БиХ рекордер у Европи по броју политичких странака, је ли политика најуноснији посао у нашој земљи?
Босна и Херцеговина је апсолутни рекордер у Европи по броју политичких странака. њихов број се у посљедњих 26 година утростручио. Оправдано се поставља питање да ли је политика најуноснији бизнис у држави, и зашто је трка за водеће функције постала толико атрактивна.
Једна политичка странка на 30 хиљада становника. Свако би да буде лидер, или да барем проба да се бори за моћ, каже бивши члан ЦИК-а БиХ Вехид Шехић. Додаје, то нема везе са демократијом и политичким плурализмом него са чињеницом да је политика одавно постала најпожељније, и што је још важније, најплаћеније занимање у БиХ.
ВЕХИД ШЕХИЋ, бивши члан ЦИК-а БиХ
„У народу се каже, и то је правило „Једном амбасадор увијек амбасадор“, овдје једном политичар, једном предсједник, министар, премијер – увијек предсједник, министар“.
Исти људи, али знатно већи број полтиичких субјеката. Пошто су сви традиционални називи заузети, имена странака постају све креативнија.
Чак 31 политичка партија и коалиција жели да има посланике у будућем сазиву Народне скупштине Републике Српске. На листама је 1439 кандидата који ће на изборима тражити своју шансу, а само су 83 фотеље. Преко фотеља лакше се долази и до радних мјеста у јавним установама и предузећима.
Комуниколог Младен Бубоњић каже да је наметнута атмосфера да у нашој земљи без политике нема ни живота.
“Како се повећава број странака на овом, условно речено, опозиционом спектру можемо да посумњамо да те странке и ти политичари не могу да донесу значајан проценат гласова себи, али могу да откину гласове утабаним, етаблираним опозиционим структурама и на тај начин допринесу само власти.“
Јавна је тајна да су бирачки одбори рак рана техничких измјена изборног закона.Куповина бирачких одбора се понавља сваког изборног циклуса и нема везе са учествовањем у демократском изборном процесу, став је политичког аналитичара Дениса Чаркаџића.
„Три посто је за ентитетски,а поготово државни ниво је апсолутно недостижан праг за њих 90%, када узмете укупни број. Проблем са бирачким одборима – само погледајте број кандидата за предсједника и подпредсједника Републике Српске и све ће вам бити јасно".
А на том списку је 31 име. За предстојеће изборе ЦИК је овјерио 90 политичких странака, 17 независних кандидата и 38 коалиција. За 22 странке и 2 коалиције више него током изборног периода 2014-2018. Политичким странкама опстанак је много лакши него приватним фирмама, јер се финансирају јавним новцем, а лакше их је и основати - из буџета на свим нивоима, од 2004. до данас издвојено је више од 335 милиона марака.
БХРТ
Једна политичка странка на 30 хиљада становника. Свако би да буде лидер, или да барем проба да се бори за моћ, каже бивши члан ЦИК-а БиХ Вехид Шехић. Додаје, то нема везе са демократијом и политичким плурализмом него са чињеницом да је политика одавно постала најпожељније, и што је још важније, најплаћеније занимање у БиХ.
ВЕХИД ШЕХИЋ, бивши члан ЦИК-а БиХ
„У народу се каже, и то је правило „Једном амбасадор увијек амбасадор“, овдје једном политичар, једном предсједник, министар, премијер – увијек предсједник, министар“.
Исти људи, али знатно већи број полтиичких субјеката. Пошто су сви традиционални називи заузети, имена странака постају све креативнија.
Чак 31 политичка партија и коалиција жели да има посланике у будућем сазиву Народне скупштине Републике Српске. На листама је 1439 кандидата који ће на изборима тражити своју шансу, а само су 83 фотеље. Преко фотеља лакше се долази и до радних мјеста у јавним установама и предузећима.
Комуниколог Младен Бубоњић каже да је наметнута атмосфера да у нашој земљи без политике нема ни живота.
“Како се повећава број странака на овом, условно речено, опозиционом спектру можемо да посумњамо да те странке и ти политичари не могу да донесу значајан проценат гласова себи, али могу да откину гласове утабаним, етаблираним опозиционим структурама и на тај начин допринесу само власти.“
Јавна је тајна да су бирачки одбори рак рана техничких измјена изборног закона.Куповина бирачких одбора се понавља сваког изборног циклуса и нема везе са учествовањем у демократском изборном процесу, став је политичког аналитичара Дениса Чаркаџића.
„Три посто је за ентитетски,а поготово државни ниво је апсолутно недостижан праг за њих 90%, када узмете укупни број. Проблем са бирачким одборима – само погледајте број кандидата за предсједника и подпредсједника Републике Српске и све ће вам бити јасно".
А на том списку је 31 име. За предстојеће изборе ЦИК је овјерио 90 политичких странака, 17 независних кандидата и 38 коалиција. За 22 странке и 2 коалиције више него током изборног периода 2014-2018. Политичким странкама опстанак је много лакши него приватним фирмама, јер се финансирају јавним новцем, а лакше их је и основати - из буџета на свим нивоима, од 2004. до данас издвојено је више од 335 милиона марака.
БХРТ
