Професор др Биљана Марковић, в.д. директор А.Д. ,,Орао’’ и редовни професор на Машинском факултету Универзитета Источно Сарајево, у интревјуу за портал Семберија инфо о својим успјесима, животном опредјељењу и низу других питања
Техника је и мој младалачки избор
1. Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
Без дилеме, и поред много професионалних успјеха и успјеха у пословној сфери, највећи успјех у животу су моји добри, млади, лијепи и успјешни синови, као и породица у цјелини. Не постоји диплома, нити резултат који може да се упореди са осјећањем припадности и поноса кад је породица и родитељска љубав у питању, посебно ако се та врста осјећања мултиплицира и враћа.
2. Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао?
Посао који сам жељела да радим, приоритетно, управо и радим, посао професора на факултету, јер циљеве које сам себи постављала у животу сам и успијевала да остварим. Техника као струка, посебно машинска, био је мој младалачки избор, као жеља за доказивањем у свијету мушкараца. Питање је да ли би тако размишљала данас... вјероватно не, иако сам успјела да се остварим и у том свијету. Данас, кад обављам и посао руководиоца у скоро потпуном мушком окружењу, који је изазован и захтјеван, је разлог више да кажем како нема великих резултата без тимског рада и међусобног уважавања и разумијевања.
Можда сам могла бити успјешнија и у некој другој области... али један је живот, резултат избора је ту и треба га живјети.
3. Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедних година?
У мору обеваза, бројних задатака и недостатка времена је луксуз, али насушна потреба, наћи времена за себе. Моје вријеме је резервисано за информисање, прикуљање података, анализе, разговор са дјецом, шетњу, кафу са пријатељицама, али и вријеме за добру књигу. Омиљени аутори су опет жене (нисам феминиста, заиста), али ме занима начин на који сагледавају живот и свакодневне проблеме, као и међуљудске односе у различитим историјским контекстима аутори као што је Љиљана Хабјановић Ђуровић, стил писања Мирјане Бобић Мојсиловић, као и рекла бих, саверемени романи новинарки моје генерације, које су се усудиле да буду и писци и да осликавају ововременски живот и актуелне проблеме у мушко-женским односима. У брзини живота губим нерве и не успијевам да их сачувам до краја филма (акциони, љубавни...), а занимљива представа је она која се приказује у Бијељини, када сам ту и када успијем да купим карту.
4. Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
Као што сам већ поменула, драгоцјено вријеме је резервисано за дружење са породицом, сваки такав тренутак користим за одлазак у Нови Сад гдје тренутно живе моја дјеца. Шетња, разговор и размјена емоција са њима је начин за пуњење батерија и враћање енергије. Остали слободни тренуци су посвећени пријатењима и разговору са њима, као и за посјету родитељима. Обожавам Романију...и све што је у вези са тим поднебљем....
5. Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?
Бијељина се током посљедњих година, колико моја породица живи ту, знатно промијенила, унапријеђен је живот људи.Недостаје професионално позориште, гостовање актуелних представа из престонице, недостају музички концерти квалитетних умјетника, више мјеста за паркирање, зелених оаза, затворени базен... Потребно је унапређење саобраћајне културе, заврштшак канализационе мреже у цијелом граду, улице без рупа и ошетећења....
6. Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
Иако је Бијељина други град по величини у Републици Српској, ипак су садржаји и квалитет живота знатно лошији него у Бања Луци....у будућности се највише радујем изградњи и завршетку ауто-пута који ће Бијељину повезати са Београдом, Новим Садом, Бања Луком....Очекујем страна улагања која ће обезбиједити више посла за младе и која ће спријечити њихов одлазак са ових простора и дати им мотив да стварају породице и остају на простору Семберије... У том контексту желим да моја фирма живи и ради у пуном капацитету (ОРАО а.д.) у једном модерном, лијепом, граду са изграђеном инфраструктуром и свим карактеристикама које град, у правом смислу ријечи, треба да има. Желим да се рађа више дјеце и да више потенцијалних студената остаје на простору Републике Српске и Семберије посебно, без потребе да иду било гдје одавде.
