АНАЛИЗА - Ко најбоље, а ко најлошије живи у Европи: Ево гдје смо ми
Извор: Глас Српске / Вељко Зељковић
САРАЈЕВО - Луксембург, Холандија и Исланд налазе се на прва три мјеста по квалитету живота у Европи, односно нивоу благостања, док је БиХ тек на 29. мјесту листе која обухвата 37 анализираних земаља.
Показују ови подаци “Нумбеа”, највеће интернет онлајн базе статистичких података, у којој се, између осталог могу наћи и упоредни трошкови живљења и друге статистичке ставке, на основу којих се одређује ниво благостања у некој земљи.
Према њиховим подацима за 2023. годину, у топ десет, поред већ поменете три земље - налазе се и Данска, Финска, Швајцарска, Норвешка, Аустрија, Естонија те Њемачка.
Интересантно, некадашњи мотор привредног развоја Европе и синоним доброг и безбрижног живота нашао се тек на десетом мјесту. Што се тиче земаља у региону, најбоље је рангирана Словенија, која се налази на 13. мјесту те Хрватска (17).
Фактори
Интересантно, по квалитету живота, који се рачуна тако што се узима у обзир низ фактора, као што су трошкови живота, куповна моћ грађана, стање безбједности, ниво здравствене заштите, клима и популација - БиХ се налази далеко иза поменутих земаља па чак и иза држава као што су Бугарска и Румунија.
Ако може бити нека утјеха БиХ је, када су у питању животни трошкови, испред Португалије, Грчке, али и Русије, Србије и Сјеверне Македоније, која је закуцана на 35. мјесту. Иначе по квалитету живота - на задња два мјеста налазе Украјина и Албанија.
Ако буду анализирани ови подаци, може се видјети да се БиХ на овако ниском мјесту нашла прије свега због високих трошкова живота - несразмјерног односа просјечних примања, на једној страни, и потрошње на другој. Када бисмо само ову ставку узели за поређење, БиХ би била готово на самом зачељу, а иза ње би остале само Русија, Бјелорусија и Украјина.
Иако су Албанија и Србија иза БиХ по квалитету живота, по куповној моћи обје ове земље се налазе испред БиХ, док је Сјеверна Македонија у егалу, плус-минус који проценат.
Када је у питању однос примања и потрошње, према посљедњим подацима просјечна плата у БиХ је око 1.300, а синдикална потрошачка корпа два пута већа - 2.590 марака. Према једној од анализа које је “Глас Српске” радио, да би једна четворочлана породица могла нормално живјети неопходна су минимална мјесечна примања, односно кућни буџет од бар 3.800 марака. У преводу, оба родитеља би требало да раде, али и да буду запослена у финансијском сектору, гдје се просјечна плата креће око 1.800 марака.
Иако је у посљедњих пет година просјечна плата у БиХ порасла за 269 марака, односно 25 одсто, у исто вријеме дошло је и до раста цијена основних животних намирница за 48 одсто, што је не само појело ову разлику у примањима, већ и у доброј мјери смањило куповну моћ грађана. Може се ово видјети из анализе званичних података, које на мјесечном нивоу објављују заводи за статистику о просјечној нето плати и цијенама основних животних намирница у малопродајним објектима.
Далеко од ЕУ
Економиста Зоран Павловић као поразну чињеницу наводи то што је куповна моћ грађана БиХ готово на нивоу трећине становништва европских земаља. Када би се правило поређење цијена и БДП-а, оно, како је истакао, показује да је бруто друштвени производ по становнику, изражен у стандарду куповне моћи - око 35 одсто просјека Европске уније.
Сматра да би ови подаци били још гори те да би БиХ на поменутој листи земаља, рангираних по квалитету живота, била још ниже да није иностраних дознака, које су попут инфузије. Наводи да велики број породица има неког ко ради у иностранству. Новац који они шаљу својим најближима много је већи од званичних 3,7 милијарди марака на годишњем нивоу. Како је појаснио, ово омогућава да стварна потрошња буде већа него што је по свим мјерилима могућа, а што самим тим значи и нешто већу куповну моћ грађана, која је један од услова за подизање квалитета живота. Да није тога, сматра, БиХ би била много ниже на овој листи, него сада, можда и на самом дну.
Да би био поправљен квалитет живота овдашњих људи, Павловић каже да је неопходно спровести низ систематских, а не ад-хок мјера те створити мирно политичко окружење, које би привукло иностране инвестиције, а што би онда водило отварању нових радних мјеста, већим платама и на крају - бољем животу.
- Нажалост готово ништа се не ради када је ријеч о тим питањима. Одбијен је, односно није усвојен ни приједлог да буду смањене стопе ПДВ-а на неке животне намирнице. Не жели се размишљати ни о евентуалном смањењу оптерећења на плате, а које тренутно износи 64 одсто. Немогуће је само од трговаца и произвођача тражити да се солидаришу и помогну, да би куповна моћ била већа - поручио је Павловић, додајући да нас је све довело до тога да велики број грађана данас живи на граници биједе.
Безбједност
Оно што је БиХ сачувало да не буде закуцана на само дно ове листе јесте, ма како то чудно звучало, индекс безбједности, који је поправио просјек у рачуници квалитета живота. БиХ се у овом сегменту налази чак испред Шведске, Ирске, Белгије Француске и Велике Британије. Када је у питању здравствена заштита, БиХ је ту негдје у рангу са Пољском, Малтом и Сјеверном Македонијом па и Грчком.
