Догодило се на данашњи датум, 21. април
Догодило се на данашњи дан – 21.4.
753. године п.н.е. – Ромул је, према историчару Марку Терентију Варону, основао Рим.
1142. године – Умро је француски филозоф и теолог Пјер Абелар. Као заступник лаичке науке и античке филозофије, веровао је у људски разум и порицао црквене догме. У књижевности је познат по љубавним писмима Елоизи, која се убрајају у најлепша дела епистоларне књижевности.
1509. године – Умро је енглески краљ Хенри VII, оснивач династије Тјудор. Нјеговим доласком на престо 1485. године окончан је четрдесетогодишњи рат династија Ланкастер и Јорк, познат под називом “Рат двеју ружа”.
1699. године – Умро је Жан Расин, француски песник и аутор драмских трагедија “Андромаха”, “Федра”, “Британикус”, “Берениса”, “Митридат” и комедије “Парничари”.
1816. године – Рођена је енглеска књижевница ирског порекла Шарлота Бронте, која се прославила са првим романом “Џејн Ејр”. Са млађим сестрама Емилијом и Аном издала је збирку песама.
1828. године – Рођен је француски теоретичар уметности и филозоф Иполит Тен, члан Француске академије од 1878. године. Као теоретичар француског натурализма, утицао је на Емила Золу и читаву генерацију писаца која је са научно-експерименталним претензијама приступала књижевности. Најпознатија дела: “Филозофија уметности”, “О интелигенцији”.
1836. године – Тексашани су поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса који је 1845. године ушао у састав САД.
1856. године – Аустралија је прва у свету увела осмочасовни радни дан.
1882. године – У Народном позоришту у Београду изведена је прва српска оперета “Врачара” Даворина Јенка, аутора српске химне “Боже правде”.
1910. године – Умро је амерички писац Марк Твен, познат по романима “Доживљаји Тома Сојера” и “Доживљаји Хаклбери Фина”.
1915. године – Рођен је амерички филмски глумац мексичког порекла Ентони Квин, добитник два Оскара за филмове “Вива Запата” и “Жудња за животом”. Прославио се и филмом “Грк Зорба”.
1918. године – Погинуо је немачки пилот Манфред фон Рихтофен, познат као Црвени Барон, који је у првом светском рату оборио 80 авиона.
1926. године – Рођена је Елизабета II, краљица Велике Британије од 1952. године.
1941. године – Шефови дипломатија Њемачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Галеацо Ћано у Другом светском рату договорили су се о подели Југославије на њемачко и италијанско подручје.
1945. године – Последње немачке трупе повукле су се из Болоње (Италија). Истог дана совјетска армија ушла је у предграђе Берлина.
1946. године – Умро је енглески економист Џон Мејнард Кејнз, познат по делу “Општа теорија запослености, камата и новца” које је донело радикалан преокрет у економској теорији.
1960. године – Престоница Бразила премештена је из Рио де Жанеира у Бразилију.
1967. године – Војним пучем у Атини успостављен је режим “грчких пуковника” који су седам наредних година спроводили војну диктатуру у Грчкој.
1971. године – Умро је Франсоа Дивалије , “Папа Док”, председник Хаитија од 1957. године. Диктаторски режим одржавао је уз помоћ гангстерске милиције под називом “Тонтон Макут”.
1993. године – Врховни суд Боливије осудио је на 30 година затвора бившег диктатора Луиса Гарсију Месу због масовних убистава и кршења устава.
1996. године – Коалиција левог центра “Маслиново дрво” победила је на изборима у Италији. То је била прва победа левице у Италији од Другог светског рата.
1997. године – Први кинески војници ушли су у Хонгконг у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула под суверенитет Кине.
1999. године – У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођени су пословна зграда “Ушће” у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду.
2000. године – Парламент Русије ратификовао је руско-амерички Споразум о ограничавању нуклеарног наоружања, СТАРТ 2.
2003. године – У свом дому на југу Француске умрла је Нина Симон, америчка џез певачица, чији су синглови “И Лове Поргy”, “То Лове Сомебадy”, “Не ме qуитте пас” и друге достигле милионски тираж. Наступала је у “Карнеги Холу” и париској “Олимпији”, била је изврсна пијанисткиња и борац за права црнаца.
2004. године – Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао је из затвора Ашкелон, на југу Израела, у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну је ухапшен и осуђен након што је 1986. године у интервјуу британском листу “Сандеј тајмс” открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.
2010. године – Свечано је отворен Авалски торањ, један од симбола Београда, срушен у бомбардовању НАТО снага 1999. године.
2010. године – Хуан Антонио Самаран, председник Међународног олимпијског комитета од 1980. до 2001. године, преминуо је у 89. години у Барселони.
2015. године – У поморском удесу избегличког брода који је потонуо између либијске обале и италијанског отока Лампедусе, удавило се између 700 и 900 миграната. Прве процене су били да је брод кријумчарио око 700 људи, преживели сведоче да их је било више од 950, док број миграната спашених у несрећи не прелази 50.
