ПРОГНОЗЕ ЗА ПРЕДСТОЈЕЋУ ЗИМУ НЕ СЛУТЕ НА ДОБРО
Foto: Ilustracija
Енормна поскупљења хране и горива и страх од несташица обиљежили су прољеће на измаку. Али, једној од најтежих криза након Другог свјетског рата не назире се крај. Да ли нас, након варљивог љета, чека зима врућих цијена, хладних шпорета и празних остава?
Уз све друге невоље, у шумом пребогатој Републици Српској становништво је задесило и драматично поскупљење пелета и озбиљна пријетња несташицом огрева. Пелет је скоро дупло скупљи него лани и све га је теже набавити.
Мишо Живковић, пензионер из Бањалуке, до сада је увијек огрев набављао на вријеме, већ у мају или јуну. Ове године то није успио.
– Лани сам тону пелета плаћао 320 КМ, а ове године бога питај колико ће коштати. Сад мораш да се упишеш на списак, па да чекаш кад ће пелет стићи и платити га по цијени на дан испоруке. Не верујем да ће бити испод 700 КМ – каже саговорник Српскаинфо.
Папрена цијена дрва
Покушао је да, за сваки случај, набави и дрва, али ништа од тог посла.
– У шумарији су ми рекли да више не могу примати наруџбе, јер због огромног интересовања нису сигурни да би до зиме могли испоручити дрва наручена у јуну – објашњава овај Бањалучанин.
И неколико малих добављача у Бањалуци и околини за Српскаинфо је потврдило да тешко набављају дрва, а ако их набаве цијена је папрена: око 100 КМ по метру. На то треба додати и резање и цијепање. Кад се све сабере, огрев је за најмање 20 одсто скупљи него лани.
Слична је ситуација и у Добоју. Драган Бањац, директор Шумског газдинства Добој, каже да Савјет министара БиХ мора хитно донијети одлуку о забрани извоза пелета и дрва за огрев, све док се не подмире потребе домаћег становништва.
– Српска има довољне количине огрева и пелета за своје становнике, само треба забранити извоз и ограничити цијене. Цијена огрева у „Шумама РС“ није значајније расла и неоправдан је оволики раст цијена пелета – тврди Бањац.
Додаје да нам пријети и удар на електроенергетски систем. Ако грађани не обезбиједе довољно дрва и пелета, гријаће се на струју.
Како се прехранити
А како ће плаћати рачуне за струју посебно је питање. Јер, људи с просјечним или исподпросјечним примањима, а таква је већина становништва РС, брину само једну бригу – како да се прехране.
Многе неће забринути чињеница да је цијена лососа порасла са 38 на чак 62 КМ по килограму. Али, енормно су поскупјеле и основне намирнице. Према подацима Завода за статистику РС, само од јануара до априла, уље, брашно, шећер, пилетина, млијеко и рижа поскупјели су, укупно, за скоро 30 одсто.
А у априлу је галоп цијена тек почео. Тако данас литар уља кошта око шест марака, што је дупло више него на почетку године. Поскупјела су и јаја, али то је било неминовно, ако се узме у обзир драстично поскупљење бензина за доставу и хране за коке носиље.
– Храна за кокошке је само за мјесец дана три пута поскупјела. Наравно, поскупјела су и јаја, за скоро 30 одсто – каже Живана Сабљић из Дрвара, власница фарме кока носиља.
Признаје да је због ових поскупљења њен мали бизнис, од којег живи породица, озбиљно уздрман.
Лоше се пише и другим грађанима, који живе од свог рада. Према подацима Савеза синдиката РС, синдикална потрошачка корпа за четворочлану породицу у априлу је коштала 2.156 КМ, а данас је, извјесно, још скупља. Како се у све ову рачуницу уклапају пензионери који примају најнижу пензију, у износу од 242 до 485 КМ, није тешко наслутити. Нису у много бољој позицији ни радници који раде за минималац од 650 КМ.
Уље скупље од цигарета
Муриса Марић, извршна директорка Удружења грађана “Дон”, каже да је стање горе него икад и да се агонији не назире крај.
– Ево, луксузна роба не поскупљује, расту само цијене основних намирница. Литра уља је скупља него кутија цигарета. Да имамо иоле одговорну власт и какву-такву пореску политику, не би било тако – сматра Марићева.
