Миљана Марјановић из Бијељине потврђује да се труд и рад увијек исплате
Миљана Марјановић из Бијељине потврђује да се труд и рад увијек исплате
У животу не треба постављати границе, али треба бити упоран
Двадесетдвогодишња Миљана Марјановић, рођена Бијељинка, са тренутним мјестом пребивалишта у Новом Саду, одличан је студент четврте године Факултета техничких наука у Новом Саду, смјер Рачунарство и аутоматика. Ова свестрана дјевојка посебну пажњу поклања глуми.
Према ријечима младе Миљане, да упише Факултет техничких наука био је логичан слијед, јер, без обзира што је и основну и средњу школу завршила као вуковац, посебан таленат је увијек показивала за природне науке. То су запазили и наставници и професори, те је 2020. године добила и Светосавску награду Гимназије „Филип Вишњић“ Бијељина.
- Током основног и средњошколског образовања одлазила сам на такмичења из природних наука, највише из математике и физике, али и из биологије и хемије, а све то захваљујући наставницима и професорима који су препознали мој таленат и развијали га. На наговор професорице математике Милице Максимовић и разредног старјешине Вере Елез из Гимназије одлучила сам да упишем Факултет техничких наука, гдје је математика примијењена у свим инжењерским областима. Факултет ми је омогућио да спознам нове димензије математике, као и њене примјене у свијету који нас окружује“, каже за ,,Семберија инфо’’ Марјановићева.
Поред бројних обавеза на факултету, Миљана проналази вријеме и за своју велику љубав - глуму и позориште. Глумом се почела бавити док се још школовала у свом родном граду.
- У основној школи сам учествовала као рецитатор на „Вишњићевим данима“, као и на свим школским приредбама и једноставно јавила се заинтересованост за глуму која траје и дан данас. У Бијељини сам шест година похађала школу глуме код Данке Игњатовић, али, нажалост, та школа више не постоји, а та школа доста је допринијела популаризацији глуме и позоришта код младих. Љубав према глуми ништа мања није била и када сам почела студирати, а у периоду короне видјела сам да се одржава аудиција за пријем нових чанова у АКУД „Соња Маринковић“ у Новом Саду. Отишла сам на аудицију и редитељ Милан Плетел ме примио у њихово позориште“, присјетила је Миљана и додала да је у току прве године чланства у позоришту играла мање улоге у Чеховљевим једночинкама, те да су наступали на разним фестивалима и добијали награде.
Да се труд, рад и залагање исплате, то добро зна Миљана, која је прошле године добила главну улогу, улогу Самице, у представи ,,Господин Фока“, по тексту Гордана Михића, а у режији Милана Плетела.
- Са овом представом остварили смо запажене резултате и посјетили смо четири фестивала - Интернационални театарски фестивал на Мишару, гдје смо, по оцјени публике, били друга најбоља оцјењена представа, учествовали смо и на фестивалу Академских позоришта Србије у Новом Саду гдје смо освојили пет награда - награду за најбољу представу, режију, музику, те најбољу главну женску и мушку улогу. Након тога добили смо позив да затворимо Новосадски фестивал књига, а прије мјесец дана наступали смо на Урбан фесту у Нишу, гдје смо први пут учествовали и ту смо се дружили са колегама из БиХ, Србије и Македоније“, казала је Миљана.
Ускладити обавезе према факултету, а и позоришту веома је изазовно, али, како каже Миљана, када у срцу гајите љубав према позоришту, које пружа велике могућности, као и према природним, односно техничким наукама, обавезе се ускладе. Миљана не крије да је некада било и момената када јој се све то чинило немогућим.
- Било је дана када сам одмах након предавања одлазила на пробу у позориште, а потом одлазила кући да учим. У неким тренуцима било је веома изазовно, али се све исплатило. Иако је било напорно током испитног рока, све је на крају дошло на своје мјесто. Срце ми је било „пуно“ из разлога јер сам учествовала на даскама које живот значе, упознала људе, а постигла и све обавезе на факултету. Све се може уклопити, али, нажалост, због мојих обавеза највише трпи породица, јер због обавеза много рјеђе долазим у Бијељину, него што сам прије. Једино друштвени живот нисам запоставила. Дружим се са колегама на факултету, са колегама у позоришту, па послије пробе останемо мало дуже у позоришту или одемо на кафу. Тако да ни та сфера живота није запостављена“, кроз осмијех је рекла ова упорна Семберка и додала да јој је просјек на факултету 9,3, те да прима државну стипендију Србије.
- Све пројекте на факултету постижем да завршим на вријеме и из сваког сам добила дестетку. Поред обавеза према позоришту, била сам и демонстратор, односно држала сам вјеже заједно са асистентом на предмету Објективно оријентисано програмирање“, појашњава Миљана.
Након завршеног првог циклуса студија на факултету ова дјевојка има планове да остане у Новом Саду, да ради, али и настави мастер студије.
- Већ сам добила понуду од једног професора да останем да радим на факултету као асистент на његовом предмету. Тако да за почетак планирам да останем ту, а вјероватно ћу радити и послове са стране. Засигурно ће то бити послови за иностранство, јер сам већ имала понуду да радим пројекат за инострани сајт, везано за држање часова енглеског језика у Кини. Планирам да останем у Србији, нећу се враћати у Бијељину, јер Србију прихватам као своју државу“, казала је Марјановићева и истакла да су јој највећа подршка родитељи, на чему им је, каже, неизмјерно захвална.
- За све што радимо у животу не треба постављати границе и веома је важно да се његују знање, таленти, а и хобији“, поручила је за крај разговора за „Семберија инфо“ садашњим и будућим студентима и глумцима аматерима Миљана Марјановић.
