1. Шта сматрате својим највећим успјехом у животу?
- Својим највећим успјехом у животу сматрам то што успијевам да живим изван клишеа и ововремених трендова, да живим свој живот. Породица ми је најбитнија, али се не бих усудио да то назовем својим успјехом, то је засигурно Божији дар и на томе сам му неизмијерно захвалан. Имам супругу и троје дјеце, кћерку и два сина. Великим успјехом сматрам то што смо патријархална породица и што видимо смисао у традиционалним вриједностима. Великим успјехом такође сматрам и то што имам много пријатеља. Човјек је, између осталог, створен и као друштвено биће, а тај сегмент живота је у овом времену поприлично потиснут, јер се врло често акценат ставља на пословне амбиције и каријеру.
 
2. Која је то професија којом сте у младости прижељкивали да се бавите и колико се она разликује од онога што вам је данас посао?
- Од раног дјетињства сам желио нечим да се бавим, али су се жеље у процесу одрастања мијењале. Као мали сам желио да летим, да будем пилот, затим сам желио да будем свештеник, касније умјетник и послије спортиста. Оно чиме сам у младости желио да се бавим се поприлично разликује од онога чиме са данас бавим, али има и неке сличности. По занимању сам просвјетни радник и тренутно обављам функцију директора у ЈУ ОШ „Стеван Немања“ у Горњем Драгаљевцу, али сам у међувремену завршио и теолошке студије на Православном Богословском факултету у Београду, што ми је била жеља од малих ногу.
 
3. Која књига, филм или представа су на Вас оставили утисак посљедњих година?
- Много књига је на мене оставило утисак, проширило видике и дало нека нова сазнања. Издвојио бих књигу „Кроз њиве глади до хљеба живота“ од Клауса Кенета, веома узбудљива аутобиографија човјека који је пола живота провео у трагању за љубављу и истином. На другом мјесту су дјела Виктора Франкла, бечког психијатра, који се бавио питањима слободе, воље и смисла живота, од којих би посебно препоручио његову књигу „Нечујни вапај за смислом“. Ту је, свакако, незаобилазан и Фјодор Михајлович Достојевски, који ми сваки пут нешто ново каже.
За филмове налазим мање времена, али филмови који су на мене оставили посебан утисак су филм „Острво“, Павела Лунгина, духовно психолошка драма и филм „Завјет“, прича о судбини дједе и унука који живе у опустјелом српском селу.
 
4. Постоји ли хоби или неко друго интересовање којем посвећујете слободно вријеме?
- Наравно, имам више интересовања којима посвећујем дио времена. Ту је, прије свега, шах. Шах сам научио играти у основној школи, али сам се од 2013. године активније посветио шаху, више као инструктор и судија. Национални инструктор шаха сам и савезни шаховски судија. Основао сам Шаховски клуб „Деспот“, у којем водим школу шаха.
Поред шаха, нађем времена и за бицикл. Раније сам се бавио борилачким спортовима и сад понекад оставим времена за рекреативно вјежбање. Кад се нађе времена, помало и гитару свирам.
 
5. Шта би, по Вашем мишљењу, требало унаприједити у Бијељини?
- Видим потребу за много ствари, али бих издвојио неколико. Изградња неколико уређених излетишта, на Дрини, Сави и другим локацијама, која би људе усмјерила према природи. Нужна је потреба за паркинг простором и изградњом гаража и нових паркинг простора. Бициклистичка стаза би била пун погодак и засигурно би допринијела здрављу становника Семберије, јер Бијељина има добре перфомансе за једну озбиљну бициклистичку стазу. Изградња једне велике спортске дворане и више мањих фискултурних сала би итекако олакшала рад спортских клубова и створила могућност за велике спортске манифестације регионалног карактера а и шире, које би постале традиционалне.
 
6. Како Бијељину и Семберију видите у будућности?
- Бијељину и Семберију волим и оптимиста сам по питању њене будућности. Видим је као врло пожељно и перспективно мјесто за живљење. Мјесто у које је свако добронамјеран добро дошао.

​Семберске новине - Семберија инфо