Други проблем је, објашњава, што је роба широке потрошње не само скупа, него и све лошијег квалитета.
– То се најбоље види на примјеру пелета. Квалитетан пелет се извози, нама остаје само оно што Европа неће – каже Марићева и додаје да нас на зиму не чека ништа добро.
– На жалост, биће и гладних и људи који се смрзавају – закључује Муриса Марић.
Више политике него економије
Економисти се не усуђују да дају јасне прогнозе. Како каже Марко Ђого, професор Економског факултета Пале, стручњаци не могу знати ни шта чека велике и развијене земље.
– Ту има више политике него економске теорије и логике, због чега је свако предвиђање незахвално – каже Ђого.
Ипак, аналитичари се не либе да критикују власт, која не ради ништа да заштити грађане. Макроекономиста Фарук Хаџић је недавно подсјетио да се у буџете у БиХ, због поскупљења, слило око милијарду марака, али да ништа од тог новца није враћено грађанима, који су све сиромашнији.
Да пореску политику БиХ треба хитно мијењати показује и податак да се у БиХ годишње уништи око 140.000 тона хране, коју би дистрибутери и произвођачи могли поклонити јавним кухињама или најсиромашнијим грађанима.
– Ако храну баците, не морате платити ПДВ, а ако је донирате, плаћате ПДВ! Значи, бацање је економски исплативије. Морамо мијењати пореску политику у БиХ, да се укине ПДВ на донирану храну – изјавио је Хаџић за Н1.
“Фотеље им прече”
Док раст цијена доводи већину грађана до руба егзистенције, политичке странке, које се увелико припремају за изборе, причају своју причу. Ниједној од значајнијих партија ови проблеми нису на врху агенде.
Политичка аналитичарка Тања Топић каже да чак и они политичари који се усуде да говоре о еколошким или социјалним темама брзо буду „прегласани и ућуткани етнонационалном виком“.
– Стиче се утисак да многи политички лидери, посебно они најзначајнији, не обраћају пажњу на грађане и њихове муке, већ само гледају како да задрже удобне фотеље и привилегије. А за то им нису потребни велики програми, које ионако нико не чита. Довољно је да по опробаном рецепту продају „шарене лаже”, обојене патриотским набојем – каже Топићева.
Наглашава да се, осим неколико популистичких мјера, попут повећања плата у јавном сектору у РС, власт уопште не бави тражењем рјешења за друштво које тоне у сиромаштво.
(Српска Инфо)
Уз све друге невоље, у шумом пребогатој Републици Српској становништво је задесило и драматично поскупљење пелета и озбиљна пријетња несташицом огрева. Пелет је скоро дупло скупљи него лани и све га је теже набавити.
Мишо Живковић, пензионер из Бањалуке, до сада је увијек огрев набављао на вријеме, већ у мају или јуну. Ове године то није успио.
– Лани сам тону пелета плаћао 320 КМ, а ове године бога питај колико ће коштати. Сад мораш да се упишеш на списак, па да чекаш кад ће пелет стићи и платити га по цијени на дан испоруке. Не верујем да ће бити испод 700 КМ – каже саговорник Српскаинфо.
Папрена цијена дрва
Покушао је да, за сваки случај, набави и дрва, али ништа од тог посла.
– У шумарији су ми рекли да више не могу примати наруџбе, јер због огромног интересовања нису сигурни да би до зиме могли испоручити дрва наручена у јуну – објашњава овај Бањалучанин.
И неколико малих добављача у Бањалуци и околини за Српскаинфо је потврдило да тешко набављају дрва, а ако их набаве цијена је папрена: око 100 КМ по метру. На то треба додати и резање и цијепање. Кад се све сабере, огрев је за најмање 20 одсто скупљи него лани.
Слична је ситуација и у Добоју. Драган Бањац, директор Шумског газдинства Добој, каже да Савјет министара БиХ мора хитно донијети одлуку о забрани извоза пелета и дрва за огрев, све док се не подмире потребе домаћег становништва.
– Српска има довољне количине огрева и пелета за своје становнике, само треба забранити извоз и ограничити цијене. Цијена огрева у „Шумама РС“ није значајније расла и неоправдан је оволики раст цијена пелета – тврди Бањац.
Додаје да нам пријети и удар на електроенергетски систем. Ако грађани не обезбиједе довољно дрва и пелета, гријаће се на струју.
