Иако технологија константно напредује, посљедних неколико година се може примијетити како је вијек трајања бијеле технике знатно краћи него што је то био случај прије неких 20 година.

Тада су се фрижидери, веш машине, електричне пећи те други електрични уређаји сматрали дугорочним улагањем те су се употребљавали годинама. Зашто се то промијенило, те због чега се уређаји чешће кваре, читајте у наставку текста.

Да ли је квалитет уређаја исти као некад?

Већина људи ће рећи да квалитет данашњих електричних уређаја није као што је некад био. У томе можда има истине, јер још увијек постоје куће у којима се могу пронаћи функционални уређаји стари и по двије деценије.

На примјер, раније су веш машине имале бубањ од инокса те су биле много теже, док су сада већим дијелом од пластике, па се брже и кваре. Уз све то, и технологија је напредовала у толикој мјери да се неки кварови данас не могу ријешити на лак начин, већ је потребан значајно детаљнији сервис који није баш исплатив.

Због таквих кварова и поприлично високих трошкова поправке, људи често одлуче да купе нови уређај у трговинама.

Неки наводе и да јефтинији производи носе са собом већи ризик те да купци приликом куповине пролазе јефтиније, али да касније настају проблеми, јер не могу наћи овлаштени сервис или не постоје резервни дијелови.

Да ли постоји планирана застарјелост?

Често се може чути да произвођачи програмирају уређаје тако да се покваре одмах или убрзо након истека гаранције. Квар уређаја након истека гаранције проблем је с којим се сусреће све више људи, а с обзиром на то, као што смо већ споменули, да је поправак често финансијски неисплатив, људи немају другог избора осим куповине новог уређаја.

И док је Европски потрошачки центар прије пар година спровео истраживање у вези са брзим кварењем технике, те су њихови резултати показали како је рок трајања уређаја све краћи, јер “произвођачи намјерно праве лошије производе који су уз то и програмирани да се брже кваре”, с друге стране, неки мајстори наводе да то није истина, јер се реномирани произвођачи не би излагали таквим трошковима.

Иначе, грађани се често сусрећу с функционалном застарјелошћу, односно дођу у ситуацију када се у уређају обично поквари само један дио који се не може поправити, што на крају доводи до тога да се апарат може само бацити и купити нови.

Најчешће се то дешава, према неким наводима, код телевизора и веш машина. Такође, постоји и примјер индиректне застарјелости, када имате сасвим функционалан уређај за који произвођач више не производи резервне или додатне дијелове, те опет долазите у ситуација да је једина опција куповина.

Како су неке државе успјеле заштите грађане

Позитивно је то што се неке европске земље, попут Француске и Аустрије пронашле начин како да грађане заштите од потенцијалних превара од стране произвођача. Тако је, на примјер, Француска законом забранила програмирано кварење, док је Аустрија увела ознаку која се додјељује за електричне уређаје који дуже трају и лакше се поправљају.

Такође, у Шведској постоје порезне олакшице за грађане који уређаје носе на поправак.
​
И Европски парламент је недавно на иницијативу хрватске европарламентарке Биљане Борзан усвојио закон којим се забрањују уграђени кварови, уводе ознаке трајања уређаја те повећавају могућности поправка.

(Независне)