Нова Европа: Мета санкција због оружја није Србија већ Русија
БРИСЕЛ- Санкције због куповине руског оружја прописане су законом и врло су озбиљне, али су усмјерене на Русију, а не на било коју другу земљу, па ни на Србију, пише бриселски лист Нова Европа (New Europe), часопис који се дистрибуира у свим тијелима ЕУ.
Магазин подсјећа да је високи званичник Стајт департмента Томас Зарзецки боравио у Београду гдје је са српским званичницима разговарао о куповини софистицираних противваздухопловних ракетних система од Русије.
Зарзецки руководи Радном групом 231 америчког Стејт дипартмента задуженом за примену санкција према руском безбједносном сектору и онима који с њим сарађују.
"Закон о супростављању америчким противницима путем санкција је врло озбиљан када су овакве ствари у питању", каже високи западни дипломата за Нову Европу.
"Овде је ријеч о Русији, а не о Србији", рекао је други званичник.
Високи званичник америчке администрације истиче за Нову Европу да су санкције усмјерене на Русију, а не на било кога другог и да им није им циљ да наруше одбрамбене способности партнера САД.
"Примјена је прописана законом и разговоре водимо да бисмо помогли земљама да препознају којим би трансакцијама ризиковале да им буду уведене санкције прије него што се то деси. Санкције су озбиљне и имају пуну подршку Конгреса", навео је тај званичник.
Часопис наводи да су српски званичници потценили и недавну пријетњу замјеника помоћника државног секретара САД и специјалног изасланика САД за Западни Балкан Метјуа Палмера, који је рекао да би Србија могла да се суочи са циљаним америчким санкцијама ако настави да купује софистицирано руско оружје.
Предсједник Србије Александар Вучић је рекао да Београд води одговорну политику набавке оружја и не жели да створи било какве тензије ни с Вашингтоном ни са европским државама.
"Верујем да ћемо решити неспоразуме са нашим америчким партнерима као што смо и до сада то чинили", рекао је Вучић.
Нова Европа подсјећа да је у центру пажње куповина противваздухопловног система "Панцир", који је први пут приказан током заједничке српско-руске војне вјежбе која је крајем октобра одржана у Београду.
Уз "Панцир" је неочекивано распоређен и руски противваздухопловни ракетни систем дугог домета С-400, што је био први пут да Русија изнесе тај систем изван територије својих савезника, наводи се у тексту.
Према писању магазина, многи верују да је тај потез био намерна провокација усмерена ка НАТО-у.
"Изгледа да Руси нису питали домаћина, Србију. Прије ће бити да су им рекли да С-400 долази", рекао је за Нову Европу дипломата задужен за безбједносна питања, говорећи о противваздухопловном систему треће генерације, који је био у првом плану неспоразума између НАТО-а и чланице тог савеза, Турске, због одлуке те земље да купи руско оружје.
"Поред тога, чињеница да је С-400 распоређен у Србији значи да је земља чланица НАТО-а морала да допусти транзит, што је и учинила. То је и игнорисање Алијансе", додао је дипломата у изјави за магазин.
Србија планира да купи и четрири борбена хеликоптера МИ17, тенкове и транспортере од Русије.
"Руси дају понуде које Србија не може да одбије", каже један безбједносни стручњак.
Србију оптужују да седи на двије столице, након што је одбила да уведе санкције Москви због припајања Крима и подршке сепратистима на истоку Украјине, пише Нова Европа.
Подсјећа се и да Београд добија упозорења да мора да почне да усклађује спољну политику са ЕУ, што је Србија у више наврата обећала да ће учинити, али када постане чланица тог блока.
Након више од пет година, међутим, изгледа као и да европске земље санкције против Русије спроводе мање одлучно, додаје Нова Европа.
Према подацима Евростата, трговинска размјена између Русије и Европске уније порасла је од јануара до априла за 2,2 одсто у односу на претходну годину, на 82,6 милијарди евра.
"Они који најгласније позивају Београд да се придруже санкцијама против Русије, вјероватно имају највећи удио у обиму трговинске размјене. То је бизнис, ништа лично... или морално", каже дипломата, додајући да је Турска, кључна чланица НАТО-а, куповином руског система С-400 дрско игнорисала пријетње санкцијама и отворене примједбе савезника из Алијансе, закључује бриселски магазин.
