У прошлости је дебљина била знак љепоте и здравља, те се повезивала са здрављем и плодношћу. Данас знамо да дебљина није само естетски проблем, него и здравствени поремећај који придоноси развоју хроничних болести, нарочито болести срца и крвних судова, те шећерне болести типа 2, истичу стручњаци Института за здравље и сигурност хране Зеница. 

Дебљина или претилост је стање прекомјерног накупљања масног ткива у организму с посљедичним штетним учинком на здравље људског организма. Превелик унос хране и недовољна тјелесна активност су главни узроци претилости. 

Међутим, осим недовољне тјелесне активности и превеликог уноса хране узроци могу бити и међусобна дјеловања различитих фактора (генетски, психолошки, и социјални), те болести као што су болести надбубрежне жлијезде, штитне жлијезде, полицистични јајници, дјеловање неких лијекова (антидепресиви, кориткостероиди).



Према подацима Свјетске здравствене организације дебљина је један од највећих јавноздравствених проблема 21. вијека. Према СЗО, 39 посто одраслих широм свијета има прекомјерну тежину, док је 13 посто њих претило. Од 1975. стопа претилости готово се утростручила. 
А према подацима ,,Наш свијет у подацима", готово четвртина (22,82 посто) становништва ЕУ било је претило 2016. године у односу на само сваког једанаестог (9,3 посто) 1975. године, што значи да је за око 40 година пораст био 161 посто! У БиХ, стање је још горе. 

Јавне здравствене кампање проводе се током цијеле године с циљем пружања информација грађанима о значају, важности и утицају дебљине на здравље, те мотивисања грађане на усвајање ,,здравих навика", те пружања подршке у одржавању тих навика током одређеног временског периода. 
,,Европска седмица борбе против дебљине” се обиљежава од 22. до 29. маја, а 22. мај и као  ,,Европски дан борбе против дебљине".

- За одређивање стања ухрањености користи се неколико једноставних и практичних метода, а то су: одређивање индекса тјелесне масе (ИТМ), мјерење опсега струка и мјерење дебљине кожног набора. Индекс тјелесне масе (ИТМ) израчунава се дијељењем тјелесне масе изражене у килограмима са квадратом висине изражене у метрима, истиче Лејла Селимовић из Службе за школску хигијену ИНЗ-а. 
Нпр. ако сте тешки 110 килограма, а високи 178 центиметара, 110 дијелите са 3,1684 (1,78 на квадрат), те добијате 34,7178, а то имплицира да готово на граници између првог и другог стадија претилости, а то подразумјева позив на акцију. 

Према Индексу тјелесне масе, потхрањене особе су оне које ИТМ/БМИ имају испод 18,5, пожељну тјелесну тежину имају сви они са индексом од 18,5 до 14,9, а повећану од 25 до 29,9. Претиле особе се дијеле у три степена, овисно о индексу, и то - првог (од 30 до 34, 9), другог (35 до 39,9) или трећег степена (изнад 40,0). 
Компликације и шта чинити?
Особе с прекомјерном тјелесном тежином подложније су развоју низа потенцијално озбиљних здравствених проблема, укључујући болести срца и мождане ударе. 

Претилост повећава вјероватност високог крвног тлака и абнормалне разине холестерола, који су фактори ризика за срчане болести и мождане ударе. Подложније су и дијабетесу типа 2. Претилост може утјецати на начин на који тијело користи инзулин за контролу нивоа шећера у крви. То повећава ризик од резистенције на инзулин и дијабетес. 
Претилост може повећати ризик од рака матернице, врата матернице, ендометрија, јајника, дојке, дебелог цријева, ректума, једњака, јетре, жучног мјехура, гуштераче и простате, а могући су и пробавни проблеми, апнеја, остеоартис и тешки симптоми ковид-19.

Оно што је најважније и о чему треба водити рачуна, у циљу смањења тјелесне масе и одржавања идеалне тјелесне масе, је правилна исрхрана, која ће уз програмирану тјелесну активност осигурати равномјерно мршање. 
Под појмом правилне исрхране подразумијева се уравнотежен унос воде, угљикохидрата, масти и бјеланчевина, као и витамина и минерала, редовно узимање оброка, умјереност и разноликост хране, избјегавање преједања и узимање више мањих оброка током дана.

​ИНЗ