Високе температуре зрака ових љетних дана могу да веома неповољно утичу на здравље и код потпуно здравих особа.

Утицаји високих температура зрака највише су изложене осјетљиве скупине као што су мала дјецу, труднице, хронични болесници, старије особе, као и људе који раде на отвореном, посебно ако су незаштићени од сунца.

Како истичу у Институту за здравље и сигурност хране Зеница (ИНЗ), главни непријатељи нашег организма љети су сунчаница и топлотни удар који су током посљедњих година знатно у порасту због климатских промјена и глобалног загријавања.

Дуже излагање главе сунцу доводи до сунчанице, посебно када је потиљачни дио главе директно изложен високој температури и под утицајем сунчеве топлоте.

„Ако несмотрено излажемо главу утицају сунца, температура у глави се знатно повећава. Тијело настоји да расхлади мозак тако што више хладне крви упућује у главу. Тиме долази до ширења крвних судова мозга и до наглог повећања његове запремине. То утиче на појаву симптома који су јако слични потресу мозга и нису нимало безопасни“, истиче др. Елма Кудузовић, руководитељица Одјељења за промоцију здравља у ИНЗ.
Симптоми нису безазлени

Топлотни удар је врло сличан сунчаници, с том разликом што не мора настати као посљедица директног излагања сунцу. Обично се јавља када је повећана влажност ваздуха у вријеме љетних спарина, јер је у таквим условима отежано знојење и природно хлађење организма.

Симптоми топлотног удара су јака главобоља, суха кожа, стално повећање тјелесне температуре, вртоглавица, немир, поспаност и повраћање, зујање у ушима, поремећај вида, па и несвјестица, пулс је убрзан, а дисање плитко и убрзано.

Прва помоћ

У случају топлотног удара, као и код сунчанице, мора се интервенирати и одмах почети са расхлађивањем. Особу смјестити у хладовину или у расхлађену, затамњену просторију и раскомотити је.

Јако је важно надокнадити изгубљену течност и минерале, давати хладне напитке, али избјегавати пића која утјечу на крвоток, посебно кафу и алкохол.

Превенција

Најбоље се не излагати предуго директном зрачењу сунца и за вријеме највећих врућина боравити у хладовини или климатизованој просторији.

Препорука је уносити течност полако, у малим количинама и при томе избјегавати алкохолна, газирана и заслађена пића која ће само појачати дехидратацију.

Стручњаци препоручују и да се просторије у којима се борави редовно провјетравају, а уколико се користе расхладни уређаји, температуре у односу на спољашњу средину не би требало да се знатно разликују.