У Дому младих у Бијељини отворена је изложба слика Мише Лукића, академског сликара који је до сада имао више самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству, а овога пута бијељинској ликовној публици представља се неком врстом ретроспективе свог досадашњег стваралаштва.

На изложби су заступљени радови различитих стилова, тема и технике којима се Лукић служи. Све то, уз понеку скицу и студију, доприноси комплетирању суда о стваралачком путу  и плодовима ликовног ангажмана овог умјетника. 

Ипак, због бројних експеримената, својеврсног ,,поигравања’’ у односу према објекту сликања  и свјесних ликовних ,,провокација’’, Лукићеве слике непрестано изненађују посматрача и остављају у неудомуци у покушају да се конкретно и дефинитивно одреди његова ,,умјетничка опредијељеност’’. Уосталом, према личној оцјени, а и по резултатима његовог стваралаштва, припадност било којој школи, правцу или ликовном стилу увијек дјелимично води у клише и конвенционалност, која није својствена овом сликару.

Управо та самосвјесност и разноврсност дају Лукићевим сликама посебан лични сензибилитет и доводе скоро до препознатљивости. Уз евентуалну елиминацију примјетне дозе комерцијалности, која иако свјесна, увијек балансира ивицом кича, Лукићеве слике у великој већини представљају снажна умјетничка дјела, истанчаног и наглашеног лирског сензибилитета.
                                       
Д. Милошевић, Семберске новине, 1. август 1988. године