Могу ли европске директиве угрозити рад домаћих термоелектрана?
Извор: БХРТ/Мирела Савић (С.М.)
Уз позитивне вијести из Брисела ажуриране су и обавезе Босне и Херцеговине на европском путу. Препоруке на којима морамо радити како бисмо добили датум званичног почетка преговора укључују и национални програм за усвајање правне стечевине Европске уније. Шта смо урадили досад и могу ли европске директиве угрозити рад домаћих термоелектрана?
Рад домаћих термоелектрана могао би да буде угрожен, јер Европска унија планира у блиској будућности, тачније до 2025. године, да уведе изузетно скупе таксе по основу емисије угљен диоксида за извоз електричне енергије.
Имамо ли план успостављања интерног система обрачуна такси, како би новац прикупљен на овај начин остао код нас? Ово питање постављено је током недавног засједања Народне скупштине Републике Српске.
НЕБОЈША ДРИНИЋ, заступник у Народној скупштини Републике Српске
"Има ли Влада Републике Српске, тачније ресорно министарство, план интерног обрачуна такси по основу емисије ЦО2 како би тај новац евентуално био усмјерен за домаће еколошке пројекте".
ПЕТАР ЂОКИЋ, министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске
"Ми сигурно нећемо донијети никакву одлуку која ће да штети Републици Српској или да стварамо обавезе прије него што буде морало".
Рјешење морамо имати много прије него што могуће посљедице стигну на наплату, став је аналитичарке Тање Топић.
ТАЊА ТОПИЋ, аналитичарка
"Нас је понио тренутак еуфорије. А, отрјежњење мора се десити већ данас. Морамо схватити да реформе радимо због нас, због нашег живота, а не само да бисмо, ето, били члан Европске уније".
Колико озбиљно приступамо енергетској политици илуструје и податак да ће нас спор Словеније против рудника и термоелектране Угљевик коштати укупно 245 милиона марака, плус 1/3 произведене електричне енергије из Угљевика иде Словенији. Истовремено, грађани те земље већ полако прелазе на властите електране на сунчеву свјетлост.
Док носиоци власти у Босни и Херцеговини рачунају хоће ли наше термоелектране преживјети идућу годину, Словенија већ има прецизан и свеобухватан енергетски план до 2050. године.
Уз позитивне вијести из Брисела ажуриране су и обавезе Босне и Херцеговине на европском путу. Препоруке на којима морамо радити како бисмо добили датум званичног почетка преговора укључују и национални програм за усвајање правне стечевине Европске уније. Шта смо урадили досад и могу ли европске директиве угрозити рад домаћих термоелектрана?
Рад домаћих термоелектрана могао би да буде угрожен, јер Европска унија планира у блиској будућности, тачније до 2025. године, да уведе изузетно скупе таксе по основу емисије угљен диоксида за извоз електричне енергије.
Имамо ли план успостављања интерног система обрачуна такси, како би новац прикупљен на овај начин остао код нас? Ово питање постављено је током недавног засједања Народне скупштине Републике Српске.
НЕБОЈША ДРИНИЋ, заступник у Народној скупштини Републике Српске
"Има ли Влада Републике Српске, тачније ресорно министарство, план интерног обрачуна такси по основу емисије ЦО2 како би тај новац евентуално био усмјерен за домаће еколошке пројекте".
ПЕТАР ЂОКИЋ, министар индустрије, енергетике и рударства Републике Српске
"Ми сигурно нећемо донијети никакву одлуку која ће да штети Републици Српској или да стварамо обавезе прије него што буде морало".
Рјешење морамо имати много прије него што могуће посљедице стигну на наплату, став је аналитичарке Тање Топић.
ТАЊА ТОПИЋ, аналитичарка
"Нас је понио тренутак еуфорије. А, отрјежњење мора се десити већ данас. Морамо схватити да реформе радимо због нас, због нашег живота, а не само да бисмо, ето, били члан Европске уније".
Колико озбиљно приступамо енергетској политици илуструје и податак да ће нас спор Словеније против рудника и термоелектране Угљевик коштати укупно 245 милиона марака, плус 1/3 произведене електричне енергије из Угљевика иде Словенији. Истовремено, грађани те земље већ полако прелазе на властите електране на сунчеву свјетлост.
Док носиоци власти у Босни и Херцеговини рачунају хоће ли наше термоелектране преживјети идућу годину, Словенија већ има прецизан и свеобухватан енергетски план до 2050. године.