753. године п.н.е. – Ромул је, према историчару Марку Терентију Варону, основао Рим.
1142. године – Умро је француски филозоф и теолог Пјер Абелар. Као заступник лаичке науке и античке филозофије, веровао је у људски разум и порицао црквене догме. У књижевности је познат по љубавним писмима Елоизи, која се убрајају у најлепша дела епистоларне књижевности.
1509. године – Умро је енглески краљ Хенри VII, оснивач династије Тјудор. Нјеговим доласком на престо 1485. године окончан је четрдесетогодишњи рат династија Ланкастер и Јорк, познат под називом “Рат двеју ружа”.
1699. године – Умро је Жан Расин, француски песник и аутор драмских трагедија “Андромаха”, “Федра”, “Британикус”, “Берениса”, “Митридат” и комедије “Парничари”.
1816. године – Рођена је енглеска књижевница ирског порекла Шарлота Бронте, која се прославила са првим романом “Џејн Ејр”. Са млађим сестрама Емилијом и Аном издала је збирку песама.
1828. године – Рођен је француски теоретичар уметности и филозоф Иполит Тен, члан Француске академије од 1878. године. Као теоретичар француског натурализма, утицао је на Емила Золу и читаву генерацију писаца која је са научно-експерименталним претензијама приступала књижевности. Најпознатија дела: “Филозофија уметности”, “О интелигенцији”.
1836. године – Тексашани су поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса који је 1845. године ушао у састав САД.
1856. године – Аустралија је прва у свету увела осмочасовни радни дан.
1882. године – У Народном позоришту у Београду изведена је прва српска оперета “Врачара” Даворина Јенка, аутора српске химне “Боже правде”.
1910. године – Умро је амерички писац Марк Твен, познат по романима “Доживљаји Тома Сојера” и “Доживљаји Хаклбери Фина”.
1915. године – Рођен је амерички филмски глумац мексичког порекла Ентони Квин, добитник два Оскара за филмове “Вива Запата” и “Жудња за животом”. Прославио се и филмом “Грк Зорба”.
1918. године – Погинуо је немачки пилот Манфред фон Рихтофен, познат као Црвени Барон, који је у првом светском рату оборио 80 авиона.
1926. године – Рођена је Елизабета II, краљица Велике Британије од 1952. године.
1941. године – Шефови дипломатија Њемачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Галеацо Ћано у Другом светском рату договорили су се о подели Југославије на њемачко и италијанско подручје.
1945. године – Последње немачке трупе повукле су се из Болоње (Италија). Истог дана совјетска армија ушла је у предграђе Берлина.
1946. године – Умро је енглески економист Џон Мејнард Кејнз, познат по делу “Општа теорија запослености, камата и новца” које је донело радикалан преокрет у економској теорији.
1960. године – Престоница Бразила премештена је из Рио де Жанеира у Бразилију.
1967. године – Војним пучем у Атини успостављен је режим “грчких пуковника” који су седам наредних година спроводили војну диктатуру у Грчкој.
1971. године – Умро је Франсоа Дивалије , “Папа Док”, председник Хаитија од 1957. године. Диктаторски режим одржавао је уз помоћ гангстерске милиције под називом “Тонтон Макут”.
1993. године – Врховни суд Боливије осудио је на 30 година затвора бившег диктатора Луиса Гарсију Месу због масовних убистава и кршења устава.
1996. године – Коалиција левог центра “Маслиново дрво” победила је на изборима у Италији. То је била прва победа левице у Италији од Другог светског рата.
1997. године – Први кинески војници ушли су у Хонгконг у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула под суверенитет Кине.
1999. године – У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођени су пословна зграда “Ушће” у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду.
2000. године – Парламент Русије ратификовао је руско-амерички Споразум о ограничавању нуклеарног наоружања, СТАРТ 2.
2003. године – У свом дому на југу Француске умрла је Нина Симон, америчка џез певачица, чији су синглови “И Лове Поргy”, “То Лове Сомебадy”, “Не ме qуитте пас” и друге достигле милионски тираж. Наступала је у “Карнеги Холу” и париској “Олимпији”, била је изврсна пијанисткиња и борац за права црнаца.
2004. године – Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао је из затвора Ашкелон, на југу Израела, у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну је ухапшен и осуђен након што је 1986. године у интервјуу британском листу “Сандеј тајмс” открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.
2010. године – Свечано је отворен Авалски торањ, један од симбола Београда, срушен у бомбардовању НАТО снага 1999. године.
2010. године – Хуан Антонио Самаран, председник Међународног олимпијског комитета од 1980. до 2001. године, преминуо је у 89. години у Барселони.
2015. године – У поморском удесу избегличког брода који је потонуо између либијске обале и италијанског отока Лампедусе, удавило се између 700 и 900 миграната. Прве процене су били да је брод кријумчарио око 700 људи, преживели сведоче да их је било више од 950, док број миграната спашених у несрећи не прелази 50.