Семберске новине - Семберија инфо
У животу не треба постављати границе, али треба бити упоран
Двадесетдвогодишња Миљана Марјановић, рођена Бијељинка, са тренутним мјестом пребивалишта у Новом Саду, одличан је студент четврте године Факултета техничких наука у Новом Саду, смјер Рачунарство и аутоматика. Ова свестрана дјевојка посебну пажњу поклања глуми.
Према ријечима младе Миљане, да упише Факултет техничких наука био је логичан слијед, јер, без обзира што је и основну и средњу школу завршила као вуковац, посебан таленат је увијек показивала за природне науке. То су запазили и наставници и професори, те је 2020. године добила и Светосавску награду Гимназије „Филип Вишњић“ Бијељина.
- Током основног и средњошколског образовања одлазила сам на такмичења из природних наука, највише из математике и физике, али и из биологије и хемије, а све то захваљујући наставницима и професорима који су препознали мој таленат и развијали га. На наговор професорице математике Милице Максимовић и разредног старјешине Вере Елез из Гимназије одлучила сам да упишем Факултет техничких наука, гдје је математика примијењена у свим инжењерским областима. Факултет ми је омогућио да спознам нове димензије математике, као и њене примјене у свијету који нас окружује“, каже за ,,Семберија инфо’’ Марјановићева.
Поред бројних обавеза на факултету, Миљана проналази вријеме и за своју велику љубав - глуму и позориште. Глумом се почела бавити док се још школовала у свом родном граду.
- У основној школи сам учествовала као рецитатор на „Вишњићевим данима“, као и на свим школским приредбама и једноставно јавила се заинтересованост за глуму која траје и дан данас. У Бијељини сам шест година похађала школу глуме код Данке Игњатовић, али, нажалост, та школа више не постоји, а та школа доста је допринијела популаризацији глуме и позоришта код младих. Љубав према глуми ништа мања није била и када сам почела студирати, а у периоду короне видјела сам да се одржава аудиција за пријем нових чанова у АКУД „Соња Маринковић“ у Новом Саду. Отишла сам на аудицију и редитељ Милан Плетел ме примио у њихово позориште“, присјетила је Миљана и додала да је у току прве године чланства у позоришту играла мање улоге у Чеховљевим једночинкама, те да су наступали на разним фестивалима и добијали награде.
Да се труд, рад и залагање исплате, то добро зна Миљана, која је прошле године добила главну улогу, улогу Самице, у представи ,,Господин Фока“, по тексту Гордана Михића, а у режији Милана Плетела.
- Са овом представом остварили смо запажене резултате и посјетили смо четири фестивала - Интернационални театарски фестивал на Мишару, гдје смо, по оцјени публике, били друга најбоља оцјењена представа, учествовали смо и на фестивалу Академских позоришта Србије у Новом Саду гдје смо освојили пет награда - награду за најбољу представу, режију, музику, те најбољу главну женску и мушку улогу. Након тога добили смо позив да затворимо Новосадски фестивал књига, а прије мјесец дана наступали смо на Урбан фесту у Нишу, гдје смо први пут учествовали и ту смо се дружили са колегама из БиХ, Србије и Македоније“, казала је Миљана.
Ускладити обавезе према факултету, а и позоришту веома је изазовно, али, како каже Миљана, када у срцу гајите љубав према позоришту, које пружа велике могућности, као и према природним, односно техничким наукама, обавезе се ускладе. Миљана не крије да је некада било и момената када јој се све то чинило немогућим.
- Било је дана када сам одмах након предавања одлазила на пробу у позориште, а потом одлазила кући да учим. У неким тренуцима било је веома изазовно, али се све исплатило. Иако је било напорно током испитног рока, све је на крају дошло на своје мјесто. Срце ми је било „пуно“ из разлога јер сам учествовала на даскама које живот значе, упознала људе, а постигла и све обавезе на факултету. Све се може уклопити, али, нажалост, због мојих обавеза највише трпи породица, јер због обавеза много рјеђе долазим у Бијељину, него што сам прије. Једино друштвени живот нисам запоставила. Дружим се са колегама на факултету, са колегама у позоришту, па послије пробе останемо мало дуже у позоришту или одемо на кафу. Тако да ни та сфера живота није запостављена“, кроз осмијех је рекла ова упорна Семберка и додала да јој је просјек на факултету 9,3, те да прима државну стипендију Србије.
- Све пројекте на факултету постижем да завршим на вријеме и из сваког сам добила дестетку. Поред обавеза према позоришту, била сам и демонстратор, односно држала сам вјеже заједно са асистентом на предмету Објективно оријентисано програмирање“, појашњава Миљана.
Након завршеног првог циклуса студија на факултету ова дјевојка има планове да остане у Новом Саду, да ради, али и настави мастер студије.
- Већ сам добила понуду од једног професора да останем да радим на факултету као асистент на његовом предмету. Тако да за почетак планирам да останем ту, а вјероватно ћу радити и послове са стране. Засигурно ће то бити послови за иностранство, јер сам већ имала понуду да радим пројекат за инострани сајт, везано за држање часова енглеског језика у Кини. Планирам да останем у Србији, нећу се враћати у Бијељину, јер Србију прихватам као своју државу“, казала је Марјановићева и истакла да су јој највећа подршка родитељи, на чему им је, каже, неизмјерно захвална.
- За све што радимо у животу не треба постављати границе и веома је важно да се његују знање, таленти, а и хобији“, поручила је за крај разговора за „Семберија инфо“ садашњим и будућим студентима и глумцима аматерима Миљана Марјановић.
Семберске новине - Семберија инфо
