Најбоља земља на свијету за дјецу
Данска је најбоље мјесто на свијету за подизање дјеце и то није субјективан став, већ званично признање, бар када је ријеч о ранг листи за 2022. годину организације ,,U.S. News & World Report’’.
Локално становништво ка- же да је оваква репутација Данске стечена захваљујући високом степену институционалне подршке која подразумијева здравствену заштиту, бригу о дјеци и образовање које финансира влада, као и културним вриједностима које су повезане са повјерењем у друштво и заједницу. Важан фактор игра начин живота који карактерише удобност, сигурност и вријеме проведено са вољенима.
Дански приступ се изгледа исплатио - већина данске дјеце живи у благостању. -Имамо друштво које свеукупно пружа праву подршку породицама. Када могу да се опустим у сазнању да ће моје дијете бити збринуто, да има могућности да проведе одличан дан, могу да се фокусирам на свој посао и урадим нешто за неког другог’’, каже један родитељ.
Шта подршка система заправо подразумијева? Будуће маме имају бесплатан приступ љекарима и бабицама, а новопечени родитељи (и мајке и очеви) имају право на 24 недјеље плаћеног одсуства, као и на пет кућних посјета медицинске сестре у првој години живота свог дјетета. Бебама од шест мјесеци, па навише загарантована је мјесто у дневном боравку, које је субвенционисано у великом проценту, а када дјеца порасту школарина им је бесплатна и могу да добију и стипендију док се школују.
- Држава, заиста, преузима одговорност за дјецу. То ни-је само породична ствар, већ се сматра колективном одговорношћу. Прве три до четири године имају огроман утицај на остатак живота дјеце. Ако им помогнете, директно помажете и генерацијама које долазе’’, каже Дита Винтер-Линдквист са данског Института за педагогију и образовање на Универзитету Орхус.
Оно што Данци, такође, истичу као предност одрастања у овој земљи јесу начела која усвајају још у вртићу, а која су позната као Јантеов закон или Закон града Јантеа. Ово је теорија која у својој сржи има прихватање просјека, односно колективно благостање изнад индивидуалних постигнућа.
Већини са стране ова теорија дјелује можда, чак, и окрутно, али су се Данци сродили са њом - не преиспитују је и она је уткана у њихов генетски код. Јантеов закон има 10 ,,правила’’ која су формулисана у књизи ,,En flykting korsar sitt spår’’ из 1933. писца Аксела Сандемосеа, који је одрастао у данском градићу Никобинг Морс управо уз та начела, тада још неписана. У књизи је свом градићу надјенуо име Јанте, па отуд и Јантеов закон. Сандемосе је био прилично критички настројен према читавој идеологији, али то не мијења чињеницу да је иста свакодневна пракса у Данској.
А ево и Јантеовог закона по тачкама:
1. Немој мислити да си неко и нешто.
2. Немој мислити да си добар као ми.
3. Немој мислити да си паметнији од нас.
4. Немој да умислиш да си бољи од нас.
5. Немој мислити да знаш више од нас.
6. Немој мислити да си финији од нас.
7. Немој мислити да вриједиш нечему.
8. Не би требало да се смијеш нама.
9. Немој мислити да је некога брига за тебе.
10. Немој мислити да нас можеш научити нечему.
Локално становништво ка- же да је оваква репутација Данске стечена захваљујући високом степену институционалне подршке која подразумијева здравствену заштиту, бригу о дјеци и образовање које финансира влада, као и културним вриједностима које су повезане са повјерењем у друштво и заједницу. Важан фактор игра начин живота који карактерише удобност, сигурност и вријеме проведено са вољенима.
Дански приступ се изгледа исплатио - већина данске дјеце живи у благостању. -Имамо друштво које свеукупно пружа праву подршку породицама. Када могу да се опустим у сазнању да ће моје дијете бити збринуто, да има могућности да проведе одличан дан, могу да се фокусирам на свој посао и урадим нешто за неког другог’’, каже један родитељ.
Шта подршка система заправо подразумијева? Будуће маме имају бесплатан приступ љекарима и бабицама, а новопечени родитељи (и мајке и очеви) имају право на 24 недјеље плаћеног одсуства, као и на пет кућних посјета медицинске сестре у првој години живота свог дјетета. Бебама од шест мјесеци, па навише загарантована је мјесто у дневном боравку, које је субвенционисано у великом проценту, а када дјеца порасту школарина им је бесплатна и могу да добију и стипендију док се школују.
- Држава, заиста, преузима одговорност за дјецу. То ни-је само породична ствар, већ се сматра колективном одговорношћу. Прве три до четири године имају огроман утицај на остатак живота дјеце. Ако им помогнете, директно помажете и генерацијама које долазе’’, каже Дита Винтер-Линдквист са данског Института за педагогију и образовање на Универзитету Орхус.
Оно што Данци, такође, истичу као предност одрастања у овој земљи јесу начела која усвајају још у вртићу, а која су позната као Јантеов закон или Закон града Јантеа. Ово је теорија која у својој сржи има прихватање просјека, односно колективно благостање изнад индивидуалних постигнућа.
Већини са стране ова теорија дјелује можда, чак, и окрутно, али су се Данци сродили са њом - не преиспитују је и она је уткана у њихов генетски код. Јантеов закон има 10 ,,правила’’ која су формулисана у књизи ,,En flykting korsar sitt spår’’ из 1933. писца Аксела Сандемосеа, који је одрастао у данском градићу Никобинг Морс управо уз та начела, тада још неписана. У књизи је свом градићу надјенуо име Јанте, па отуд и Јантеов закон. Сандемосе је био прилично критички настројен према читавој идеологији, али то не мијења чињеницу да је иста свакодневна пракса у Данској.
А ево и Јантеовог закона по тачкама:
1. Немој мислити да си неко и нешто.
2. Немој мислити да си добар као ми.
3. Немој мислити да си паметнији од нас.
4. Немој да умислиш да си бољи од нас.
5. Немој мислити да знаш више од нас.
6. Немој мислити да си финији од нас.
7. Немој мислити да вриједиш нечему.
8. Не би требало да се смијеш нама.
9. Немој мислити да је некога брига за тебе.
10. Немој мислити да нас можеш научити нечему.
