Људи широм планете доживљавају драматичне топлотне таласе, смртоносне поплаве и шумске пожаре као посљедицу климатских промјена.

Велику Британију и дијелове Европе задесиле су овог мјесеца температуре изнад 40 степени Целзијуса, што је довело до прекида саобраћаја и несташице воде.

Емисије изазване сагоријевањем фосилних горива задржавају топлоту у атмосфери од почетка индустријске ере.
Та додатна топлота није равномјерно распоређена на планети и изазива екстремне временске прилике, преноси ББЦ.

Уколико се глобалне емисије не смање, тај циклус ће се само наставити.
Ево четири начина на који климатске промјене мијењају временске прилике.

Врелији, дужи топлотни таласи

Да би се боље разумио утицај малих промјена на просјечне температуре, замислите их као звонасту криву са екстремним хладноћама и врућинама на њеним крајевима, а најчешћом температуром у средини.

Мала промјена у центру значи да већи дио криве додирује екстреме - и тако топлотни таласи постају чешћи и екстремнији.

Температура у Великој Британији први пут је премашила 40 степени Целзијуса 19. јула.

Метеоролошка служба Велике Британије процјењује да је екстремна врућина виђена током најскоријег топлотног таласа сада десет пута вјероватнија због климатских промјена.

А све може само још више да се погорша.
"За неколико деценија, ово би заправо могло да буде прилично хладно љето", каже професор Фридрике Ото, климатски научник са Империјалног колеџа у Лондону.

Метеоролошка служба је истакла и да топлотни таласни нису само врелији. Они и дуже трају.
Дужина топлих периода више се него удвостручила у посљедњих 50 година.

Топлотни таласи могу постати дужи и интензивнији уз помоћ још једног временског феномена - топлотне куполе.
У области високог притиска, топао ваздух се притиска надоле и задржава на једном мјесту, изазивајући скок температуре на читавом континенту.

Кад олуја поремети млазну струју, сачињену од струјања брзог ваздуха, то је помало као да цимнете конопац за прескакање на једном крају и гледате како он креће да таласа читавом дужином.

Ти таласи чине да се све драстично успори и временски системи могу да се заглаве над истом облашћу данима - као што смо видјели у Индији раније током године.

Индија и Пакистан већ су доживјели пет сукцесивних топлотних таласа ове године, а Џакобабад у Пакистану у једном тренутку у мају достигао је 49 степени Целзијуса.

На јужној хемисфери, Аргентина, Уругвај, Парагвај и Бразил постигли су рекордни топлотни талас у јануару - многе области имале су свој најтоплији дан у историји.

Истог мјесеца је Онслоу у Западној Аустралији доживио 50,7 степени Целзијуса, свеукупно највишу температуру икад забиљежену на јужној полулопти.

Прошле године су Сјеверну Америку такође погодили дуги топлотни таласи.
Западни канадски град Литон изгорио је кад је температура достигла 49,6 степени Целзијуса, оборивши претходни рекорд за скоро пет степени.

Тако снажан топлотни талас буквално би био немогућ без климатских промјена, тврди мрежа Сјветска временска атрибуција, сарадња међународних климатских научника.

Једна теорија сугерише да више температуре на Арктику доводе до успоравања млазних струја, повећавајући вјероватноћу настанка топлотних купола.

Трајније суше

Како топлотни таласи постају све снажнији и дужи, тако би и суше могле да се погоршају.
Између топлотних таласа падне мање кише, тако да се брже истроше влажност земље и залихе воде.

То значи да је земљи потребно мање времена да се загрије, загријавши ваздух изнад себе и довевши до јачих врућина.

Потражња за водом људи и земљорадње врши још већи притисак на залихе воде, доприносећи њеним несташицама.

Више горива за шумске пожаре

До шумских пожара може да доведе директно човјечја активност - али природни фактори такође могу да одиграју огромну улогу.

Циклус екстремних и дуготрајних врућина које изазивају климатске промјене извлачи све више и више влаге из земље и вегетације.

Ти сушни услови идеални су за шумске пожаре, који могу да се прошире невјероватном брзином.
Сезона шумских пожара на сјеверној полулопти почела је рано у неким областима, због недостатка падавина и нетипичне врелине, а погоршала се током јула.

Скорије, озбиљни шумски пожари десили су се у Француској, Шпанији, Португалу, Грчкој, Хрватској и Албанији - евакуисане су хиљаде становника, а извјештава се да је страдало више стотина.

У Канади прошлог љета, топлотни таласи довели су до пожара који су се проширили тако брзо и експлозивно да су створили властити временски систем, формирајући облаке пирокумулонимбусе.
Ови колосални облаци потом су произвели громове који су изазвали још пожара.

Учесталост великих шумских пожара драстично се повећала посљедњих деценија.

У поређењу са седамдесетим годинама прошлог вијека, пожари на више од 10.000 јутара земљишта сада су седам пута учесталији у западној Америци, према Климатској централи, независној организацији научника и новинара.

Екстремније падавине

Током уобичајеног временског циклуса, топли временски услови стварају влагу и испаравање воде у ваздуху, који се претварају у капљице и стварају кишу.

Што топлије постане, међутим, више је испаравања у атмосфери.

То доводи до више капљица и обилнијих падавина, понекад за краћи временски период и над малом облашћу.
Поплаве су ове године већ погодиле Шпанију и дијелове источне Аустралије.

У периоду од само шест дана, Бризбејн је доживио скоро 80 одсто својих годишњих падавина, док је Сиднеј забиљежио више од својих просјечних годишњих падавина за мало више од три мјесеца.

Ове нагле падавине повезане су са посљедицама климатских промјена на другим мјестима, према Питеру Глајку, специјалисти за воду из америчке Националне академије наука.

"Кад се сушне области шире, као у Сибиру и западним САД, вода пада негдје другдје, над мањим областима, доводећи до поплава", каже он.

Временске прилике ће широм планете увијек бити изузетно промјенљиве - али климатске промјене те варијације чине екстремнијим.

И сада је изазов не само ограничити даљи утицај људи на атмосферу, већ и прилагодити се и изаћи на крај са екстремним временским приликама које већ доживљавамо.
 
(Независне)
​