Година 1988., биљеже Семберске новине, остаће упамћена као година у којој је остварена највећа производња пшенице у Семберији. Остварен је просјечан принос од скоро пет метричких центи по дунуму и са нешто више од 13.000 хектара пожњевено је око 60.000 тона хљебног жита.
 
Уз остварен богат род, добијено је и зрно изузетно доброг квалитета. Пшеница је сува, чиста и добро набијеног зрна, те јој, сем складишта и млина, ништа друго није потребно.

Јул 1988. године упамћен је по тропским врућинама. Сналазио се како је ко знао и умио. Док су голубови освјежење проналазили у фонтани испред зграде Скупштине општине, комбајнери су се освјежавали водом која им је допремана цистерном, директно на њиве. Тог јула, 1988. године, забиљежена је и краткотрајна несташица воде у граду, проузрокована нестанком електричне енергије. Нестанак воде учинио је то да пекари са неколико сати закашњења умијесе хљеб који се свакодневно пекао и дистрибуирао у градске продавнице.

Акцијашко љето било је у пуном јеку. Тих дана јула у Бијељину је стигла Омладинска радна бригаде ,,25. мај”, у којој су били окупљени бригадири из Бијељине и Призрена. Они су се вратили са ОРА ,,Београд 88”, гдје су боравили мјесец дана и кући донијели ,,Траку акције”, 12 ударничких значки и 12 похвала. За одлазак на радну акцију у Призрен истовремено се припремала ОРБ ,,Хероји Семберије”.

Занимљив податак. Те године 245 бијељинских пензионера бесплатно ће боравити у бањама, на мору и на планини. Тако је 50 пензионера отпутовало у Теслић, у Бању ,,Врућица”, 40 пензионера одмарало се у Бањи ,,Губер” код Сребренице, десет њих боравило је у бањи ,,Илиџа” у Градачцу, педесет пензионера одмарало се у Витиничком Кисељаку, док се 45 њих одмарало у Неуму.

Средином јула 1988. године у Бијељини је формирано прво Учитељско друштво у БиХ, а повод је био обиљежавање стотину година учитељства у Семберији. На оснивачкој скупштини Друштва истакнуто је да су учитељи, у касабама и забаченим босанским селима, деценијама били лучоноше културног напретка, чувари националног бића и носиоци народног препорода, слободне мисли и заједништва. За првог предсједника Учитељског друштва у Бијељини изабран је Богдан Мандић, учитељ из Основне школе ,,Хамза Хамзић”.



У јулу 1988. године у бијељинском Дому омладине ,,Васо Јовић Попац” отворена је изложба графика и цртежа познате југословенске умјетнице и кантауторке Јадранке Стојаковић. Јадранка је са великом лакоћом стварала графике и слике, као, уосталом, и своје пјесме, јер је Ликовну академију у Сарајеву завршила 1981. године.

Након неочекивано дуге паузе, из штампе је изашао 45. број часописа за књижевност и културу ,,Бразде”.

На базенима Бањско – рекреативног центра Дворови организована је школа пливања коју је похађало 105 малишана и нешто старијих ђака, узраста од седам до 17 година. Десетодневна обука пливача (с превозом), пишу Семберске новине, коштала је  милион и по старих динара.

​Бијељински новинари тог љета уселили су у новоизграђени објекат. Радио Бијељина и Семберске новине добили су нови кров над главом. У Улици Хамзе Хамзића, садашњој Атинској, никла је нова зграда у коју су смјештена и дописништва РТВ Сарајево и Ослобођења, као и Представништво РТВ претплате. Тако су, након десетак година рада у готово немогућим условима, и новинари, за тадашње прилике, добили више него пристојан и услован смјештај. 
                               
Семберске новине - Семберија инфо - Љ.Љубојевић