БАНОВИЋИ, НОВИ ГРАД, БАЊАЛУКА - Због ратног стања у Украјини, али и поремећаја на свјетском тржишту, велика је потражња за угљем из Босне и Херцеговине те би у наредном периоду могло доћи и до повећања цијена, и то због високих цијена производње.

Елвир Салиховић, директор Рудника мрког угља Бановићи, навео је за "Независне" да је већа потражња за угљем евидентна и то не само због рата у Украјини, него и због поремећаја на свјетском тржишту.

"Почетком године извршили смо усклађивање својих цијена према потражњи коју смо имали у том периоду и повећали смо за 10 до 20 одсто цијене у зависности од купаца и они су то прихватили, јер су свјесни да угља недостаје. Угља је све мање на тржишту Србије и веома близу смо томе да направимо један већи уговор са "Електропривредом Србије", нагласио је Салиховић.

Према његовим ријечима, рудници су осјетили велики терет поскупљења.

"На мјесечном нивоу у односу на 2021. годину имамо за милион КМ веће трошкове због цијена нафте. Тада су трошкови били милион КМ, а сада су 2,1 милион КМ. Цијена струје је повећана 20 одсто, експлозива 50-60 одсто, тако да у овој години можемо очекивати додатно повећање цијене угља и то можда у наредних мјесец дана", истакао је Салиховић.

Због повећање потражње, у Љешљанима, код Новог Града, руски инвеститори из фирме "Привредни препород" из Бањалуке планирају покренути процес отварања рудника мрког угља и бентонита.
Наиме, они су још прије 10 година добили концесију за кориштење ових руда до 2042. године, али тек сада почињу са активностима.

Мирослав Дрљача, начелник општине Нови Град, рекао је да би потенцијално отварање рудника у Љешљанима имало везе са ратом у Украјини, који је довео до недостатка угља, те су инвеститори одлучили да крену интензивније у експлоатацију угља и бентонита на овој локацији.

"Ових дана чуо сам се са Драганом Борковићем, директором 'Привредног препорода', те ћемо више информација о руднику у Љешљанима имати наредне седмице. У посљедње вријеме у цијелој БиХ потражња за угљем је повећана", казао је Дрљача.

Истакао је да се посебно разговарало о томе да угаљ из Љешљана снабдијева одређене индустријске капацитете у Зворнику.

"Вјерујем да смо веома близу договора за отварање самог рудника како би то функционисало у економском капацитету који је задовољавајући", поручио је Дрљача.

Ибрахим Хусић, директор "Царго транса" из Бановића, који се бави извозом угља, потврдио је за "Независне" да у посљедње вријеме има више упита за угаљ, а и да су повећане цијене.

"Очекују се и више цијене угља због високих цијена нафте, вјеројатно да ће у току априла цијена угља ићи горе. Више не склапамо уговоре фиксно, већ колико поскупи нафта, толико се повећа и уговор", навео је Хусић.

Додао је да је потражња за угљем драстично повећана, и то од краја прошле године, те да никако не јењава.
"Сви траже угаљ, а ми немамо довољне количине да задовољимо све потребе", нагласио је Хусић.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, у прва три мјесеца ове године из БиХ је извезен мрки угаљ у вриједности од 6.356.995 КМ.

"Највише је извезено у Србију и то за износ од 6.232.426 КМ, док је још нешто извезено у Хрватску и Мађарску", наводи се у овим подацима.

У истом периоду прошле године је извезено мрког угља у износу од 4.240.994 КМ, а такође се извозило у Србију, Хрватску и Мађарску.

Цијене угља у Европи су прешле 300 долара по тони, након што је Европска комисија објавила забрану увоза руског угља.

Према неким истраживањима, руски угаљ је 2020. године чинио 54 одсто укупног увоза угља Европске уније.

(Независне)