Данас је субота 5. јун , 157. дан 2021. До краја године има 208 дана.

1723 . - Рођен шкотски економиста Адам Смит, најпознатији представник енглеске класичне политичке економије уз Дејвида Рикарда, чија се теорија о подјели рада у економској литератури сматра класичном. Намјеравао је да изгради јединствен систем који би обухватио све људске дјелатности, али је написао само два рада: из етике - "Теорију моралних осјећања" и економско дјело у пет књига"Истраживање о природи и узроцима богатства народа". Наглашавао је да у етици влада алтруизам, а у економији егоизам. Детаљно је приказао историју настанка новца, анализирао вриједност и расподјелу најамнине, профита и ренте, акумулацију капитала и разлику између производног и непроизводног рада. Прихватио је и развио теорију радне вриједности, али је, за разлику од Рикарда, сматрао да вриједност робе одређује количина утрошеног, односно потребног рада само у преткапиталистичкој привреди. Изразити је присталица економског либерализма и противник меркантилизма, чему је посветио једну од пет књига"Богатства народа".

1819 . - Рођен енглески астроном и математичар Џон Кауч Адамс, професор Универзитета у Кембриџу, који је 1845. године , на основу неправилности у кретању Урана, први одредио путању и приближан положај до тада непознате планете Нептун. Откриће није благовремено објавио, па је слава за откриће Нептуна 1846. припала француском астроному Ирбену Леверјеу.

1826 . - Умро њемачки композитор Карл Марија Фридрих Ернст фон Вебер, творац њемачке романтичне опере. Компоновао је и оркестарска дјела, камерну музику, кантате, хорску музику. Водио је опере у Прагу и Дрездену, а радио је и у Лондону, гдје је умро. Дјела : опере"Чаробни стријелац", "Еуријанте", "Рибецал" /недовршена/, "Силвана", "Абу Хасан", "Оберон", концерти, "Концертни комад за клавир и оркестар", клавирски "Позив на игру", "Концертино за кларинет и оркестар".

1827 . - Турске снаге заузеле Акропољ и ушле у Атину.

1837 . - Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе, чији је задатак био да савјетују сељаке и настоје да сваки од њих засије одређену количину пшенице, зоби, јечма, кукуруза, кромпира.

1873 . - Под притиском Британаца султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова.

1878 . - Рођен мексички револуционар Франсиско Панчо Виља, који је предводио сељачки покрет у Мексичкој револуцији од 1910. до 1917. Убили су га 1923. политички противници у мјесту Идалго дел Парал у мексичкој држави Чивава. Проглашен је 1966. за мексичког националног јунака.

1883 . - Рођен енглески економиста Џон Мајнард Кејнз - творац такозване кејнзијанске економије, за кога је везана цјелокупна савремена макроекономија Запада. Професор на Универзитету у Кембриџу постао је 1908, а уредник утицајног економског часописа "Економик џурнал" 1912. Главним дјелом - "Општа теорија запослености, камате и новца" задао је снажан ударац традиционалној микроекономији - која се углавном бавила тржиштем, цијенама и расподјелом - и оријентисао се на истраживање макроекономских величина, посебно нивоа запослености. Показао је да капиталистичка привреда преко тржишног механизма не ствара аутоматски пуну запосленост и да је неопходна интервенција државе ради извлачења из незапослености и криза. Препоручивао је углавном мјере кредитне политике (смањење каматне стопе ради оживљавања приватних инвестиција), пореске политике (смањење пореза ради повећања укупне ефективне тражње, прерасподјелу националног дохотка у корист радних слојева) и мјере у сфери директних производних функција државе (јавни радови). Остала дјела: "Економска посљедица мира", "Расправа о новцу", "Ревизија мировног уговора", "Трактат о новчаној реформи", "Средства ка просперитету".

