Преминуо познати бх. историчар и некадашњи професор Универзитета у Бањалуци Галиб Шљиво
САРАЈЕВО - Редовни члан Босанске академије наука и умјетности “Кулин бан” (БАНУК) академик проф.др. Галиб Шљиво преминуо је у суботу, 30. априла у 89. години.
"Његовим одласком босанскохерцеговачка академска сцена је изгубила важног и вриједног човјека, а наша академија свог угледног члана. Био је редовни члан Босанске академије наука и умјетности "Кулин бан" (БАНУК) од оснивања 2021. али и Бошњачке академије наука и умјетности (БАНУ) од 2017", наводе из БАНУК-а.
Џеназа полази у Орашју 2. маја у 15 сати испред џамије и укоп ће се обавити на Харему у Орашју.
Босанска академија наука и умјетности "Кулин бан" ће у недјељу, 8. маја у хотелу Европа у 13 сати организовати комеморативну сједницу посвећену лику и дјелу академика Шљиве, а тим поводом у његову спомен биће организован академски дискурс о теми којом се он темељито бавио "Два босанскохерцеговачка излаза на море: Суторина и Неум - гдје смо погријешили" о чему ће говорити академици Суад Куртћехајић и Муриз Спахић.
Галиб Шљиво био, академик, историчар, универзитетски професор, редовни професор Универзитета у Бањалуци, доктор наука, научник, истраживач, аутор капиталног дјела: Хисторија - Повијест Босне и Херцеговине 1788 - 1878, у 12 књига.
Рођен је 15. септембра 1933. у селу Брчигову, општина Рогатица. Шљиво је 1939. смјештен у Вакуфски, односно Сиротињски дом у Сарајеву, који је послије Другог свјетског рата преименован у Дом ратне сирочади. Основну школу, нижу гимназију и учитељску школу је завршио у Сарајеву.
Радећи као учитељ студирао је на Вишој педагошкој школи коју је завршио 1958., а 1963. је дипломирао и на Филозофском факултету у Београду гдје је магистрирао и докторирао.
Био је директор гимназије у Орашју, а потом професор на Педагошкој академији у Бањалуци. Радио је на формирању Института за историју у Бањалуци чији је директор био од 1. новембра 1979. до 1992. године.
Од 1987. до 1992. био је проректор Универзитета "Ђуро Пуцар Стари“ у Бањалуци, а послије рата се вратио из Њемачке у Босну и Херцеговину. Живио је у Орашју, истодобно предајући на Филозофском факултету Универзитета у Тузли.
Дао је огроман допринос историји Босне и Херцеговине, историји балканских држава и историји Европе. Монографије су најпознатије његово научно дјело: Хисторија Босне и Херцеговине 1788 – 1878., едиција у 12 књига (Плањаx гроуп, Тешањ, 2016).
ФЕНА / НЕЗАВИСНЕ
"Његовим одласком босанскохерцеговачка академска сцена је изгубила важног и вриједног човјека, а наша академија свог угледног члана. Био је редовни члан Босанске академије наука и умјетности "Кулин бан" (БАНУК) од оснивања 2021. али и Бошњачке академије наука и умјетности (БАНУ) од 2017", наводе из БАНУК-а.
Џеназа полази у Орашју 2. маја у 15 сати испред џамије и укоп ће се обавити на Харему у Орашју.
Босанска академија наука и умјетности "Кулин бан" ће у недјељу, 8. маја у хотелу Европа у 13 сати организовати комеморативну сједницу посвећену лику и дјелу академика Шљиве, а тим поводом у његову спомен биће организован академски дискурс о теми којом се он темељито бавио "Два босанскохерцеговачка излаза на море: Суторина и Неум - гдје смо погријешили" о чему ће говорити академици Суад Куртћехајић и Муриз Спахић.
Галиб Шљиво био, академик, историчар, универзитетски професор, редовни професор Универзитета у Бањалуци, доктор наука, научник, истраживач, аутор капиталног дјела: Хисторија - Повијест Босне и Херцеговине 1788 - 1878, у 12 књига.
Рођен је 15. септембра 1933. у селу Брчигову, општина Рогатица. Шљиво је 1939. смјештен у Вакуфски, односно Сиротињски дом у Сарајеву, који је послије Другог свјетског рата преименован у Дом ратне сирочади. Основну школу, нижу гимназију и учитељску школу је завршио у Сарајеву.
Радећи као учитељ студирао је на Вишој педагошкој школи коју је завршио 1958., а 1963. је дипломирао и на Филозофском факултету у Београду гдје је магистрирао и докторирао.
Био је директор гимназије у Орашју, а потом професор на Педагошкој академији у Бањалуци. Радио је на формирању Института за историју у Бањалуци чији је директор био од 1. новембра 1979. до 1992. године.
Од 1987. до 1992. био је проректор Универзитета "Ђуро Пуцар Стари“ у Бањалуци, а послије рата се вратио из Њемачке у Босну и Херцеговину. Живио је у Орашју, истодобно предајући на Филозофском факултету Универзитета у Тузли.
Дао је огроман допринос историји Босне и Херцеговине, историји балканских држава и историји Европе. Монографије су најпознатије његово научно дјело: Хисторија Босне и Херцеговине 1788 – 1878., едиција у 12 књига (Плањаx гроуп, Тешањ, 2016).
ФЕНА / НЕЗАВИСНЕ
