Потомци и пријатељи фамилије су у Руњанима, код Лознице, одали почаст свом претку Милисаву( Драгутина) Митрићу, који је, тачно прије једног вијека, у Лозници, у организацији тадашње Занатске задруге, чији ће, касније, бити значајан члан, одбранио рад, пред стручном комисијом, за калфенско писмо -ковачког заната.



Било је то доба када се до мајсторске дипломе тешко долазило и подразумијевало је учење, рад, труд као и, у шегртском добу, многа одрицања.У Јадру је, у то вријеме, било мало школованих мајстора, посебно кад су у питању, тада већ сложенији послови, какав је ковачки који је био на цијени.Прстима једне руке могли су да се изброје ковачи у Јадру, чији се број касније значајно исчезавао да би ово занимање скоро изумрло у посљедњим  годинама, бар што се тиче поткивања волова и коња.У западној Србији, данас, али и источном дијелу Републике Српске, према нашим истраживањима тешко да се може пронаћи, укупно, 20 при волова. Милисав је, као мајстор, учио шегрте и ковачком занату, који је умјетничког правца, па су његови ученици ковали најбоље ограде, прије свега оне за црквене порте на обе обале Дрине.



Као и његови потомци љубио је свим срцем и дружио се са браћом Србима, са лијеве обале Дрине, и обожавао
Манастир Тавну. У занатству, а не само у земљорадњи, касније ће Милисава, мајстора ковачког заната на великом гласу у Јадру, подрињу, Азбуковици, Мачви, Рађевини, али и Семберији и Бирчу, у Босни, слиједити многи потомци, од бравара, столара, тесара, зидара до металостругара и златара.Био је, како је речено, ожењен из фамилије Суботић, такође, из Руњана, која је, после његове погибије, 1937. године, подигла четворо чељади -Милоша, Будимира, Милеву -Леку и Марију -Мару.И не само што је био образован, вриједан и породици предан, остао је упамћен као велики родољуб, који је, на бранику отаџбине, доста оболио.-Деда Милисав је имао браћу Љубисава, Косту, Лазара који су, такође, били сјајни домаћини и родољуби, учесници најтежих битака за крст часни и слободу златну -прича Зоран (Бранислава) Митрић, унук Љубисављев. -Чланови наше лозе су положили животе у балканским и оба свјетска рата, нико није изостао са фронта, од почетка до краја.И најновијим ратовима нема наше куће из које неко није био на ратишту, бранећи Србију и свој род.И сви смо се, Богу хвала, вратили.Чиста образа, витешки какав је био и наш прадеда Драгутин(Драгића) Митрић, јунак са Цера, који је пострадао 1914. као припадник 2.чете 2. батаљона 6. пука 2 позива српске јуначке војске.Славном претку, како каже Петар Митрић, договорили су се да подигну специјално спомен знамење у знаку православног крста, које је осмислио, већ, угледни ликовни умјетник, академик Драго Мирковић, поријеклом из Бањана из Старе Херцеговине, одакле су дошли, прије више од три вијека и Митрић у Јадар.Зоран Митрић, син Милутинов, унуку Костин и праунук Драгутина јунака, каже да је култура сјећања од највећег могућег значаја и да је свако наше гробље светиња и музеј на отвореном гдје може да се чита историја нашег рода, наших фамилија и наше отаџбине.Зоран је, иначе, у златарству достигао врх савршености,не само за просторе Србије, а прије тога је био мајстор у „Вискози“ каквом му није било равна.Врхунски мајстори и дивни људи Милутин Мића(Милоша) Илић, који је, такође дио ове велике лозе, као и Звонко(Радомир) Митрић, унук Будимиров и ораунук Радомиров, поручују да је јако важно да се на споменицима наведу прецизни подаци, како би могла, кроз деценије и вијекове, да се „ухвати веза“ лозе до танчина.Бранко Митрић, унук Будимиров, праунук Милисављев, син Драгана, који се, као и већина сродника борио за слободу нашег народа у минулим ратовима, од почетка до краја, позвао их је да се помоле Богу за мртве и живе, што је и учињено, уз одавање поште и другим комшијама кумовима и рођацима.Истакли су значај потребе да се, како је говорио свети владика Николај, „Срби сложе, умноже и обоже“! Млађа покољења ове лозе, осим у овом крају, „расејана“ су и широм Србије, али и планете, од Руњана до далеке Америке и Канаде.Славу лозе у Америци проноси, сада већ чувена докторка, Слађана Слађа Митрић, а у Канади Милан Илић и његова дјеца Драган и Денис са породицама.Др Слађана је и добитник високог признања "Др Драга Љочић", које је установљено у част прве српске љекарке, јунакиње, хуманитарке и задужбинарке.