1887 . - Рођен српски љекар Коста Тодоровић, стручњак за заразне болести, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности и Националне академије за медицину у Паризу. Написао је више од 150 радова на српском и страним језицима. Значајан је и његов рад на библиографији југословенских публикација из микробиологије, имунологије, епидемиологије и хигијене. Дјела : "Уџбеник акутних и инфективних болести", "Приручник за лијечење туберкулозног менингитиса".

1898 . - Рођен шпански писац, музичар и сликар Федерико Гарсија Лорка, један од највећих лиричара 20. вијека , чија је поезија крик против дехуманизације и друштвених неправди. Његове пјесме, натопљене свеобухватним осјећањем смрти и страдања, исказане су дубоко самосвојним језиком, премда по форми блиском надреалистичком моделу. Због тога што је његова поезија - пуна њежности и сукоба јужњачке крви с љубављу и смрћу - црпила снагу с тла Андалузије, назвали су га "андалужански славуј". Вишеструко обдарен, био је омиљен за живота, а послије трагичне смрти - стријељали су га франкисти 1936. у Виснару код Гранаде - постао је најчитанији свјетски пјесник. Дјела : збирке пјесама"Цигански романсеро", "Пјесник у Њујорку", "Књига пјесама", "Пјесме", "Тамаритски диван", поема"Канте Хондо", тужбалица"Плач за Игнасијом Санћесом Мехијасом", драме"Лептирове чаролије", "Маријана Пинеда", "Чудесна обућарка", "Дон Кристобалово мало позориште", "Љубав дон Перлимплина", "Белисе у њиховом врту", "Доња Росита неудата", "Крвава свадба", "Јерма", "Дом Бернарде Албе".

1916 . - Британски фелдмаршал ирског поријекла Хорејшо Херберт Кичинер, министар војске Велике Британије у Првом свјетском рату, нестао је у мору кад је брод у којем је био налетио на мину поред Оркнијских острва на сјеверу Шкотске. Као командант британске војске у Египту 1898. је угушио судански устанак. У Бурском рату од 1899. до 1902. као врховни командант британских трупа безобзирно је пустошио заузету територију у Јужној Африци, што је изазвало талас критика у свијету.

1928 . - Рођен енглески филмски и позоришни редитељ Тони Ричардсон, који је радикално утицао на измјену редитељског стила у британском позоришту. Као филмски аутор, близак је "слободном филму" почетком шездесетих година 20. вијека , кад се углавном бавио социјалним темама из живота британске радничке класе. Потом је подједнако успјешно за филм адаптирао књижевна дјела. Филмови : "Осврни се у гњеву", "Забављач, "Светилиште", "Укус меда", "Усамљеност тркача на дуге стазе", "Том Џонс" (награда"Оскар"), "Госпођица", "Морнар из Гибралтара", "Јуриш лаке коњице, "Хамлет", "Нед Кели".

1941 . - У детонацији око 450 вагона муниције и другог експлозива, који су у средњовјековној тврђави у Смедереву лагеровали њемачки нацистички окупатори, у Другом свјеском рату погинуло је око 4.000 људи. Од силине експлозије, која је у 14,20 часова потресла цио град и околину, срушено је 445 и оштећено више од 2.000 кућа. Узрок експлозије је остао непознат.

1945 . - Опуномоћеници влада СССР, САД, Велике Британије и Француске у Берлину потписали Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Њемачком у Другом свјетском рату и њеној подјели на четири окупационе зоне. Источну зону је преузела Црвена армија, јужну и средњу област америчка, дио средње области и сјеверне дијелове британска, а француској армији су припали Баденска и Сарска област и мали мостобран на десној обали Рајне према Кобленцу. Берлин је подијељен на четири административна дијела, којима су управљали савезнички генерали

1947 . - Државни секретар САД Џорџ Маршал саопштио план о финансијској помоћи Европи, разореној у Другом свјетском рату. Планом је обухваћено 16 земаља, а укупна сума помоћи од 1948. до 1952. износила је 15 милијарди долара, од чега највише Великој Британији, Њемачкој, Француској, Италији, Аустрији и Турској. План је уз економску имао и политичко-војну улогу - постао је један од битних елемената НАТО пакта, основаног 1949.