Семберске новине - Семберија ИНФО
1. Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
Без дилеме, и поред много професионалних успјеха и успјеха у пословној сфери, највећи успјех у животу су моји добри, млади, лијепи и успјешни синови, као и породица у цјелини. Не постоји диплома, нити резултат који може да се упореди са осјећањем припадности и поноса кад је породица и родитељска љубав у питању, посебно ако се та врста осјећања мултиплицира и враћа.
2. Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао?
Посао који сам жељела да радим, приоритетно, управо и радим, посао професора на факултету, јер циљеве које сам себи постављала у животу сам и успијевала да остварим. Техника као струка, посебно машинска, био је мој младалачки избор, као жеља за доказивањем у свијету мушкараца. Питање је да ли би тако размишљала данас... вјероватно не, иако сам успјела да се остварим и у том свијету. Данас, кад обављам и посао руководиоца у скоро потпуном мушком окружењу, који је изазован и захтјеван, је разлог више да кажем како нема великих резултата без тимског рада и међусобног уважавања и разумијевања.
Можда сам могла бити успјешнија и у некој другој области... али један је живот, резултат избора је ту и треба га живјети.
3. Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедних година?
У мору обеваза, бројних задатака и недостатка времена је луксуз, али насушна потреба, наћи времена за себе. Моје вријеме је резервисано за информисање, прикуљање података, анализе, разговор са дјецом, шетњу, кафу са пријатељицама, али и вријеме за добру књигу. Омиљени аутори су опет жене (нисам феминиста, заиста), али ме занима начин на који сагледавају живот и свакодневне проблеме, као и међуљудске односе у различитим историјским контекстима аутори као што је Љиљана Хабјановић Ђуровић, стил писања Мирјане Бобић Мојсиловић, као и рекла бих, саверемени романи новинарки моје генерације, које су се усудиле да буду и писци и да осликавају ововременски живот и актуелне проблеме у мушко-женским односима. У брзини живота губим нерве и не успијевам да их сачувам до краја филма (акциони, љубавни...), а занимљива представа је она која се приказује у Бијељини, када сам ту и када успијем да купим карту.
4. Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
Као што сам већ поменула, драгоцјено вријеме је резервисано за дружење са породицом, сваки такав тренутак користим за одлазак у Нови Сад гдје тренутно живе моја дјеца. Шетња, разговор и размјена емоција са њима је начин за пуњење батерија и враћање енергије. Остали слободни тренуци су посвећени пријатењима и разговору са њима, као и за посјету родитељима. Обожавам Романију...и све што је у вези са тим поднебљем....
5. Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?
Бијељина се током посљедњих година, колико моја породица живи ту, знатно промијенила, унапријеђен је живот људи.Недостаје професионално позориште, гостовање актуелних представа из престонице, недостају музички концерти квалитетних умјетника, више мјеста за паркирање, зелених оаза, затворени базен... Потребно је унапређење саобраћајне културе, заврштшак канализационе мреже у цијелом граду, улице без рупа и ошетећења....
6. Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
Иако је Бијељина други град по величини у Републици Српској, ипак су садржаји и квалитет живота знатно лошији него у Бања Луци....у будућности се највише радујем изградњи и завршетку ауто-пута који ће Бијељину повезати са Београдом, Новим Садом, Бања Луком....Очекујем страна улагања која ће обезбиједити више посла за младе и која ће спријечити њихов одлазак са ових простора и дати им мотив да стварају породице и остају на простору Семберије... У том контексту желим да моја фирма живи и ради у пуном капацитету (ОРАО а.д.) у једном модерном, лијепом, граду са изграђеном инфраструктуром и свим карактеристикама које град, у правом смислу ријечи, треба да има. Желим да се рађа више дјеце и да више потенцијалних студената остаје на простору Републике Српске и Семберије посебно, без потребе да иду било гдје одавде.
Семберске новине - Семберија ИНФО