Тањуг/Независне новине
Магазин подсјећа да је високи званичник Стајт департмента Томас Зарзецки боравио у Београду гдје је са српским званичницима разговарао о куповини софистицираних противваздухопловних ракетних система од Русије.
Зарзецки руководи Радном групом 231 америчког Стејт дипартмента задуженом за примену санкција према руском безбједносном сектору и онима који с њим сарађују.
"Закон о супростављању америчким противницима путем санкција је врло озбиљан када су овакве ствари у питању", каже високи западни дипломата за Нову Европу.
"Овде је ријеч о Русији, а не о Србији", рекао је други званичник.
Високи званичник америчке администрације истиче за Нову Европу да су санкције усмјерене на Русију, а не на било кога другог и да им није им циљ да наруше одбрамбене способности партнера САД.
"Примјена је прописана законом и разговоре водимо да бисмо помогли земљама да препознају којим би трансакцијама ризиковале да им буду уведене санкције прије него што се то деси. Санкције су озбиљне и имају пуну подршку Конгреса", навео је тај званичник.
Часопис наводи да су српски званичници потценили и недавну пријетњу замјеника помоћника државног секретара САД и специјалног изасланика САД за Западни Балкан Метјуа Палмера, који је рекао да би Србија могла да се суочи са циљаним америчким санкцијама ако настави да купује софистицирано руско оружје.
Предсједник Србије Александар Вучић је рекао да Београд води одговорну политику набавке оружја и не жели да створи било какве тензије ни с Вашингтоном ни са европским државама.
"Верујем да ћемо решити неспоразуме са нашим америчким партнерима као што смо и до сада то чинили", рекао је Вучић.
Нова Европа подсјећа да је у центру пажње куповина противваздухопловног система "Панцир", који је први пут приказан током заједничке српско-руске војне вјежбе која је крајем октобра одржана у Београду.
Уз "Панцир" је неочекивано распоређен и руски противваздухопловни ракетни систем дугог домета С-400, што је био први пут да Русија изнесе тај систем изван територије својих савезника, наводи се у тексту.
Према писању магазина, многи верују да је тај потез био намерна провокација усмерена ка НАТО-у.
"Изгледа да Руси нису питали домаћина, Србију. Прије ће бити да су им рекли да С-400 долази", рекао је за Нову Европу дипломата задужен за безбједносна питања, говорећи о противваздухопловном систему треће генерације, који је био у првом плану неспоразума између НАТО-а и чланице тог савеза, Турске, због одлуке те земље да купи руско оружје.
"Поред тога, чињеница да је С-400 распоређен у Србији значи да је земља чланица НАТО-а морала да допусти транзит, што је и учинила. То је и игнорисање Алијансе", додао је дипломата у изјави за магазин.
Србија планира да купи и четрири борбена хеликоптера МИ17, тенкове и транспортере од Русије.
"Руси дају понуде које Србија не може да одбије", каже један безбједносни стручњак.
Србију оптужују да седи на двије столице, након што је одбила да уведе санкције Москви због припајања Крима и подршке сепратистима на истоку Украјине, пише Нова Европа.
Подсјећа се и да Београд добија упозорења да мора да почне да усклађује спољну политику са ЕУ, што је Србија у више наврата обећала да ће учинити, али када постане чланица тог блока.
Након више од пет година, међутим, изгледа као и да европске земље санкције против Русије спроводе мање одлучно, додаје Нова Европа.
Према подацима Евростата, трговинска размјена између Русије и Европске уније порасла је од јануара до априла за 2,2 одсто у односу на претходну годину, на 82,6 милијарди евра.
"Они који најгласније позивају Београд да се придруже санкцијама против Русије, вјероватно имају највећи удио у обиму трговинске размјене. То је бизнис, ништа лично... или морално", каже дипломата, додајући да је Турска, кључна чланица НАТО-а, куповином руског система С-400 дрско игнорисала пријетње санкцијама и отворене примједбе савезника из Алијансе, закључује бриселски магазин.
Тањуг/Независне новине