1954 . - Умро српски инжењер руског поријекла Владимир Фармаковски, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука, први машински инжењер академик код нас. Објавио је више од 50 научних и стручних радова, углавном из области локомотива. Дјела : "Прилог теорији истицања воде из реакционих турбина", "Промјена стања у цилиндру парне машине за вријеме пуњења цилиндра", "Распоред површине гријања локомотивског котла на пећ и цијеви", "Прстенасти прегријачи паре локомотивских котлова".

1965 . - Стејт департмент први пут јавно признао да копнене снаге САД учествују у борбама у Јужном Вијетнаму.

1967 . - Почео шестодневни рат Израела с арапским земљама када су Египат, Сирија и Јордан до ногу потучени. Израел је заузео цио Јерусалим, западну обалу Јордана, стратешки важну Голанску висораван, Појас Газе и цијело Синајско полуострво с обалом Суецког канала и богатим налазиштима нафте.

1968 . - Америчког сенатора Роберта Френсиса Кенедија, који је сутрадан подлегао повредама, у Лос Анђелесу смртно ранио револверским хицима Палестинац Сирхан Сирхан. Непуних пет година прије тога, такође у атентату, убијен је његов старији брат, предсједник САД Џон Кенеди. Од 1951. је радио у Криминалистичком одјељењу Министарства правде, а 1954. је постао члан Сталног сенатског истражног поткомитета. Од 1961. до 1964. био је министар правде, послије чега је у држави Њујорк изабран за сенатора.

1972 . - У Стокхолму почела прва конференција УН о проблемима заштите и унапређења човјекове околине. На приједлог југословенске делегације 5. јун је проглашен Свјетским даном човјекове околине.

1975 . - Суецки канал поново отворен за међународни саобраћај, изузев за Израел, и бродови су прошли кроз њега први пут од израелско-арапског рата 1967.

1980 . - Умро италијански политичар Ђорђо Амендола, један од оснивача модерне Италије, члан најужег руководства Комунистичке партије Италије. Осуђен је 1932. на пет година прогонства, које је провео у Тунису уређујући један антифашистички лист. С првацима осталих већих италијанских партија потписао је 1941. у Марсеју антифашистички пакт који је постао основа Комитета за национално ослобођење Италије у којем је био представник комуниста. С Алесандром Пертинијем је у Другом свјетском рату руководио покретом отпора. Један је од идеолога еврокомунизма и поборник "историјског компромиса" комуниста и осталих демократских снага. Дјела : "Демократија у Месођорну", "Радничка класа и демократски програм".

1993 . - У Либерији масакрирано скоро 600 избјеглица, за шта су оптужене владине снаге.

1995 . - Син њемачког ратног злочинца Адолфа Ајхмана изјавио, прекинувши ћутање породице, да је вјешање његовог оца у Израелу 1962. било оправдано, у свјетлу патњи које је изазвао као неимар нацистичког геноцида у Другом свјетском рату, када је убијено шест милиона Јевреја.

2004 . - Албански терористи убили Димитрија Поповића (17) у Грачаници. УН полиција ухапсила Алберта Краснићија /18/ и Лабинота Гашија (20) из Приштине под сумњом да су извршили овај злочин.

2004 . - Церемонији поводом 60 година од савезничког искрцавања у Нормандији током Другог свјетског рата у Француској присустововао њемачки канцелар Герхард Шредер, што је први пут да обиљежавању овог датума присуствује њемачки званичник.

2004 . - Умро бивши амерички предсједник Роналд Реган (93).

2008 . - БиХ уручена"мапа пута" за либерализацију визног режима за грађане БиХ.

(независне)