закона о изузимању Привредне банке Бијељина - Основне банке, чиме се одобрава изградња нове зграде и набавка новог рачунског центра. Нови рачунски центар, за тадашње прилике, за нас је значио улазак у Европу. Први НЦР - 400 тада је био већ превазиђен. Нажалост, нико од нас није размишљао о томе да се први НЦР смјести у Музеј Семберије и да се сачува за будућност. Комјутер је двије године стајао у ходнику банке, да би на крају завршио у старом гвожђу”, присјећа се тих првих почетака комјутеризације у банкарском пословању у Бијељини Петар Илић.


Семберске новине - Семберија инфо