Посљедњи петак у новембру широм свијета је познат као "црни петак", а снижења која су припремљена поводом тог дана сваке године привуку велики број купаца у тржне центре.

Плакати са снижењима који се могу видјети на многим излозима, али и на интернету, најчешће се односе на одјећу, обућу и бијелу технику. Према ријечима наших саговорника, ти попусти су често само привидни, а грађанима би била потребнија снижења за животне намирнице.

Душан Срдић, предсједник Удружења за заштиту потрошача "Реакција" из Бањалуке, истакао је да купци треба да воде рачуна приликом куповине, истичући да би поред тренутне акцијске цијене требало да буде наведена и пријашња цијена. Како објашњава, иако је то обавеза трговаца, често се крши.

"Оно што трговци вјешто избјегавају јесте да не дају праве попусте, већ прије 'црног петка' повећају цијене да би се кроз тај дан, али и друге супер викенде, одређене цијене снизиле", истакао је Срдић за "Независне новине".

Како каже, "црни петак" у Босни и Херцеговини није исти као у Европи и свијету.

И Снежана Шешлија, предсједница Удружења за заштиту потрошача Добој, подсјетила је потрошаче да буду опрезни током предстојећих дана снижења.

"Скренули бисмо пажњу, ако је храна или прехрамбени производ у питању, да воде рачуна о роковима трајања јер су често производи са врло кратким роком или тог дана истиче рок трајања. Другу робу треба да добро прегледају јер често буде оштећена, тако да би се она свакако продавала јефтиније", рекла је Шешлија за "Независне новине".

Она је упозорила трговце да не злоупотребљавају акцију.

"'Црни петак' се, нажалост, најчешће злоупотребљава да би се повећао промет у трговинама", навела је Шешлија, додајући да су тражили да се овај дан регулише и правним актима јер "црни петак" у БиХ није признат као дан с великим снижењима.

"Требало би кроз систем регулисати постојање овог дана као времена за распродају јер тада нису редовне и обавезујуће контроле инспектора и практично то трговцима, који раде непоштено и који немају пословање у складу са законом, и одговара", објашњава Шешлија за "Независне новине".

Владимир Васић, социолог, истакао је да је "црни петак" један у низу догађаја који су наметнути нашем друштву те да је празник шопингхоличара настао у развијеним земљама.

"Код нас у региону и на Балкану јавља се тај парадокс како потрошити више новца него што имамо и тај 'црни петак' јесте празник потрошачке културе, потрошачке цивилизације коју ми живимо и дефинитивно показује колико је уплитање потрошачке културе у свакодневни живот појединца", наводи он.

Васић додаје да смо олако прихватили празник потрошње, али и да смо бомбардовани рекламама.

"Мислим да би друштвима као што је БиХ било сврсисходније да имамо 'црни петак' за животне намирнице које су од егзистенцијалног значаја за грађане", закључио је Васић.

(Независне)