Како се прехранити
А како ће плаћати рачуне за струју посебно је питање. Јер, људи с просјечним или исподпросјечним примањима, а таква је већина становништва РС, брину само једну бригу – како да се прехране.
Многе неће забринути чињеница да је цијена лососа порасла са 38 на чак 62 КМ по килограму. Али, енормно су поскупјеле и основне намирнице. Према подацима Завода за статистику РС, само од јануара до априла, уље, брашно, шећер, пилетина, млијеко и рижа поскупјели су, укупно, за скоро 30 одсто.
А у априлу је галоп цијена тек почео. Тако данас литар уља кошта око шест марака, што је дупло више него на почетку године. Поскупјела су и јаја, али то је било неминовно, ако се узме у обзир драстично поскупљење бензина за доставу и хране за коке носиље.
– Храна за кокошке је само за мјесец дана три пута поскупјела. Наравно, поскупјела су и јаја, за скоро 30 одсто – каже Живана Сабљић из Дрвара, власница фарме кока носиља.
Признаје да је због ових поскупљења њен мали бизнис, од којег живи породица, озбиљно уздрман.
Лоше се пише и другим грађанима, који живе од свог рада. Према подацима Савеза синдиката РС, синдикална потрошачка корпа за четворочлану породицу у априлу је коштала 2.156 КМ, а данас је, извјесно, још скупља. Како се у све ову рачуницу уклапају пензионери који примају најнижу пензију, у износу од 242 до 485 КМ, није тешко наслутити. Нису у много бољој позицији ни радници који раде за минималац од 650 КМ.
Уље скупље од цигарета
Муриса Марић, извршна директорка Удружења грађана “Дон”, каже да је стање горе него икад и да се агонији не назире крај.
– Ево, луксузна роба не поскупљује, расту само цијене основних намирница. Литра уља је скупља него кутија цигарета. Да имамо иоле одговорну власт и какву-такву пореску политику, не би било тако – сматра Марићева.
Други проблем је, објашњава, што је роба широке потрошње не само скупа, него и све лошијег квалитета.
– То се најбоље види на примјеру пелета. Квалитетан пелет се извози, нама остаје само оно што Европа неће – каже Марићева и додаје да нас на зиму не чека ништа добро.
– На жалост, биће и гладних и људи који се смрзавају – закључује Муриса Марић.
Више политике него економије
Економисти се не усуђују да дају јасне прогнозе. Како каже Марко Ђого, професор Економског факултета Пале, стручњаци не могу знати ни шта чека велике и развијене земље.
– Ту има више политике него економске теорије и логике, због чега је свако предвиђање незахвално – каже Ђого.
Ипак, аналитичари се не либе да критикују власт, која не ради ништа да заштити грађане. Макроекономиста Фарук Хаџић је недавно подсјетио да се у буџете у БиХ, због поскупљења, слило око милијарду марака, али да ништа од тог новца није враћено грађанима, који су све сиромашнији.
Да пореску политику БиХ треба хитно мијењати показује и податак да се у БиХ годишње уништи око 140.000 тона хране, коју би дистрибутери и произвођачи могли поклонити јавним кухињама или најсиромашнијим грађанима.
– Ако храну баците, не морате платити ПДВ, а ако је донирате, плаћате ПДВ! Значи, бацање је економски исплативије. Морамо мијењати пореску политику у БиХ, да се укине ПДВ на донирану храну – изјавио је Хаџић за Н1.
“Фотеље им прече”
Док раст цијена доводи већину грађана до руба егзистенције, политичке странке, које се увелико припремају за изборе, причају своју причу. Ниједној од значајнијих партија ови проблеми нису на врху агенде.
Политичка аналитичарка Тања Топић каже да чак и они политичари који се усуде да говоре о еколошким или социјалним темама брзо буду „прегласани и ућуткани етнонационалном виком“.
– Стиче се утисак да многи политички лидери, посебно они најзначајнији, не обраћају пажњу на грађане и њихове муке, већ само гледају како да задрже удобне фотеље и привилегије. А за то им нису потребни велики програми, које ионако нико не чита. Довољно је да по опробаном рецепту продају „шарене лаже”, обојене патриотским набојем – каже Топићева.
Наглашава да се, осим неколико популистичких мјера, попут повећања плата у јавном сектору у РС, власт уопште не бави тражењем рјешења за друштво које тоне у сиромаштво.
(Српска Инфо)