САРАЈЕВО - Луксембург, Холандија и Исланд налазе се на прва три мјеста по квалитету живота у Европи, односно нивоу благостања, док је БиХ тек на 29. мјесту листе која обухвата 37 анализираних земаља.
Показују ови подаци “Нумбеа”, највеће интернет онлајн базе статистичких података, у којој се, између осталог могу наћи и упоредни трошкови живљења и друге статистичке ставке, на основу којих се одређује ниво благостања у некој земљи.
Према њиховим подацима за 2023. годину, у топ десет, поред већ поменете три земље - налазе се и Данска, Финска, Швајцарска, Норвешка, Аустрија, Естонија те Њемачка.
Интересантно, некадашњи мотор привредног развоја Европе и синоним доброг и безбрижног живота нашао се тек на десетом мјесту. Што се тиче земаља у региону, најбоље је рангирана Словенија, која се налази на 13. мјесту те Хрватска (17).
Фактори
Интересантно, по квалитету живота, који се рачуна тако што се узима у обзир низ фактора, као што су трошкови живота, куповна моћ грађана, стање безбједности, ниво здравствене заштите, клима и популација - БиХ се налази далеко иза поменутих земаља па чак и иза држава као што су Бугарска и Румунија.
Ако може бити нека утјеха БиХ је, када су у питању животни трошкови, испред Португалије, Грчке, али и Русије, Србије и Сјеверне Македоније, која је закуцана на 35. мјесту. Иначе по квалитету живота - на задња два мјеста налазе Украјина и Албанија.
Ако буду анализирани ови подаци, може се видјети да се БиХ на овако ниском мјесту нашла прије свега због високих трошкова живота - несразмјерног односа просјечних примања, на једној страни, и потрошње на другој. Када бисмо само ову ставку узели за поређење, БиХ би била готово на самом зачељу, а иза ње би остале само Русија, Бјелорусија и Украјина.
Иако су Албанија и Србија иза БиХ по квалитету живота, по куповној моћи обје ове земље се налазе испред БиХ, док је Сјеверна Македонија у егалу, плус-минус који проценат.
Када је у питању однос примања и потрошње, према посљедњим подацима просјечна плата у БиХ је око 1.300, а синдикална потрошачка корпа два пута већа - 2.590 марака. Према једној од анализа које је “Глас Српске” радио, да би једна четворочлана породица могла нормално живјети неопходна су минимална мјесечна примања, односно кућни буџет од бар 3.800 марака. У преводу, оба родитеља би требало да раде, али и да буду запослена у финансијском сектору, гдје се просјечна плата креће око 1.800 марака.
Иако је у посљедњих пет година просјечна плата у БиХ порасла за 269 марака, односно 25 одсто, у исто вријеме дошло је и до раста цијена основних животних намирница за 48 одсто, што је не само појело ову разлику у примањима, већ и у доброј мјери смањило куповну моћ грађана. Може се ово видјети из анализе званичних података, које на мјесечном нивоу објављују заводи за статистику о просјечној нето плати и цијенама основних животних намирница у малопродајним објектима.
Далеко од ЕУ
Економиста Зоран Павловић као поразну чињеницу наводи то што је куповна моћ грађана БиХ готово на нивоу трећине становништва европских земаља. Када би се правило поређење цијена и БДП-а, оно, како је истакао, показује да је бруто друштвени производ по становнику, изражен у стандарду куповне моћи - око 35 одсто просјека Европске уније.
Сматра да би ови подаци били још гори те да би БиХ на поменутој листи земаља, рангираних по квалитету живота, била још ниже да није иностраних дознака, које су попут инфузије. Наводи да велики број породица има неког ко ради у иностранству. Новац који они шаљу својим најближима много је већи од званичних 3,7 милијарди марака на годишњем нивоу. Како је појаснио, ово омогућава да стварна потрошња буде већа него што је по свим мјерилима могућа, а што самим тим значи и нешто већу куповну моћ грађана, која је један од услова за подизање квалитета живота. Да није тога, сматра, БиХ би била много ниже на овој листи, него сада, можда и на самом дну.
Да би био поправљен квалитет живота овдашњих људи, Павловић каже да је неопходно спровести низ систематских, а не ад-хок мјера те створити мирно политичко окружење, које би привукло иностране инвестиције, а што би онда водило отварању нових радних мјеста, већим платама и на крају - бољем животу.
- Нажалост готово ништа се не ради када је ријеч о тим питањима. Одбијен је, односно није усвојен ни приједлог да буду смањене стопе ПДВ-а на неке животне намирнице. Не жели се размишљати ни о евентуалном смањењу оптерећења на плате, а које тренутно износи 64 одсто. Немогуће је само од трговаца и произвођача тражити да се солидаришу и помогну, да би куповна моћ била већа - поручио је Павловић, додајући да нас је све довело до тога да велики број грађана данас живи на граници биједе.
Безбједност
Оно што је БиХ сачувало да не буде закуцана на само дно ове листе јесте, ма како то чудно звучало, индекс безбједности, који је поправио просјек у рачуници квалитета живота. БиХ се у овом сегменту налази чак испред Шведске, Ирске, Белгије Француске и Велике Британије. Када је у питању здравствена заштита, БиХ је ту негдје у рангу са Пољском, Малтом и Сјеверном Македонијом па и Грчком.
